Ovog januara vodim vas u prestonicu naših severnih komšija – Budimpeštu. Ko je ovaj grad video zimi verovatno mu se neće vraćati ni u jedno drugo godišnje doba. Umesto muzeja i spomenika, kojih u Budimpešti ima puno, pažnju ću posvetiti jednoj drugačijoj vrsti baštine – poslastičarnici Žerbo.
Smeštena na kraju (a za one koji hvataju metro od Trga Heroja – početku) ulice Verešmarti, ova kultna poslastičarnica osim prelepog ambijenta nudi i čuvenu Žerbo kocku.
Osnivač poslastičarnice zapravo se zvao Henrik Kugler. Bio je poslastičar čije je školovanje uključilo putovanje u jedanaest gradova Evrope kako bi na licu mesta upoznao kulinarske tajne i sakupio recepte različitih naroda. Šarm pariskih lokala ostavio ga je bez daha pa se u Budimpeštu vratio sa ciljem da deo tog duha prenese i u svoj grad. Ambijent je uređen u stilu Luja XIV, tavanica ima štuko dekoraciju rokoko perioda, a lusteri su urađeni na osnovu onih koje je za svoj salon naručila Marija Terezija. Osim dekoracije, Kugler je iz Pariza sa sobom poveo i kolegu poslastičara – Emila Žerboa. U početku, poslastičarnica je nosila naziv Kugler, ali je ubrzo nakon vrtoglavog uspeha pod Žerboovom dirigentskom oklagijom dodala još jedno prezime. Nakon smrti oba poslastičara posao je preuzela Emilova supruga Ester, koja je sada već kultnom mestu u gradu ostavila samo svoje prezime.
Poslatičarnica Žerbo nosi ovaj naziv od početka 20. veka do danas. Pauzu je napravila nakon Drugog svetskog rata, do 1984. godine, kada je nazivana samo Verešmarti, ali joj smene vlasti nisu oduzele buržoaski sjaj devetnaestovekovnog Pariza u koji se Kugler zaljubio i koji je želeo da pokloni svom rodnom gradu.
Pogledajmo šta su nam još mađarski poslastičari 19. veka ostavili u nasleđe:
Kolač princa diplomate – Esterhazi
Poslastičari s polovine 19. veka pozajmili su prezime Pola Antona Esterhazija (1786–1866) kada su nekoliko decenija nakon njegove smrti osmislili ovu tortu. Princ Esterhazi bio je član jedne od najimućnijih mađarskih porodica. Za razliku od svojih prethodnika, princ Pol karijeru nije napravio u vojsci već u diplomatiji i kasnije politici. Nakon Bečkog kongresa postao je ambasador u Velikoj Britaniji, a dugo godina bio je veza koja je spajala Budimpeštu i Beč. U žiži diplomatskh odnosa našao se za vreme Napoleonovih ratova i Mađarske revolucije 1848. godine, pa iako njegove misije nisu uvek završene miroljubivo, ostao je zapamćen kao veliki diplomata i političar.
Doboš torta
…koja zapravo nema veze sa istoimenim predmetom, već joj je naziv dodelio njen izumitelj, Jozef Doboš. On je osmislio ovaj slatkiš sa ciljem da sačuva svežinu duže od ostalih kolača i prvi put ga je prezentovao 1885. godine na Velikoj nacionalnoj izložbi u Budimpešti. Prvi koji su probali doboš tortu bili su habzburški vladarski par – Franc Jozef i njegova supruga Elizabeta – Sisi.
Rigo Janči
Kolač čiji bi ukus trebalo da vas podseti na strast, ljubav i prevaru, sa daškom sjaja blegijskog trona!
Rigo Janči (1858–1927) bio je mađarski violinista ciganske krvi, koji je krajem 19. veka nastupao u Parizu, u veoma otmenim lokalima koje su posećivali čak i najširi slojevi elite. Godine 1896. od svih kafana u Parizu, baš u njegovu ušla je plavokosa lepotica Klara Vard. Problem je bio što je ušla sa svojim mužem, belgijskim princem Jozefom od Karaman-Šimea.
Mada, Klara nije videla ništa problematično u tome. U decembru iste godine, nakon nekoliko tajnih sastanaka, odbegla je sa svojim mađarskim ljubavnikom a skandal se proširio novinama i visokim društvom kao preliv na torti. Razvod od belgijskog princa dobila je već sledeće godine, a 1898. udala se po drugi put za violinistu po kojem kolač nosi ime.
Izvori se ne slažu oko nastanka ovog kolača. Jedni tvrde da je u pitanju svadbena torta neobičnog para, a drugi da je kolač izmislio sam Rigo, želeći da iznenadi Klaru. U svakom slučaju, među koricama i filovima krije se prava ljubavna drama i jedan od najvećih skandala devetnaestovekovnog visokog društva.
Lincer torta
Naziv je dobila po istoimenom austrijskom gradu. Legende govore da je ovo jedna od najstarijih torti na svetu, čije se poreklo datira još u 17. vek, pa čak i dalje od habzburške teritorije, u Veronu. Međutim, Lincer torta dobija svoj sadašnji oblik i postaje prepoznatljiva u svetu tokom 19. veka, zahvaljujući još jednoj, manje dramatičnoj ljubavnoj priči. Mladi Johan Konrad Fogel 1822. godine počeo je da radi u pekari u kojoj se ova torta proizvodila, a koju je vodila udovica Katarina Kres. Njihova ljubav ozvaničena je naredne godine, a nekoliko godina nakon venčanja torta je postala toliko poznata i popularna da su zarađen novac donirali u dobrotvorne svrhe. Johan je ubrzo nakon toga izabran za gradonačelnika. Svoju humanitarnu delatnost bračni par je proširio organizovanjem udruženja za pomoć starima i udovicama koje su ostale bez prihoda. Njihov sugrađanin, Alfred Hulchuber odneo je Lincer tortu u Ameriku 1850. godine. Iz Milvokija, u kojem će Alfred podeliti recept, torta osvaja Američki kontinet a zatim i ceo svet.
I naravno – Žerbo kocka čija je istorija napisana na mestu koje smo vam u ovom broju predstavili. Šta još da kažemo osim: Prijatno, tj., Kellemesen!
piše: MoonQueen
