Šilerova dijeta – lepota na devetnaetovekovni način

Hteli mi to da priznamo sebi ili ne, blizina leta nas sve asocira, ako ne nužno na plaže i bazene, onda makar na manjak garderobe, a taj manjak se kod mnogih izbalansira viškom nesigurnosti, nezadovoljstva i anksioznosti. Zato je početak juna, prvog letnjeg meseca, pravo vreme da govorimo o lepoti, a kako se nalazimo u rubrici koja se bavi fenomenima dugog 19. veka, osvrnućemo se na postulate onovremene estetike. Ko bi nas bolje posavetovao kako da se dovedemo u red mesec dana pred odlazak na plažu, ako ne jedan od najvećih estetičara svog doba, pisac, dramaturg i filozof, Fridrih Šiler, autor čuvenog spisa O lepom.

Poslušajmo šta Šiler ima da nam saopšti:

Gimnastičkim vežbama nastaju atlete, ali lepota nastaje samo slobodnom i saobraznom vežbom svih delova tela.

Da, da, dragi moji, znali ste vi to i mnogo pre nego što ste krenuli sa čitanjem ovog teksta, ali čovek uvek voli da pročita sopstvene misli formulisane na lepši način rečima nekog mudraca iz istorije. Ako u toku dana deset minuta budete vežbali vaše telo, zatim deset minuta vaš um i na kraju isto toliko vaš duh, možda i dalje nećete moći da uđete u najmanji konfekcijski broj, ali ćete se i u onom većem osećati kao mis/mister sveta! Provereno radi.

Ako su ljupkost i dostojanstvo sjedinjeni u istoj ličnosti i potpomognuti lepotom i snagom, izraz ljudske prirode u toj ličnosti je savršen.

,,Ona je baš ljupka”, reče niko nikada u današnje vreme, ali, ako se osvrnemo na naše devetnaestovekovne pretke i njihovo poimanje lepote, ljupkost je tu igrala jednu od važnijih uloga. Uostalom, u filmu Kejt i Leopold Hju Džekmen, devetnaestovekovni plemić i velika faca, savetuje svog drugara iz savremenog doba da devojci koja mu se dopada udeli upravo kompliment da je ljupka. Što njemu, zapravo, uspeva. Dame, ne odbacujte ljupkost kao svoje oružje, a vi, gospodo, nemojte je zanemarivati.

O dostojanstvu valjda ne treba pričati, no hajde, podsetimo se njegove neumitne važnosti u svim vekovima koji su prohujali, pa i ovom kroz koji mi gazimo. ,,U estetskom smislu uzvišen čovek je onaj koji nam predstavlja dostojanstvo ljudske sudbine”, napisao je, nekoliko stranica kasnije, Šiler.

Ako ljupkost i dostojanstvo dodate vašoj prirodnoj lepoti i snazi, a svaki čovek nosi u sebi neki oblik ove poslednje dve vrline, postaćete, kako autor tvrdi, savršeni.

Samo je varvarskom ukusu potreban podsticaj lične zainteresovanosti da bi bio privučen lepoti.

Osoba može biti lepa čak i ako ne želite da je odvedete na piće, film, izložbu ili u krevet. Niti su lepi samo ljudi koji nas lično privlače, niti nas moraju privući svi ljudi koji su nam lepi ,,na oko”. To je sasvim u redu i, molim vas, poslušajte čika Šilera: ima lepote i van naše Tinder liste.

Naše doba je zalutalo u sirovost i malaksalost, sa tog puta može biti vraćeno pomoću lepote.

Da li i vi, poput autora, mislite da je naše doba zalutalo sa pravog puta? Mnogi su intelektualci tokom istorije sveta verovali da je baš njihovo doba najgore, a mi, njihovi potomci, samo nekima možemo potvrditi da su zaista i bili u pravu. Gubitak vere u sopstveni vek je boljka koja napada svakog mislećeg čoveka, barem jednom u životu, ali koliko je nas u ovim situacijama pomislilo da će čovečanstvo eventualno biti spaseno – lepotom? No, Šiler je zaista verovao u to, kao i jedan broj njegovih savremenika. Lepota, estetika, dobar ukus i dobra duša, koja se sa lepotom često poistovećuje, možda i nisu kadre da same od sebe uzdignu jedno čitavo doba iz njegove sirovosti i malaksalosti, ali u svakodnevnim životnim situacijama lepotu najtoplije preporučujemo kao lek protiv malaksalosti, a bogami i protiv sirovosti.

Osećaj za lepotu profinjuje narav, a izgrađen ukus pokazuje bistrinu uma.

Možete da se ne složite sa ovom tvrdnjom, ali je ona zapravo tačna. Osećaj za lepotu ne označava nužno našu ličnu lepotu (koju nikako ne treba poistovećivati samo sa izgledom), niti količinu sredstava od kojih zavisi kolikim ćemo brojem lepih stvari moći da se okružimo. Osećaj za lepotu je ugledati prvu visibabu koja se izborila sa ostacima februarskog snega, primetiti šareni kišobran i žuti kaput u olujnom danu, nečiji osmeh u prepunom autobusu, jednom rečju – sve one sitnice koje nam itekako mogu promaći, ali neće, ako imamo razvijeno čulo koje u životu traga za lepim umesto za ružnim. Iako svi pesimisti misle da su, u stvari, realisti, a možda to i jesu, optimisti su na kraju dana ipak mnogo mirniji, zadovoljniji i srećniji.

Takođe, o izgrađenom ukusu ne sude cifre na dnu računa, niti natpisi na etiketama naše garderobe, već odlučnost, kreativnost i usredsređenost – bistrina uma. Koliko puta smo samo čuli da se traži neko ,,ko zna šta hoće” . E, pa, ti koji znaju šta hoće, imaju izgrađen ukus i zbog toga lakše, brže i odlučnije koračaju kroz mnoge probleme.

Sa lepotom stupamo u svet ideja, ne napuštajući svet čula.

Svet ideja je nešto čemu svi veliki mislioci teže, ali, za razliku od nekih svojih prethodnika, Šiler veoma dobro zna da čovek ne može biti zaista ispunjen i srećan ukoliko se preda samo umu, zanemarujući svoja čula. Srećom, pa je tu lepota, jer ona objednjuje ove dve težnje i dva najjača principa u čoveku – telo i duh. Možda su njena sveobuhvatnost i njeno protezanje iz jedne sfere u drugu krivci za njenu večitu popularnost. Nemojte se zavaravati – svi mi znamo da su Grke privukle plodne ravnice i bogate riznice Troje, ali takođe svi mi radije verujemo da su nekada davno postojale oči toliko lepe da je jedan njihov pogled bio u stanju da pokrene stotine brodova.  

I na kraju, citiraćemo rimskog književnika Seneku, čijom izjavom i sam Šiler završava svoj spis:

Hrabar duh u borbi protiv zla privlačan je prizor i za same bogove.

Zlo shvatite najšire moguće. Svi mi imamo neke ideje, ciljeve i ideale kojima težimo. Ujedinite svoj um, snagu, energiju, duh i lepotu u borbi za prave vrednosti i ne zaboravite – svi heroji uzneti na Olimp nekada su bili obični smrtni ljudi.

piše: MoonQueen