Leptiri, Sara Pakston Bol Dodson, detalj, foto: Wikimedia

piše: MoonQueen

Kada su francuski putopisci sredinom 19. veka počeli da u većem broju posećuju Atinu, simbol antičke kolevke filozofije, demokratije i umetnosti, sa agore, na kojoj su ih dočekali ostaci čuvenih hramova, pogled im je privukao planinski masiv koji se prostirao jugoistočno od grada. Ova dugačka planina, od antike poznata pod imenom Imitos (Υμηττός), opisana je u njihovim spisima i beležnicama kao veoma duga, tj. très long. Videvši ove reči, Grci su ih doslovno preveli na svoj jezik, te je francusko très long na grčkom postalo τρελός (trelós), pridev koji označava ludilo, zbog čega je planina Imitos, usled ovog malog devetnaestovekovnog gubljenja u prevodu, postala poznata i kao „luda planina”.

Ipak, slučajna greška možda i nije predaleko od istine, s obzirom na to da je planina Imitos još u antičko vreme bila poznata po izobilju različitog lekovitog i aromatičnog bilja. Bilje ubrano na padinama Imitosa našlo je svoje mesto u Ovidijevom spisu Umeće ljubavi zahvaljujući svojim pozitivnim, lekovitim i verovatno afrodizijačkim svojstvima, a gde je ljubavi i strasti, tu neretko biva i malo ludila, veruju mnogi. Ipak, najpoznatiji „lek” koji je iznedrila bogata flora ove planine zapravo je med, po kojem je Imitos bio poznat od starog veka do danas. Blagotvorna svojstva meda poteklog od pčela koje su živele nadomak Atine bila su poznata i američkoj slikarki Sari Pakston Bol Dodson (Sarah Paxton Ball Dodson) koja je 1891. godine naslikala sliku Med Imitosa, danas poznatiju pod imenom Leptiri, koju smo odabrali za aprilsku sliku meseca.

Nekoliko leptira i nekoliko pčela lete nad činijom meda koju u rukama drži devojčica odevena u haljinu pomalo nalik antičkoj odeći, ali koja bi mogla da se shvati i kao antički kostim skrojen za neki maskenbal održan krajem 19. veka. Vrpce u devojčicinoj kosi liče na frizure koje su devetnaestovekovni majstori antičkog žanra davali heroinama svojih slika, dok je zlatni pojas haljine ukrašen ornamentalnim prepletima bližim motivima ar nuvoa, ili secesije. I samo prisustvo insekata, omiljenih posetilaca sveta faune na delima ovog umetničkog pravca, aludira da je slika Leptiri Sare Dodson nastala kao amalgam antičkog sveta i onog koji je umetnici bio savremen.

Leptiri, Sara Pakston Bol Dodson, foto: Wikimedia

Slikarka Sara Pakston Bol Dodson rođena je 1847. godine u Filadelfiji. Njen otac bavio se graviranjem, te je prve umetničke obuke dobila u ranom detinjstvu. Kasnije je upisala Akademiju lepih umetnosti, a umetničko usavršavanje je nastavila u Parizu u kojem je prvi put boravila od 1873. do 1875. godine. Evropska umetnička scena izvršila je značajan uticaj na njeno slikarstvo. U Parizu ona počinje da slika na otvorenom (takozvano plenerističko slikarstvo), njene religiozne teme nastaju pod snažnim i jasnim uticajem prerafaelita, a očigledan je i uticaj francuskog simbolizma na njen rad. Zainteresovana za prirodu i poeziju, upućena u tokove savremene evropske umetnosti, Sara je tokom karijere bila veoma uspešna, o čemu svedoči i činjenica da je izlagala na pariskom Salonu.

Slika Leptiri nastala je 1891. godine kada je Sara boravila u Brajtonu u Engleskoj. Godinu dana pre preseljenja u Englesku Sara je u Parizu pohađala časove slikarstva u studiju Žila Žozefa Lefebra (Jules Joseph Lefebvre) čiji je rad nesumnjivo ostavio utisak na nju. Dovoljno je pogledati njegovu sliku Proleće i videti mladu devojku na livadi, ovenčanu cvećem i odevenu u haljinu nalik antičkoj, i uticaj učitelja na učenicu biće nam jasan. Ipak, za razliku od Lefebra, Sara je temu idealizovane antike na slici Leptiri podigla na viši nivo, čineći je bližom idejama simbolističke umetnosti. Slikarka je odabrala da svoju idealizovanu antiku prikaže likom devojčice uhvaćene u trenutku igre, dakle naivnim i nevinim svetom detinjstva, uzimajući za temu lokalnu legendu o blagodetima planine Imitos i njenom medu, koju je zvanična mitologija zaobišla, ali je ona pretrajala od antike do modernih vremena. Smeo odabir manje poznate i retko prikazivane priče iz prošlosti, aluzija na moć prirode i veliko umeće kojim je Sara prikazala datu temu čine ovu sliku malim remek-delom ženskog simbolističkog stvaralaštva krajem 19. veka. Prvobitni naziv slike je u međuvremenu zaboravljen, i danas je možemo pronaći najpre pod imenom Leptiri. Ali ako se nađete na atinskoj agori, i ako vam se pogled susretne sa planinskim masivom na jugu, ili vas ulični prodavci ponude suvenirom u obliku teglice lokalnog meda, verujem da ćete se setiti priče o ludoj planini zvanoj Imitos i Sarinoj devojčici sa leptirima.

april, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.