piše: Aleksandra Vujić
ilustruje: Ana Trajkovski
Na krajnjem severu sveta, gde led i okean čine jednu celinu, more je značilo i najveću opasnost, ali i izvor hrane. Lov i ribolov u hladnim arktičkim morima nije bio svakodnevni posao, već niz rituala i poštovanja prema neukrotivim silama. U takvim okolnostima nastajale su legende i mitovi o bićima koji vladaju dubinama i konstrolišu životinje.
Jedna od tih legendi vezana je za Sednu – boginju mora, oluja i morskih stvorenja. Kroz mit o Sedni može se bolje razumeti kako su narodi severa objašnjavali svet oko sebe i na koji način su pronalazili smisao u nepredvidivoj i nemilosrdnoj prirodi koja ih okružuje. Ona vlada dubinama iz kojih dolazi sav morski život, a sudbina lovaca i moreplovaca zavisi od njenog raspoloženja. Poznata i kao Morska žena, uticala je i na seobe ptica i životinja.
Mitovi o Sedni razlikuju se u mitologijama različitih naroda Aljaske, Kanade i Grenlanda. Prema nekim verzijama predanja bila je prelepa devojka duge kose koja je odbijala prosce jer nijedan nije bio dovoljno dobar. Naposletku se udala za mladića koji joj je obećavao blagostanje i lagodan život, ali je posle nekog vremena shvatila da je on prerušeni čovek-ptica koji ju je odveo na ostrvo i nije joj dao ništa do bednog života i gladi. Sednin otac je došao po nju da je spase takvog života, ali je pticoliki duh podigao strašnu oluju, pa je otac, kako bi olakšao čamac, bacio kćerku u more. Sedna je uspela da se uhvati za čamac, međutim, otac joj je odsekao prste kojim se držala za plovilo i od njenih odsečenih prstiju nastali su foke, morževi, kitovi i druge morske životinje. Sedna tada tone na dno i postaje boginja mora.
Prema drugoj verziji, Sedna nikada nije želela brak i živela je sama sa ocem. Ocu se to odbijanje društvenih pravila nije dopalo, i zatim je odvodi na more i manje-više, sled događaja se ponavlja – baca je u vodu, ona se hvata za čamac, on joj odseče prste od kojih nastaju stanovnici mora i ona tone na dno i postaje boginja. Varijanta sa Grenlanda govori kako ona sama skače u more nakon izdaje porodice.
Nešto drugačija legenda kaže da je Sedna bila žena div, ćerka Anguta, boga stvoritelja. Jednom prilikom je toliko ogladnela da je napala svoje roditelje, te ju je Angut odneo i bacio u more, a, pogađate, kada je pokušala da se popne nazad u kajak, odsekao joj je prste. Varijacija ima još, a zajedničko svakoj je da ona naposletku postaje boginja mora.
A kako je Sedna uticala na život Inuita? Kada su ljudi kršili pravila i pokazivali nepoštovanje prema prirodi, ona bi se naljutila i sakrila sve životinje duboko u more i na taj način izazvala bi glad jer smrtnici ne bi mogli da ulove ništa što bi mogli da pojedu. Tada bi šamani ulazili u trans i simbolično putovali do nje kako bi je umirili. Kao što sam spomenula, Sedna nema prste, te su joj šamani češljali dugu kosu i umirivali njen bes.
„Šamani, poznati i kao vračevi, ujedno su duhovne vođe i iscelitelji, i igraju ključnu ulogu u mnogim tradicionalnim društvima. Uglavnom duboko proučavaju znanja i veru svog naroda, ali moć stiču i mističnim kontaktima s duhovima. Ti kontakti omogućavaju im da otklone štetu koju nanose zli duhovi, lečeći tako razne bolesti, i da vide budućnost.”
Mitovi i legende, Filip Vilkinson
Izgled ove boginje razlikuje se u zavisnosti od predanja. Tako je nekada prikazana kao prelepa žena, nekada je slična moržu, a nekada je spoj čoveka i ribe. Zajedničko svakom izgledu je njena duga, često zamršena, kosa. U savremenom svetu neretko je i simbol ženske snage i preživljavanja jer se ona, uprkos ličnoj tragediji, transformiše u moćno biće. Po Sedni je nazvana i jedna od najudaljenijih poznatih patuljastih planeta u Sunčevom sistemu – 90377 Sedna.
jun, 2026.
