piše i fotografiše: Nikola Nejčev
Tuluza, poznata i kao Ružičasti grad (La Ville Rose), dobila je nadimak po specifičnoj boji cigle od terakote koja dominira njenom arhitekturom. Dok mi često grešimo i nazivamo ovaj grad Tuluz, Tuluza, smeštena na jugozapadu Francuske, predstavlja spoj bogate istorije, kulturnog nasleđa i modernih tehnoloških inovacija.
Osnovana u doba Rimljana kao Tolosa, ovaj grad je bio važno trgovačko i administrativno središte. Tokom srednjeg veka, grad je bio poznat po katarima, hrišćanskoj sekti koja je imala veliki uticaj u regionu, ali je kasnije bila brutalno progonjena tokom Albigenškog krstaškog rata. Danas, Tuluza nosi tragove tog burnog perioda kroz očuvane crkve i zidine.
Jedan od najvažnijih simbola Tuluze je Bazilika Sen Sernin (Basilique Saint-Sernin), najveća romanička crkva u Evropi, koja je deo UNESCO-ve svetske baštine. Izgrađena u čast Svetog Sernina, prvog biskupa Tuluze, bazilika je upečatljiva po masivnoj strukturi i predivnim vitražima.
Srce Tuluze kuca na Kapitol trgu (Place du Capitole), glavnom trgu koji je okružen građevinama iz 18. veka. Ovde se nalazi Kapitol u Tuluzi (Capitole de Toulouse), gradska kuća i opera, sa impresivnim fasadama koje oslikavaju istoriju i mitove Tuluze. Trg je mesto okupljanja i često domaćin raznih manifestacija, poput festivala i božićnih vašara.
Kada pređete Pont Neuf, nastariji most u gradu, naći ćete se u četvrti San Siprijen (Saint-Cyprien), koja odiše boemskim šarmom. Nekadašnja radnička četvrt danas je mesto gde ćete naći šarene ulice, male butike, tradicionalne pekare i mnoštvo lokalnih kafića koji odišu toplinom južne Francuske.
San Siprijen je poznat po svojoj multikulturalnoj atmosferi i bogatoj umetničkoj sceni. Trg Estrapade (Place de l’Estrapade), centralni trg ove četvrti, često okuplja lokalne umetnike. Posebno se ističe prisustvo umetničkih ateljea i galerija, gde lokalni umetnici izlažu svoja dela.
U ovoj četvrti smešten je i jedan od najvažnijih muzeja Tuluze, Lez Abatroa (Les Abattoirs), koji se nalazi na obali reke Garon i čini spoj tradicionalnog i modernog duha. Ovaj muzej, a nekadašnja gradska klanica, danas je muzej savremene umetnosti. Sadrži kolekcije koje obuhvataju dela umetnika 20. i 21. veka, a poznat je i po velikoj tapiseriji Pabla Pikasa koja krasi jednu od sala. U ovoj četvrti se takođe nalazi i Bolnica la Grav (Hôpital de La Grave), prepoznatljiva po svojoj kupoli, koja je jedan od najpoznatijih simbola Tuluze i nezaobilazna tačka na panoramskim fotografijama grada. Reka Garona prolazi kroz grad, pružajući prelepe panorame i savršeno mesto za šetnje i vožnje biciklom.
Osim što je poznata kao Ružičasti grad, Tuluza ima još jedan nadimak – Grad ljubičica (La Cité des Violettes). Ljubičice su simbol Tuluze još od 19. veka, kada su lokalni uzgajivači počeli da razvijaju specifičnu vrstu ljubičice, poznatu kao Parma ljubičica. Ovaj cvet ne samo što je krasio vrtove Tuluze, već je postao ključan deo njene kulture i ekonomije. U Tuluzi se i danas organizuju festivali posvećeni ljubičicama, a mnoge lokalne radnje prodaju proizvode inspirisane ovim cvetom – od parfema i kozmetike do marmelada, likera i bombona s aromom ljubičice. Posetioci mogu saznati više o tradiciji ljubičica u specijalizovanim vrtovima, poput Botaničke bašte (Jardins des Plantes), gde cvetaju mnoge sorte ovog cveta.
Tuluza je takođe poznata kao evropski centar avio-industrije, s obzirom na to da je sedište kompanije Erbus (Airbus). Muzej Grad svemira (Cité de l’Espace) privlači zaljubljenike u istraživanje svemira, nudeći interaktivne izložbe i simulacije.
Jedna od najupečatljivijih atrakcija moderne Tuluze je i Dvorana mašina (La Halle de la Machine), prostor posvećen monumentalnim mehaničkim kreacijama. Smeštena u četvrti Montodran, nekadašnjem središtu vazduhoplovne industrije. Najpoznatiji stanovnik dvorane je Minotaur (Le Minotaure), visok 14 metara! Posetioci mogu da se provozaju na njegovim leđima i dožive grad iz sasvim druge perspektive.
Kada je u pitanju hrana, tradicionalno jelo je kasule (cassoulet) – pasulj, meso i kobasice. Još jedan neizostavan specijalitet je pačji file (magret de canard) – dimljena pačja prsa, koja se najčešće pripremaju srednje pečena i serviraju uz voćne sosove, poput sosa od pomorandže ili smokvi, a za one koji nisu još uvek spremni da mešaju slano i slatko mogu se poslužiti i uz neke tradicionalnije sosovea (od plavog sira ili bibera). Ljubitelji slatkiša mogu probati marmelade i slatkiše s aromom ljubičice, što je još jedan podsetnik na ljubičastu tradiciju grada. Pored toga, posetioci mogu uživati u svežim lokalnim proizvodima u brojnim restoranima i na mestima poput Dvorane tranzicije (Les Halles de la Transition), gde se spajaju tradicija i inovacija u pripremi hrane.
Dok hodate ovim ljubičastim gradom, možete istovremeno proživljavati prošlost i sadašnjost, a, uz pomoć malo mašte i simulacija u Gradu svemira, čak i budućnost. Ovaj grad daje jednu drugu sliku Francuske, a ne onu na koju smo navikli zbog raznih filmova čija se radnja dešava u Parizu. Iako ste i dalje svesni da ste u Francuskoj, na trenutke možete osetiti i španske i mediteranske uticaje koji dodaju posebnu notu ovom gradu na jugu Francuske.
februar, 2025.
