piše: Nevena Stajković
U srednjem veku je mnogo šta bilo skandalozno, ali mi ovom prilikom izdvajamo jednu sočnu javnu tajnu – mnogi slavni pesnici ovog doba bili su zaljubljeni u udate žene!
Trubaduri
Svako ko se bar nakratko susreo sa trubadurskom poezijom, zna da je glavni motiv ove poezije čista ljubav. Trubaduri su najčešće opevali ljubav prema ženi, a ređe ljubav prema otadžbini. Živeli su na dvoru feudalaca i pod njihovim pokroviteljstvom; međutim, gotovo uvek su bili zaljubljeni u njihove supruge. Bila je to kurtoazna, dvorska ljubav, ali dovoljno jaka da postane osnovna tema trubadurske poezije. Sa trubadurima se prvi put javlja ideal neostvarene ljubavi. Trubadur je zaljubljen u udatu ženu i ona na ljubav ne može da odgovori. S druge strane, jedino neostvarena ljubav može da ostane čista i neukaljana. Кao glavni motiv javlja se čežnja. Takođe, razvija se shvatanje ljubavi kao velikog, nedostižnog ideala, nečega što je samo sebi cilj. Za zaljubljenog će često jedina nagrada biti sama mogućnost da voli. Ipak, ako uključimo erotiku, ona ima folklorne elemente. Jedna od trubadurskih pesama u kojoj dominiraju erotski elementi jeste pesma Prva noć ljubavi, nepoznatog pesnika.
odlomak:
Oči, usta, ruke zamor
sad ne osećaju više.
Jedno uz drugo se sviše
tako iskreno i milo
inače bi sve laž bilo.
Svako bi da u veselju
uživa i dugu želju
da utoli prema drugom.
Podstiče ih Amor u tom.
Poziva ih i daje znak
da sve što želi čini svak
i oni se vole zbilja.
Amor bodri ih i cilja
i daje im takve slasti
da sve muke, časi tmasti,
bejahu zaboravljeni:
ljubavnici savršeni
Dante Aligijeri
Novi život (Vita Nova) nastao je između 1292. i 1293. godine. Ovo delo predstavlja prozno-poetski dnevnik baziran isključivo na događajima vezanim za Beatriče. Dante ovaj dnevnik piše od trenutka kada ju je prvi put video, pa čak i kasnije, posle njene smrti. Dugo se verovalo da Beatriče nije ni postojala, da je plod Danteove mašte, međutim, istorija književnosti je utvrdila njeno postojanje. Ona je bila Danteova vršnjakinja, to pisac precizno beleži i na samom početku dnevnika saznajemo da su se on i Beatriče prvi put videli kada su imali devet godina i on se istog trenutka zaljubio u nju. „[…] kada se ispred mojih očiju po prvi put pojavila slavna gospa moga duha, koja je od mnogih bila nazvana Beatriče […]” A sledeći susret biće posle devet godina. „Nakon što je prošlo tačno toliko dana da se napunilo devet godina od gore opisanog pojavljivanja te preplemenite, poslednjeg od tih dana dogodilo se da se ta čudesna gospa opet pojavi preda mnom, obučena u najbelju boju, između dve plemenite gospe, koje su bili starije od nje.” Dante daje detaljan opis tog prizora i tog trenutka kreće njegovo redovno beleženje njihovih susreta.
Ipak, u Novom životu ne spominje se činjenica da je Beatriče bila udata! Jedini pravi dokaz za to jeste testament njenog oca, Folka Portinarija, iz 1287. u kojem kaže da ostavlja miraz kćerki Biče (kako su je zvali) koja se udala za Simonea dei Bardija, bankara.
Preokret: između njih dvoje nikada se ništa nije desilo i Dante nikada nije mogao ni da pomisli da će se venčati s njom, ne samo zato što je ona udata već i zato što je i on oženjen! Venčao se 1285. godine, a verio se još ranije, kao dečak, sa Džemom Panati, ugovorom između dveju porodica i oženio se kad mu je umro otac, a sve što nastaje o Beatriče on piše kao oženjen čovek. Budući da je, kao i kod trubadura, obožavana dama već udata, cilj ovakve ljubavi nije zadovoljenje, već neprestana težnja ka nedostižnim vrednostima.
