piše: Tisa Milić
Kraljica Elizabeta I Tjudor je četrdeset i četiri godine bila na engleskom tronu, a njena vladavina je ostala zapamćena kao doba političkog, ekonomskog i religijskog razvoja. Velika Britanija je kasnije zahvaljujući ovome postala vodeća svetska sila. Kada je Šekspir rođen 1564. godine, Elizabeta je bila kraljica Engleske samo pet godina. Iako je većina njegovih drama napisana nakon njene smrti, znamo da je videla nekoliko Šekspirovih drama koje je izvodio na Dvoru.
Pod patronatom kraljice Elizabete, na južnoj obali Temze odmah izvan nekadašnjih londonskih gradskih zidina, 1577. godine proradilo je prvo moderno pozorište po imenu The Theatre. U okolini su počeli sa izgradnjom i ostalih pozorišta, a najpoznatije pozorište bilo je Globe Theatre, čiju je trupu sačinjavao upravo dramski pisac Vilijem Šekspir. Pozorište je kasnije srušeno u požaru i sazidano na drugom mestu, ali, uprkos tome, nalazi značajno mesto u istoriji svetskog pozorišta. Od kada je 1997. godine ponovo otvoreno, Pozorište Gloub je jedno od neizostavnih mesta turističke posete Londonu.
Sva takozvana elizabetanska pozorišta su međusobno arhitektonski ličila. Bila su kružnog oblika, od drveta, trske i blata, sa otvorenim unutrašnjim delom, koji se sastojao iz natkrivene scene i sedišta. U parteru je najsiromašnija publika stajala pod vedrim nebom. Taj deo publike nazivao se „penistinkersima“ (pennystinkers) – jer su plaćali ulaznicu po ceni od jednog penija (penny) i smrdeli (stinkers) na pivo, i na urin. Na drvenim klupama, na tribinama, bila je publika čije su ulaznice koštale dva penija i koja je imala priliku (čak!) i da sedi. I najzad, postojale su i posebne lože za uvažene goste, dok je na samoj sceni, u gornjem delu nalik balkonu sedela engleska aristokratija, bliska kraljici Elizabeti I.
O tome da li su se devičanska kraljica, kako su je nazivali da bi sačuvali njenu čistotu, iako je imala više udvarača, i Šekspir poznavali postoje samo priče. Istoričari i umetnici već vekovima pokušavaju da nađu tačnu vezu koja je spajala pisca i kraljicu. Krivotvoreno Elizabetino pismo dramskom piscu u filmu Zaljubljeni Šekspir i tvrdnja Čarlsa Baklerka da je Šekspir bio kraljičin nezakoniti sin primeri su beskrajne fascinacije ovim tandemom.
„Postoji duga istorija ljudi koji žele da se ispostavi da je Šekspir Elizabetin miljenik”, profesor Majkl Dobson sa Šekspir instituta objasnio je u podkastu Razgovarajmo o Šekspiru. „On je otac nacionalne kulture; ona je vrsta majke nacije – očito je trebalo da budu u nekakvoj vezi.”
Priča se da je kraljica Elizabeta I bila velika obožavateljka pozorišta i da je čak zaista dolazila u Teatar Gloub. O tome da je videla Šekspirova dela svedoče natpisi u novinama. A na naslovnoj stranici drame Uzaludni ljubavni trud zapisana je napomena: „Kao što je predstavljena pred njenim visočanstvom ovoga Božića, drama Uzaludni ljubavni trud, ispravljena je i proširena od strane V. Šekspira.”
Neki teoretičari, koji tvrde da Vilijem Šekspir navodno nije autor nijedne svoje drame već je to nečiji pseudonim, sugerišu da je drame, u stvari, napisala upravo sama kraljica. Objašnjenje za ovo pronašli su u činjenici da je u to vreme u odnosu na njen položaj, a naročito pol, bavljenje pisanjem drama bilo gotovo nezamislivo.
jun, 2022.
