Piše: Tamara Živković
Knjiga Sapijens: kratka istorija čovečanstva vodi čitaoce na uzbudljivo putovanje u daleku prošlost – od pojave prvih homosapijensa, njihove transformacije iz samo jedne od vrsta bića na planeti do njenog gospodara, pa sve do naizgled ne tako svetle budućnosti koja ih očekuje. Harari u ovoj knjizi proučava ključne trenutke koji su oblikovali našu vrstu, faktore koji su nas doveli do toga da se uzdignemo iznad ostalih vrsta, neprestano preispitujući da li je zapravo taj put kojim je čovek kroz svoju evoluciju išao bio pravi.
Harari je svoju knjigu podelio na četiri dela, četiri perioda ljudske evolucije od kojih je svaki obeležen nekim ključnim promenama koje su usmerile razvoj naše vrste u ovom pravcu u kom danas ide. Prvi deo je posvećen kognitivnoj revoluciji koja se desila pre otprilike 70 000 godina. To je period velikih transformacija, kada su naši preci doživeli ogroman napredak kognitivnih sposobnosti, što je dovelo do razoja jezika, usložnjavanja odnosa i komunikacije među ljudima, ali istovremeno i do začetka tradicije i kulture. Jezik je taj koji je omogućio ljudima stvaranje priča, verovanja i mitova, ali nam je istovremeno i omogućio prevazilaženje individualnog iskustva i stvaranje zajedničke stvarnosti. Ljudi su sada mogli da prenose znanje, tradiciju, ali i da razvijaju složene sisteme saradnje.
Pojava složenog jezika i sposobnost deljenja verovanja i mitova je odvojila našu vrstu od svih ostalih. Harari nas temeljno sprovodi kroz ovaj period i razvija u nama duboko poštovanje prema ovoj fazi ljudskog razvitka. Upravo nam je ovaj izuzetan skok u kognitivnim sposobnostima omogućio da postanemo bića koja pričaju priče, traže značenje u pojavama i stvarima, i razvijaju kulturu onakvu kakvu i mi danas poznajemo.
Drugi deo je posvećen poljoprivrednoj revoluciji koju Harari smešta u period pre otprilike 12 000 godina. U tom periodu čovek je otkrio pripitomljavanje biljaka i životinja, što je dovelo do velikog zaokreta u načinu života ljudi. Pre toga ljudi su živeli kao nomadi, kao lovačko-sakupljačka društva, što je podrazumevalo da su većinu vremena provodili u pokretu, u manjim zajednicama, na čistom vazduhu, da su se hranili raznovrsnije i bogatije… ali je pojava stabilnog izvora hrane to promenila. Ljudi su počeli da formiraju trajna naselja, viškovi hrane su doveli do razvoja trgovačkih mreža i sistema razmene dobara. Vlasništvo nad zemljom dovelo je do stvaranja razlika u bogatstvu i moći među ljudima, što je vodilo ka stvaranju složenih socijalnih struktura, sa hijerarhijama, vladarima i različitim društvenim slojevima.
Međutim, Harari uvek nastoji da nam prikaže i drugu stranu medalje ovih perioda razvitka ljudske civilizacije. Poljoprivredna revolucija i širenje populacije doveli su do mnogih bolesti, vlasništvo nad resursima do sve veće društvene nejednakosti, a sama poljoprivreda je zahtevala mnogo više rada i društvene organiziacije od onoga na šta su ljudi do tada navikli.
U trećem delu Harari istražuje dalje rast kompleksnih društava. On tu izdvaja dominantne koncepte koji su oblikovali ljudsku vrstu koje on naziva „zamišljenim poredcima” – vera, novac i nacionalne države. Harari smatra da su upravo ovi „zamišljeni poredci”, a ne urođene biološke osobine, omogućili ljudima da se organizuju i napreduju u velikim povezanim društvima. Religija je odigrala centralnu ulogu u ujedinjenju zajednica i pružanju moralnog kompasa, ona je svakom pojedincu pružala priču o zajednici koja prevazilazi njegovo individualno postojanje. Novac, kao simboličan prikaz vrednosti, postao je univerzalno prihvaćen i time je podržao rast trgovine i podsticao dublju zavisnost među različitim nacijama. Pored religije i novca, koncept nacionalnih država je takođe izbio u prvi plan, one su sa jedne strane pružale osećaj zajedništva i pripadnosti, ali su sa druge odredile tok istorije kroz uspone i padove imperija, revolucije i geopolitičke borbe.
Međutim, kako Harari ističe, ti „zamišljeni poredci” takođe stvaraju i podele, sukobe i nejednakosti. On nas poziva da kritički razmotrimo sisteme koje prihvatamo i podržavamo i da se zapitamo da li su oni zaista u saglasju sa našim osećanjem pravde, empatije i morala.
Nakon ovog putovanja kroz prošlost, Harari nas sprovodi kroz naučnu revoluciju, period od 16. do 18. veka, kada je došlo do nekih radikalnih promena u našem znanju i razumevanju sveta oko sebe. Zahvaljujući eksperimentisanju, posmatranju, istraživanju uspeli smo da ostvarimo velike napretke u medicini, industriji i tehnologiji, što nam je otvorilo vrata ka modernoj eri i oblikovalo svet u kome danas živimo. Na kraju ovog putovanja pisac nas suočava sa izazovima današnjice, pred nas postavlja pitanja ekološkog uticaja naših aktivnosti, etičkih dilema koje izaziva ubrzan razvoj novih tehnologija, ali postavlja i pitanje kakva je naša odgovornost u svemu tome i da li možemo kritički da razmotrimo izbore koje pravimo i kao pojedinci i kao celo društvo.
Ova knjiga nas vodi na jedno izuzetno putovanje kroz prošlost, sadašnjost i budućnost, terajući nas da razmišljamo o tome šta nas je sve oblikovalo kao vrstu, ali nas i navodi da preispitamo odluke koje smo kao društvo doneli, i da li su današnja pravila igre po kojima živimo zaista morala biti ovakva, i ako nisu, kako bismo to mogli da ispravimo, dok ne bude prekasno.
jun, 2023.
