Helena Blavacki, foto: Wikimedia

piše: MoonQueen

Godine 1831. u gradu Jekaterinoslavu, u aristokratskoj porodici rođena je devojčica Helena Petrovna fon Han. Još kao mala izdvajala se od ostalih članova porodice živopisnom maštom i sklonošću ka čudnim, danas bismo rekli paranormalnim, aktivnostima. Mesečarila je i govorila u snu, tvrdila da je prate duhovi sa kojima je komunicirala i da se astralno projektuje, ponekad preplašeno i uz vrisak bežala od mirnih predmeta i često odlazila u golubarnik kuće vršeći seanse hipnoze nad golubovima. Sa sedamanest godina udala se za generala Blavackog, čije će prezime zadržati i pod kojim će ostati upamćena, iako je brak bio kratkog veka. Nemiran duh Helene Blavacki tragao je za čudima i ona će se uskoro prepustiti lutanju svetom u potrazi za odgovorima na pitanja koja su je opsedala.

Legenda kaže se po povratku u Rusiju Helena Blavacki u potpunosti odrekla svake mogućnosti za životom vođenim racionalnim i opipljivim pravilima i zakonima. Tvrdila je da je medijum, u šta je uspevala da ubedi ljude zahvaljujući vizijama koje je doživljavala, pomeranjem predmeta telekinezom, komunikacijom sa duhovima i proricanjem sudbine. Njene proročke moći jednom su pomogle i policiji prilikom rešavanja ubistva i pronalaženja ubice. Priča dalje kaže da je 1860. godine pala u postelju veoma bolesna usled ponovnog gnojenja rane koju je tokom godina lutanja zadobila u duelu u Egiptu. Nakon ozdravljenja spontani napadi vidovidosti više je nisu posećivali, njene moći sada su bile u popunosti pod kontrolom svoje vlasnice. Sedam godina kasnije, prerušena u muškarca, pridružila se vojsci Đuzepea Garibaldija u bici kod Mentane, u kojoj je poginula. Nakon što se ovom prilikom povratila iz mrtvih, ponovo je otputovala u Egipat, gde je osnovala Spiritualističko društvo.

Plava planina, Vasilij Kandinsiki, foto: WikiArt

Proći će još mnogo godina pre nego što će se bujna mašta Helene Blavacki staviti pod lupu istine. Kada je početkom sedamdesetih godina 19. veka ova ruska okultistkinja čudne životne priče stigla u Njujork, uz redovan posao švalje kojim je plaćala račune, povremeno je pisala o spiritualizmu i okultizmu za različite američke časopise i novine, promovišući svoje ideje koje nisu ostale nezapažene. Kriza hrišćanstva, i uopšte, religioznosti, koja je zahvatila zapadno društvo krajem 19. veka, uticala je na širenje ideja okultizma među pripadnicima različitih slojeva. Sa druge strane, okretanje modernog društva naučnom, industrijskom i ekonomskom progresu ostavilo je veliki broj ljudi bez oslonca i odgovora na sva ona pitanja za čije odgonetanje naučna znanja još uvek nisu bila dovoljna. U svetu duboko poljuljanih vrednosti, kojem su više nego ikada pre trebala objašnjenja i uteha, veliki broj ljudi spas je nalazio u mističnim učenjima i veri u postojanje sila koje su ostale nedokučive modernoj nauci i zvaničnoj religiji. U takvim vremenima pojava Helene, tj. Madam Blavacki nije mogla ostati nezapažena.

Godine 1873, zajedno sa bivšim vojnim oficirom Henrijem Stilom Alkotom i mistikom Vilijemom Džadžom, Helena Blavacki osniva Teozofsko društvo. Cilj ovog društva bio je poromovisanje doktrine hermeticizma, uvođenje istočnjačkih religija i misticizama u kulturu zapadnog sveta, osnivanje univerzalnog bratstva svih ljudi i istraživanje neobjašnjivih zakona prirode. Madam Blavacki opisala je teozofiju kao „sintezu nauke, religije i filozofije”, tvrdeći da se kroz nju oživljava „drevna mudrost koja se nalazi u korenu svih svetskih religija”. Krilatica Teozofskog drustva glasila je: „Ne postoji religija viša od Istine”.

„Savremenicima je potrebna religija koja može da odgovori na izazov moderne misli”, rekla je Madam Blavacki, smatrajući da se odgovor krije u okultizmu.

Izvor drevne mudrosti, smatrala je Blavacki, nalazi se u Indiji, stoga je bilo pitanje trenutka kada će se Madam naći na svetom tlu ove zemlje. U Bombaj stiže 1878. godine i nije mnogo vremena prošlo, a teozofska učenja proširila su se Indijskim poluostrvom. Helena Blavacki našla je pristalice svojih ideja, no sa porastom njene popularnosti porasla je i želja pojedinaca da provere koliko su čudesne moći ruske mističarke stvarne i da nije možda u pitanju prevara. Posmatranjem Heleninog rada i prikupljanjem dokaza i izjava saradnika, ispostaviće se da su njene paranormalne aktivnosti ipak bliže mađioničarskim trikovima nego stvarnoj komunikaciji sa višim silama, te se u izveštajima o njenom radu pominju lažni zidovi, procepi na tavanicama, falsifikovana pisma i rukopisi preminulih… Istina koja je izašla na videlo bacila je ljagu na Teozofsko društvo, ali želja čoveka za neobjašnjivim i magičnim bila je jača od činjenica. Helena Blavacki je, ne previše potresena optužbama za šarlatanstvo, prešla u London gde 1888. godine izdaje dva toma knjige Tajna doktrina, koja će postati uporište mnogih filozofa, mističara, umetnika i pisaca krajem 19. i početkom 20. veka.