Za kraj priče o Danteu, interesantno je još pomenuti i to kako Dante susreće u drugom krugu Pakla, među onima koji su obuzeti pohotom i sladostrastima, Paola i Frančesku koji su stradali tako što ih je ubio Frančeskin muž, a brat Paulov. Oni su dever i snaja koji su popustili pred uzajamnom naklonošću, nisu odoleli izazovu i za to su morali da plate smrću.
Kako je počela i rasla sve jače
ljubav naša, ako želiš toliko da znaš
ispričaću kao biće što zbori i plače.
Čitali smo jednoga dana iz dokolice baš
o Lanselotu, kako ga je ljubav mučila:
sami smo bili, ne sumnjajući udes naš.
Više puta vatra oko nam se ukrstila
dok smo čitali i bledela nam lica toga dana,
ali samo na jednom mestu tela su nam popustila.
Kada pročitasmo da na željeni osmeh usana
poljubac spusti taj vitez zaljubljeni,
ovaj što me neće napustiti nijednog dana,
na usne mi položi poljubac ostrašćeni.
Frančesko Petrarka
Istorija tvrdi da je njegova muza bila Laura de Noves, žena grofa Hjuza de Sade. Udala se sa petnaest godina, 16. januara 1325. Petrarka je svoju muzu prvi put ugledao na Veliki petak, 6. aprila 1327. godine u crkvi svete Кlare u Avinjonu i tu uviđamo izvesnu sličnost sa Danteom koji svoju gospu, takođe, prvi put vidi u crkvi. Naredne tri godine Petrarka provodi u Avinjonu, peva o svojoj platonskoj ljubavi i sreće Lauru u crkvi ili u šetnji.
O Petrarkinom životnom delu – Kanconijeru – pisali smo davnih dana, te bi bilo dobro da se ovom prilikom podsetimo zašto je ova zbirka soneta toliko važna za istoriju književnosti.
Đovani Bokačo
U Dekameronu Bokačo mnoge novele bazira na ljubavi prema udatim ženama i tome kako su te iste žene uzvraćale ljubav. Interesantno je to što ih on nimalo ne osuđuje. Jedna od novela koja se bavi ljubavlju prema udatoj ženi jeste priča o konjušaru koji je bio zaljubljen u ženu kralja Agilulfa. Primetio je da kralj svake noći odlazi u sobu svoje žene u posebnom ogrtaču. Кonjušar nabavlja ogrtač i provodi noć sa kraljicom. Кraljica ne primećuje razliku i uživa, a kada kralj, iste večeri, dođe, ona mu kaže da je iznenađena što dolazi opet. Кralj shvata šta se dogodilo i odlazi do posluge da pronađe krivca. Opipava svima grudi, znajući da će srce onog ko je bio s kraljicom ubrzano kucati. Otkriva krivca, ali, ne želeći da svi saznaju za njegovu sramotu, on krivcu seče pramen kose. Кonjušar je shvatio da je obeležen i seče kosu svakom slugi. Sutradan ujutru kralj poziva posluge da vidi ko ga je prethodne noći zamenio kod kraljice, ali uviđa da je nasamaren jer je svima kosa skraćena. On, ponovo ne želeći da se za njegovu sramotu sazna, samo kaže da onaj ko je nešto počinio, više to ne čini.
Imao je i Bokačo svoj ženski lik, onaj koji ga je pratio kroz više dela. To je izvesna Fjameta. Ali, sasvim različito od Beatriče i Laure, to je sad jedna ovozemaljska ljubav. O njoj najviše saznajemo čitajući Ljubavnu ispovest gospe Fjamete. Za razliku od drugih pisaca koji su pisali o svojoj voljenoj, Bokačo je dao reč samoj ženi. Delo se zasniva na Fjametinim pričama. Saznajemo da je bila udata, za razliku od Dantea i Petrarke koji to od svojih čitaoca i čitateljki kriju. Dakle, Fjameta je bila udata, ali volela je mladog pesnika i ljubavnika, Bokača, jelte, i on joj se, na neki način, odužuje time što piše delo sa njenim imenom.
april, 2020.
