foto: KBO!

Da je srednjoškolski bunt prema ustaljenoj muzici nosio vrednosti zdravih promena, pokazuje više od tri i po decenije rada i stvaralaštva prve kragujevačke pank grupe KBO! Članovi ovog benda prokrčili su put na kome su nove generacije muzičara stasavale i razvijale domaću pank scenu.

Šta je biti panker značilo kao deo kulture u nastanku, jedna je od tema o kojoj razgovaramo sa Sašom Vujićem Vujom, frontmenom grupe KBO!

Kada se dogodio vaš prvi nastup za koji smatrate da vam je doneo sve one pozive na gostovanja koja su usledila?

Prvi naš nastup van Kragujevca je bio u Bačkoj Topoli na Alegro festivalu koji je okupio skoro sve pank bendove iz Vojvodine, a jedino mi smo bili iz Kragujevca. Tada smo se osećali kao da smo došli na neku drugu planetu. Tu smo bili ultrazapaženi i onda su nastupi krenuli kao lavina, kako u zemlji tako i van. To nam je bio podstrek da još više i još bolje radimo, pa su se albumi nizali kao na fabričkoj traci! Čak nas je i rat 1991. zatekao na bini i to u Holandiji… Da nije bilo tih ratnih sranja, ko zna gde bi bili danas…? 

Naziv benda je nastao iz…?

U pitanju je onomatopeja žapca iz jednog vrlo popularnog crtanog filma. Vreme kada su crtane filmove mogli da gledaju i stari i mladi.

Izgleda kao da je naziv grupe najavljivao živahan duh i optimistične teme. Otkud onda naziv „prvog” albuma iz ’86. baš Tama? Šta ona donosi KBO!-u? Kako je prihvaćena i u kojoj meri je publiku obuzela Tama?

Prvi kasetni album – Tama! Svi misle da je u pitanju nešto mračno i tamno, ali istina je sasvim drugačija – album je dobio ime po bubnjevima marke Tama koji se tada zadesio u našoj prostoriji… U to vreme videti dobar i kvalitetan bubanj je bila privilegija, a kamoli svirati na njemu – u čast bubnja, naziv prvog albuma! Naravno, pogodila se i igra rečima koja je odgovarala omotu, pa jednim udarcem dve muhe! Znajući koliko je teško, a posebno skupo snimiti u to vreme bilo kakav demo snimak, na omot smo stavili neku vrstu poziva za sve bendove da mogu kod nas, u našem improvizovanom studiju, snimiti besplatno album, demo-snimak, bilo šta… Odziv je bio nenormalno veliki, a sam album Tama je bila neizostavna „lektira” svakog  pankera u celoj tadašnjoj Jugoslaviji!

U periodu kada izlazi hit album Pozovi 93, kome je upućen imperativ i zašto?

Nema nikakvog skrivenog značenja u nazivu albuma Pozovi 93. Nazvan je po istoimenom instrumentalu koji zatvara album, a većina pesama je sa kasetnog albuma Moja sloboda, koje su ponovo snimljene u profi studiju Matrix kod Mareta iz Pekinške patke u Novom Sadu. 

Kako dolazi do učešća na internacionalnom CD-u u Holandiji 1993. godine? Šta je bila svrha kompilacije THE DIGNITY OF HUMAN BEING IS VULNERABLE?

CD protiv rata koji je tada uveliko besneo na prostorima ex-YU. Učešće su uzeli mnogi tada poznati pank bendovi (No Means No, M.D.C., Overflow…), između ostalih i naša malenkost… CD je izašao u Holandiji, a inicijator je naš prijatelj Momir Stošić koji živi i radi u Holandiji i veliki je antiratni aktivista.

foto: KBO!

Koliko i na koji način dolazi do komunikacije i jačanju veze između nas i  inostranstva kada učestvujete u projektima, kao npr. u Engleskoj (na kasetama LIBERATE i INTERNATIONAL BRIGADE), Francuskoj, Holandiji?

Tada nije bilo interneta i osnovna komunikacija je bila putem pošte. Svi smo bili vrlo aktivni na tom polju i dobijali smo po desetak pisama dnevno kako iz zemlje, tako i iz celog sveta. Za ove dve kasetne kompilacije je lično bio odgovoran naš prijatelj koji je izuzetno podržavao KBO!, Oliver Paunović, koji se tada dopisivao (i postao autor jednog od najvećeg fanzina u ex-YU – U mojim očima) i razmenjivao iskustva sa pank ekipom iz Engleske. Sve je nekako bilo povezano i praćeno sa velikom pažnjom. Na primer, neka nezavisna izdavačka kuća iz Francuske je tada nekako čula za nas i tražili su nam jednu pesmu za neku njihovu kompilaciju. Mi smo im poslali nekoliko da izaberu šta im se sviđa. Kada su čuli, odustali su od kompilacije i želeli su da nam izdaju album – tako je izašao Za jedan korak. Tada je kompletna globalna pank scena bila toliko „nabijena” pozitivnom energijom, da je svaki projekat morao da bude ostvarljiv.