Evolucija, Pit Mondrijan, foto: Wikimedia

Šta god mi danas mislili o okultizmu, pojavi Helene Blavacki i njenim prevarama, uticaj koji je izvršila na zapadnu kulturu ne može se osporiti. Jedan je od najupornijih i najglasnijih aktivista koji su se zalagali za uvođenje istočnjačkih religija i ideja u život čoveka na zapadu, što joj je i pošlo za rukom – iako ne jedina, pa čak ne ni među retkima koji su se interesovali za ideje okultizma i misticizma, Madam Blavacki je napravila stazu koju će budući mislioci pretvoriti u put. Ovim putem će blaga istoka stici na zapad, ne više isključivo u materijalnom obliku začina, tekstila i retkih predmeta, već i u onom duhovnom.

Uticaj koji je ostavila na umetnost takođe se ne sme zanemariti. Po mišljenju teozofa, svet se sastoji od mnogo više stvari od onih koje su vidljive golim okom ili spoznatljive čulima. Velike istine i znanja nedostupna su običnom čoveku kojeg ograničava njegova nesavršena ljudska priroda ili njegova izvitoperena percepcija bazirana na njegovom limitiranom iskustvu. Teozofi dalje veruju da su ova ograničenja uzroci mnogim patnjama ovozemaljskog života. Gotovo identične ideje pojavile su se u otprilike isto vreme u manifestu simbolizma, umetničkog pokreta koji je obeležio pesništvo i slikarstvo mnogih evropskih zemalja krajem 19. veka. Tajna doktrina Helene Blavacki jasno je i nedvosmisleno citirana u promišljanjima o umetnosti i njenoj svrsi belgijskog simboliste Žana Delvila. Delvil, i sam član mnogih tajnih društava koja su se bavila sličnim temama, ispunjavao je svoja platna danas teško razumljivim elementima koji se moraju čitati u ključu teozofskih ideja.

Smatra se da je Helena Blavacki posredno uticala i na stvaranje apstraktne umetnosti, s obzirom na to da su pioniri apstrakcije, František Kupka, Vasilij Kandinski i Pit Mondrijan, poznavali njen rad i oslanjali se na njene ideje. Pogledajte dela ovih autora s početka 20. veka: Kupkin San iz 1909. godine kao da ilustruje astralno putovanje duše. Triptih Evolucija Pita Mondrijana iz 1911. prikazuje osobu u tri komplementarna aspekta – materiji, duši i duhu što odgovara trojnosti duha kod Madam Blavacki: duhu elemenata, duhu zvezda i božanskom duhu. Vasilij Kandinski ostavio je, pored likovnih dela, i sopstvene spise na ovu temu, sabrane u knjizi O spiritualnom u umetnosti, objavljenoj 1911. godine. Kao i Blavacki, i Kandinski je verovao da svaka osoba ima svoju unutrašnju svrhu/suštinu/razlog postojanja, a da je svrha umetnika da pomogne ljudima na putu samoosvešćivanja i izražavanja svoje prave suštine.

A kada ljudi postanu spiritualniji, biće i slobodniji da promene svet na bolje, što će, sudeći po završnici knjige Madam Blavacki, dovesti do toga da će 21. vek „predstavljati raj u odnosu na trenutno stanje sveta i društva”. Slažete li se sa njom?

San, František Kupka, foto: Pinterest

Sa današnje vremenske distance pojava Helene Blavacki u kulturi zapadnog sveta krajem 19. veka može nam delovati kao pobeda šarlatanstva nad društvom koje je više no ijedno ranije polagalo nade u progres nauke, industrije i racija. Ipak, verovali mi suštinski u pojedine ideje okultizma, ili samo ponekad, šale radi i uglavnom u detinjstvu, prizivali duhove uz pomoć sveće i kredom nacrtanog pentagrama, Madam Blavacki je svojom pojavom u zapadnu kulturu donela dragulj istoka čiji se sjaj kroz nju prelama vek i po kasnije. Svojim idejama uticala je na umetnost simbolizma i u neku ruku nastanak apstraktne umetnosti, upoznala je zapadni svet sa istočnjačkim religijama i učenjima, poklonici Nju Ejdž pokreta smatraju je svojom duhovnom majkom, a priznajte, imali ste i vi ranih dvehiljaditih jednu debelu svesku punu recepata za napitke, vradžbina i čini, nalik Knjizi iz serije Čari. Zahvaljujući njoj zapadni svet odškrinuo je vrata idejama okultizma, misticizma, budizma, taoizma… Ako nam se učini da to i nije bog zna kakvo postignuće, razmislite: da nije bilo Helene Blavacki tada, da li bismo danas tako slobodno pričali priče i snimali filmove o duhovima, magiji i putovanju kroz tkanje vremena, ili bismo, poput naših predaka, na sam pomen ičega iracionalnog i kontra-religioznog visili na stubu srama i goreli na lomači društveno neprihvatljivih.

januar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.