Slika: Rafael, Madonna Sixtina, Wikimedia Commons

piše: Irena Radovanović

Ljudima je svojstveno da pamte i sećaju se. Kolektivno sećanje na nekoga ili nešto, obezbeđuje se, između ostalog različitim godišnjicama, stogodišnjicama ili, u slučaju ovog današnjeg teksta, petstogodišnjicama. Šestog aprila obeležava se 500 godina od rođenja i smrti velikog renesansnog umetnika Italije i celog sveta, Rafaela Santija. Rođen je 1483, umire 1520. sa 37 godina, te ova rana smrt stavljena nasuprot njegovim remek-delima, njegovoj auri daje još veći odsjaj čoveka genija. Vreme u kojem je živeo, obeležilo je verovanje da ukoliko umreš na dan svog rođenja, ideš direktno u raj, što je, sigurna sam, u celoj nesreći posebno laknulo jednoj ženi, njegovoj ljubavnici, o kojoj će tek biti reči.

Slika: Rafael, Madonna Sixtina (Gemäldegalerie Alter Meister, Dresden, 1513-14) Slika: Rafael, Madonna Sixtina (Gemäldegalerie Alter Meister, Dresden, 1513-14), Wikimedia Commons

Čoveka se najčešće sećamo ističući njegova dostignuća, dobra dela i vrline. Zato za ovu sliku meseca biram Rafaelovu Sikstinsku Madonu, produkt ljubavi i velikog umeća. U 18. i 19. veku, Sikstinsku Madonu Vinkelman, otac istorije umetnosti, stavlja na pijedastal. Ona postaje najpoznatija slika Evrope u to doba, o njoj pišu Gete i mnogi drugi intelektualci. Danas se čuva u Drezdenu, izmeštena iz crkve Svetog Siksta u Pjaćenci za koju je rađena.

Rađena tehnikom ulje na platnu, Sikstinska Madona namenjena je da bude oltarska slika i kao takva, postaje jedna od najpoznatijih oltarskih slika sveta. Vidimo klasičnu trougaonu kompoziciju koja ima kružni tok. Najviše mesto zauzima Bogorodica sa detetom, malim Hristom, čiji je lik rađen tako da vidimo da on već naslućuje svoje stradanje. Sa desne strane imamo Svetu Barbaru sa kulom kao njenim prepoznatljivim simbolom, dok sa leve imamo Svetog Siksta, svetitelja kome je posvećena i crkva. U liku svetog Siksta prepoznajemo papu Julija II, što je tipična odlika tog doba. U njegovom podnožju se nalazi i papska kruna.

Ako pogledamo u najnižu zonu, primetićemo dva mala Kupidona, toliko reprodukovana i komercijalizivana. Setite se samo Dana zaljubljenih, 14. februara, kada na svakom uglu možemo videti isečak iz Rafaelove oltarske slike, a da nismo ni svesni toga! Oni ovde, možda ću vas razočarati, nisu simbol ljubavi, već posrednici između posmatrača (vernika) i nebeske sfere krunisane Bogorodicom i Hristom. Sve je kao na pozornici, uokvireno zelenim draperijama, koje u hrišćanstvu simboliziju otkrovenje ili često platno u koje će Hrist po stradanju biti umotan, što bi moglo da korespondira sa njegovim licem svesnim stradanja. No, vama, sigurna sam, najzanimljiviji detalj priče biće lik Madone/Bogorodice. Do 19. veka se nije znalo ko je pozirao za njen lik, ili se to pak skrivalo ako smem da dodam. Ali veo misterije je otkriven, priča je izašla na svetlost dana! U pitanju je bila Margarita, ljubavnica ili, kako je tada nazivana, kurtizana velikog Rafaela. Osuđivana od strane okruženja, nazivana grešnicom i bludnicom, na predlog slavnog slikara da mu ona pozira za lik bezgrešne Marije nesrećnica je pala u nesvest. Imajmo u vidu da Rafael s njom nije zbijao šalu, ona je i ranije bila model njegovih slika. Njeno lice korišćeno je za lik Marije Magdalene, bludnice koja se preobratila u sveticu, te je čak bilo logično da neko poput Margarite pozira za Mariju Magdalenu. Ali za Mariju, majku Hristovu…mora da je bila u nekom lošem snu! No podsredstvom Rafaelovog šarma i velike ljubavi koju je Margarita prema njemu osećala, ona pristaje da bude portretisana. Iako tipična predstava Bogorodice i Hrista sa svetiteljima ili sveticama, iz ove perspektive čini se zanimljivim sagledati okolnosti u kojima oltarska slika nastaje. Danas se čini da je ljubav koju je osećala prema Rafaelu, Margariti zasigurno obezbedila legitimitet da bude portretisana kao Marija. Iako ne znamo njena osećanja povodom ovog portreta, ono što znamo jeste to da je nakon Rafaelove smrti otišla daleko van Rima, zamonašila se i uzela ime Marija.

Slika: Rafael, Madonna Sixtina (Gemäldegalerie Alter Meister, Dresden, 1513-14), Wikimedia Commons

April, 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published.