Ako leto provodite u gradu i ako čeznete da vrelinu asfalta zamenite dubokim hladom zelenila, kratak beg u prirodu pružiće vam izložba Šidski pejzaž Save Šumanovića, otvorena u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije. Od oko stotinu pedeset Šumanovićevih slika inspirisanih ovim gradom i njegovom okolinom, koje se čuvaju u njegovoj galeriji u Šidu, autorka izložbe Vesna Burojević odabrala je nemali broj slika koje će ovog leta biti prikazane beogradskoj publici.
Sava Šumanovic danas jeste poznat i po svojim pejzažima, ali je u okviru slikarske karijere ovom temom počeo da se bavi relativno kasno. Sremski kraj prvi put je u njemu probudio inspiraciju kada je 1928. godine, vrativši se iz Pariza, posetio roditeljsku kuću u Šidu. Ove rane pejzaže prodao je iste godine, a lepote prirode rodnog grada ponovo će ga zainteresovati početkom tridesetih godina 20. veka. Poslednjih deset godina života posvetiće posmatranju, dokumentovanju i „portretisanju“ sremskih pejzaža, te će Šid i njegova okolina ostati upamćeni na više od tri stotine platna. Jednostavnost prikazanih motiva, svetlost uhvaćena prepoznatljivom paletom, puste ulice i putevi koji na njegovim slikama posmatrača uvek vode ka kontemplaciji, pružaju svojevrstan osećaj tišine i mira. Taj mir i sklad šidskog pejzaža osećaj je koji ćete sa sobom poneti i nakon napuštanja galerije.
Ružičasti Večernji oblaci, odabrani za plakat izložbe, kotrljaju se nad pustim putem oivičenim retkim stablima već skoro pa ceo jedan vek. Na ovim pejzažima vreme drugačije teče, zapravo, ono je uhvaćeno u jednom estetski i koloritno savršenom trenutku u kojem se od tada večno obnavlja pred novim posmatračima Savinog dela.
„Devičanstvo sremskog peizaža privuklo me je i opilo. Slikarsko oko još nije okaljalo te sočne ravni. Miris čudne čistote privukao me je i ja sam počeo da radim, da slikam, osećajući ogromno zadovoljstvo u sebi što sam baš ja taj prvi slikar koji je došao da svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva”, izjava je slikara koju je 1928. godine prenela Politika uoči njegove beogradske izložbe.
Upoznavajući Šid i njegovu okolinu uhvaćenu kičicom najboljeg hroničara ovog kraja, primetićete da vas na platnima očekuju sva četiri godišnja doba. Toplo leto sremske ravnice prikazno je pastelnim tonovima livada, žitnih polja i plavog neba. Poneka usamljena kuća, trag ljudskog prisustva u ovoj „devičanskoj prirodi” učiniće da poželimo da se umesto pred slikom zaista nalazimo u dvorištu koje posmatramo. Od jarkog podnevnog sunca oči možete odmoriti pred hladom Rascvetale trešnje ili Bresta, pred Prskanjem vinograda u sećanje prizovite ukus zrelog grožđa, a zatim oslušnite šuštanje Polja kukuruza na blagoj padini. Smeđe i oker nijanse Pozne jeseni napraviće prelaz do čuvenih belih pejzaža hladne zime po kojima je Šumanovićevo pejzažno slikarstvo najpoznatije, a Prolećem u dolini Svete Petke zatvorite ovu simboličnu kružnu šetnju kroz godišnja doba. Izložba je otvorena do 27. jula, te ne propustite da je posetite.
piše: MoonQueen
