Šta Džejms Džojs, Gustav Klimt, Pablo Pikaso, Džim Morison, Dejvid Bouvi ili Alan Rikman imaju zajedničko? Svi su bili izuzetno svesni svoje seksualnosti. Imali su jednu ili mnogo žena. Bili su neverovatno strastveni po pitanju svoje umetnosti. Svet će ih uvek slaviti.
„Ono što bih dao ženi, ne bih mogao da dam svojoj umetnosti” bio je odgovor velikog majstora slikarstva i vajarstva Mikelanđela Buonarotija kada su ga pitali zašto živi u celibatu. Umetnik se vodio time da mu je „njegova umetnost žena, a njegova dela deca, koja će ovekovečiti sećanje na njega.” Niste li i vi nekad čuli osobu opsednutu radom i uspehom da kaže kako joj postizanje ciljeva donosi užitak, ako ne bolji, onda sličan vrhuncu u krevetu? Možda ste i sami doživeli nagon sličan erotskom kada se radilo o nečemu što izuzetno želite, a da to nije bio seks. Verovatno jeste, jer u osnovi želja za napretkom, želja za stvaranjem nije ništa drugo u svojoj srži od najosnovnijeg ljudskog nagona da stvara novi život i održi svoje postojanje na planeti Zemlji.
Transmutacija je preusmeravanje jednog oblika energije u drugi. Kada govorimo o seksualnoj transmutaciji, mislimo na to da čovek usmeri pažnju na bilo koji cilj koji je sebi postavio dok pušta da ga vodi ta energija koju oseća kada ima seksualni nagon. Jedna od najmoćnijih pokretačkih sila čoveka jeste njegova želja za bliskošću i dodirom. Uglavnom, kada oseća takvu želju, čovek će upotrebiti snagu volje za koju nije bio svestan da poseduje. Zatim će se u njemu pokrenuti nadahnuće, kreativnost; postaće istrajniji u svojoj nameri, hrabriji. Razmišljaće pažljivije, a sve u cilju ostvarivanja te želje. Stoga, praksu seksualne transmutacije možemo uporediti sa Velikim delom. Alhemičari su imali za cilj da običan metal pretvore u srebro ili zlato. Navodno, čovek koji se upusti u praktikovanje seksualne transmutacije ima za cilj da izoštri umne sposobnosti (razmišljanje, planiranje, intuiciju, hrabrost…) kako bi bio genijalan u svemu što radi.
Pored Mikelanđela, primera ima mnogo i, kada se osvrenemo na istoriju, na pamet nam pada Nikola Tesla kao genije koji je izabrao celibat kao stil života. Ser Ajzak Njutn takođe. Kraljica Elizabeta I udala se za svoju zemlju, tj. svoj posao, a doba njene vladavine ostalo je upamćeno kao Zlatno doba. Leonardo da Vinči bio je neoženjen do kraja života i bio je čovek obuzet učenjem. Samostalno se obrazovao u mnogim poljima, praktikovao je dremke umesto sna i njegov život i delo su pravi dokaz do kojih sve granica ljudski um može dosegnuti snagom volje. Zanimljivo je još i da su moderna istraživanja dokazala kako ljudi sa višim nivoom inteligencije praktikuju manje seksa. Međutim, kako možemo znati da su istaknuti pojedinci zaista živeli u potpunom celibatu? I da li ovakva istraživanja navode na to da visoko seksualni ljudi nemaju prilike da se inteligentno usavršavaju?
Vođeni željom da napreduju u određenoj sferi života, odnosno posla, ljudi mogu usredsrediti svoju požudu na prosperitet. I kako bi seksualnu energiju upotrebio za stvaranje vrhunske umetnosti ili postizanje uspeha u poslu, čovek ne mora da se uzdržava od seksa. Energija nije potrošiva, ne rađa se i ne umire, ona jednostavno jeste. Štaviše, istorija i savremeno doba su još bogatiji primerima genija koji su uživali u seksualnom životu, a koji su isto sublimirali tu seksualnu energiju.
Džon Kits, sa svojom čuvenom filozofijom „istina je lepo, lepo je istinito”, nije radio ništa drugo do crpeo inspiraciju nevidljive inteligencije kroz upuštanje u lepo, ne ograničavajući lepo samo na fizičko. Njegova voljena Fani bila je uz njega kada je napisao svoje čuvene ode.
Betoven je imao više ljubavi u životu, a kako su uglavnom bile platonske, preusmerile su njegovu strast ka stvaranju muzike. Vrhunska umetnička dela uvek prožima energija života – seksualna energija – jer su iz nje i nastala. Ona će, kao takva, istu energiju preneti i primaocu tih dela.
Za kraj zaključujemo da se možda seksualna energija u najvećem broju slučajeva ne koristi u svom punom potencijalu. Njena uloga, osim uživanja u fizičkoj ljubavi, može se iskoristiti i u kreativne svrhe, ukoliko je osvestimo. Ona može nahraniti i telo i um i duh i pomoći čoveku da sprovede mnoge svoje zamisli u dela i tako živi ispunjenijim životom.
piše: Marina Jovanović
decembar, 2017.