Šta su bili glavni mediji preko kojih je publika iz Mađarske, Austrije i Grčke pratila vaš rad i slušala vaše stvari? Koliko je bila upoznata sa vašom muzikom pre nego što ste počeli da učestalo nastupate pred njima?

Kao što sam napomenuo, sve se odigravalo i završavalo preko – pisama. Bilo je tu i tamo nekih manjih radio-stanica koje su uspevale da proture koju pank pesmicu, ali opet su pisma bila glavno komunikaciono i medijsko „oružje”. U Mađarskoj smo bili vrlo popularni – nekoliko godina za redom smo imali turneje po celoj zemlji, sve do rata koji je počeo u Sloveniji. Početak tog rata smo dočekali u Holandiji (Groningen) u bekstejdžu čuvenog kluba Vera. Mislili smo da nas organizatori zezaju i da je u pitanju skrivena kamera, a posle nismo mogli da dođemo sebi. Toliko su nâs (Srbe) nacrnili u tim prvim satima rata, da smo dobili još dva bonus koncerta u Holandiji – valjda su želeli da vide kako ti isti Srbi izgledaju, haha!

Album Prosta proza deluje kao jedan od pogodnih za one koji tek ulaze u svet panka. Da li je dostupan i gde se može pronaći?

Album Prosta proza je (konačno) izašao 2017. i može se naručiti preko nas, naravno. To nije klasično album izdanje, već više skup singlova u zadnjih desetak godina. Mnoge pesme su već videle svetlost dana, tako da nije novost u celini. Drago mi je što se dobro prodaje i da je interesovanje na nivou…

Izašao je spot za pesmu Vikend. Postoji li neka vremenska okosnica, kada možemo očekivati album koji je u najavi?

Za razliku od nekih velikih, „profi” bendova koji navode dve godine unapred tačan datum izlaska albuma – mi to ne možemo, niti hoćemo! Možda su ti bendovi ugovorom ili velikim novčanim „penalima” uslovljeni da do tog datuma album mora biti gotov, mi jednostavno ovaj rad gledamo kao na nešto što volimo i što nas relaksira, a ne na nešto što nas pritiska i muči. Niko nas ne uslovljava niti primorava da album bude gotov do određenog datuma jer svi u bendu živimo različite živote koje uzajamno poštujemo. Što se novog albuma tiče, pola pesama je već gotovo i voleli bismo da album bude gotov do kraja godine ili barem u januaru sledeće. Videćemo…

Ko su vam bili uzori, značajne ličnosti i bendovi koji su uticali na vaš muzički ukus i dalji rad na pank sceni?

Uzori su definitvno bili bendovi poput Dead Kennedys, Discharge, The Exploited, U.K. Subs i mnogi drugi… Od domaćih bendova Pankrti, Niet, Paraf, O kult… U to vreme je bilo mnogo teško doći do željene muzike, pa smo je zato i više cenili… 

foto: KBO!

Kako se postaje panker?

Tada i sada nije ista situacija! Sada je sasvim normalno da klinci kupe instrumente u prvoj muzičkoj prodavnici po vrlo pristupačnim cenama i da sviraju koji god muzički pravac – niko ih neće bojkotovati zbog toga jer su svi muzički pravci opšteprihvaćeni! Moja prva gitara je polovna „Jolana” i koštala je kao dobar polovan auto! Danima sam radio preko Studentske zadruge najprljavije i najteže poslove da bih je priuštio! Imati bend je puno koštalo, a biti pank bend nešto za šta si morao konstantno da se boriš! Da ne pominjem danas internet i sve što uz to ide…

Kakav je odnos muzičkog rada, porodice i obrazovanja u vašem bendu?

Svi smo potpuno različiti po tim pitanjima, ali nas sve spaja ljubav prema muzici. Da nije benda, verovatno bismo se veoma retko viđali zbog uobičajenih obaveza prema porodici i poslu koji te ‘lebom ‘rani. Stara priča…

Koliko često posećujete takmičarske pank-rok manifestacije i festivale na kojima nastupaju mladi bendovi?

Dok sam bio mlađi i dok sam imao na pretek slobodnog vremena, pratio sam sve moguće  i nemoguće koncerte, posebno neafirmisanih bendova. Zbog gorepomenutih obaveza, to više nije moguće, jedino da se kloniram. Kada je to moguće, uveličam događaj svojom malenkošću. Slična situacija je i sa ostalim članovima, Ivezom i Vojom. Voja kao diplomirani pravnik ima firmu za proizvodnju bubnjarskih palica, Iveza je profesionalni vatrogasac, a ja sam skoro po ceo dan u svom tonskom studiju Češnjak gde se „mlatim” sa raznoraznim pacijentima, hahah!

Koje mlade bendove biste izdvojili kao perspektivne?

 Zyrion iz Kragujevca i Dram, Beograd!

Poslednje pitanje postavljamo svim našim sagovornicima – da li možeš čitaocima KUŠ!–a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo, kojem bi trebalo da posvete pažnju?

Knjiga Družina Pere Kvržice, a film Bad Taste. Potom Pozorište u kući i Evolved as one Napalm Death, Čudovište u agoniji – Predrag Petrović.

intervju vodila: Simona Kanjevac

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.