foto: Jovana Nikolić

U decembru prošle godine, u Muzeju istorije Jugoslavije (Botićeva 6), otvorena je izložba Ruska avangarda u Beogradu, koja će trajati do kraja februara. U slučaju da je još uvek niste obišli naša je preporuka da to svakako učinite, a ako već jeste, možda ćemo Vas zainteresovati da je posetite ponovo. Izložba je svakako jedinstvena prilika da u našem gradu vidite dela nekih od najpoznatijih ruskih umetnika 20. veka.

Autorke ove izložbe su kustoskinje Ana Pahomova i Faina Balahovska. Na izložbi su predstavljena umetnička dela čuvenih autora iz pet ustanova: Ruskog državnog arhiva književnosti i umetnosti, Državnog Rostovsko-Jaroslavsko arhitektonsko-umetničkog muzeja, Ivanovskog oblasnog umetničkog muzeja, Jaroslavskog umetničkog muzeja i Državnog istorijsko-arhitektonsko, umetničko i pejzažnog muzeja Caricino. Takodje, izložba je upotpunjena sa 11 dela iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu.

Izložba obuhvata više od 50 imena autora koji su stvarali u revolucionarnoj i post-revolucionarnoj Rusiji, a među ukupno izloženih 117 radova mogu se videti ostvarenja različitih tehnika – slike, crteži, ilustracije, kolaži, fotografije, skice kostima, porcelan i nacrti za arhitektonska zdanja.

foto: Jovana Nikolić

U pet soba i nekoliko hodnika, smešteno je ovih 117 dela koja prikazuju najvažnije pokrete i umetnike ruske avangarde. Postavka prati razvitak delimično hronološki, ne uvek dosledno ali dovoljno pregledno da se posetilac može snaći. U prve dve sobe prikazana su dela neo-primitivizma (scene iz života, uglavnom tipičnog ruskog seljaka), ranog kubizma i kubo-futurizma (istakla bih radove Ljube Popove) kao i nekoliko dela lučizma i rajonizma – pokreta bliskog futurizmu gde se oblici rastapaju na linije sile, ili linije svetlosti (luč – svetlo, zrak). Tu je i veliki ansamblaž Aleksandra Arhipenka, Dve žene, pred kojim se skoro svi posetioci  fotografišu, nismo sigurni zašto ali ih ne osuđujemo jer delo jeste vredno posebne pažnje, pa hajde, i lične dokumentacije.

U drugoj sobi može se videti (i ko zna ruski, čitati) zanimljiv dokument – rukopis referata Nine Kogan, pročitan na skupštini umetnika grada Vitebska povodom utvrđivanja novih formi u umetnosti. U periodu nakon revolucija, umetnost se u Rusiji svodi na granu privrede, te zajedno sa njom potpada pod upravu državnog aparata, unoseći birokratski pristup u svoje organizovanje. Na osnovu dokumenata koji su sačuvani sa mnogobrojinih zasedanja različitih vrsta, čiji je cilj bio utvrđivanje i bavljenje pitanjima umetnosti, može se videti koliko je avangarda zaista dobila ostvarenje svog sna u Rusiji tih godina – potpuno uključenje umetnosti u svakodnevni život. U slučaju da Vam se učini kako je umetnost ovom birokratizacijom stavljena pod spregu države ne možemo vas razuveriti jer i ne grešite previše. Međutim moramo napomenuti da je upravo zahvaljujući strogoj i dobroj organizaciji, kao i značaju koji joj je ovime dat, većina avangardnih dela postala, ne samo popularna, već je i promenila izgled mnogih upotrebnih predmeta, unevši u rusku svakodnevicu dizajn, modernu reklamu, bezserifne fontove, i mnoge druge stvari koji će se u ostalim delovima sveta pojaviti tek oko ili nakon Drugog svetkog rata.

Treća soba posvećena je pozorištu, tj, skicama kostima, plakata i scenografija koje su umetnici radili za pozorište. Predstavljene su ilustracije Sergeja Ejzenštajna za komad Bernarda Šoa – Kuća gde se slamaju srca, i predstavu Magbet. Prikazivanje likova i kostima je ne samo futurističko već toliko blisko današnjim dizajnerskim rešenjima da je Lejdi Magbet prikazana skoro kao heroina neke moderne video-igre. Obratite pažnju na originalni dizajn kostima predstave Fedra, koji uklapa antičke i konstruktivističke elemente, na ćijoj su vizuelizaciji radili Aleksandar Vesnin i Vladimir Stendberg, zatim kostime za Gogoljevog Revizora koje je skicirao Isak Rabinovič i Romea i Juliju Aleksandre Ekster. Opšti utisak koji se može steći u trećoj izložbenoj sali je da je današnji dizajn udaljen od ruske avangarde za samo nekoliko koraka koji se zovu – digitalni mediji, a sve nas je ovo pomalo podsetilo i na šarm devete umetnosti – stripa.

Četvrta soba posvećena je konstruktivizmu i priča nam priču celokupne avangarde koja se u ovom ruskom pokretu najbolje manifestovala. To je priča o želji umetnika s početka 20. veka da se umetnost uključi u realan svet običnog čoveka i da se preko umetnosti može uticati na ostale njegove aspekte. Poboljšati svet umetnošću, ali ne isključivo spolja, prostim estetskim užitkom, već iznutra, spajanjem umetničkog u životnoj praksi, najbolje je pošlo za rukom konstruktivistima te ovde možemo videti kako se različiti mediji i tehnike prepliću i stvaraju rešenja za mnoge upotrebne predmete i arhitektonska dela, pa i mašine. El Lisicki se igra ekspozicijom na Trkaču i Fotogramima, garfikom i kolažem na Muškom i ženskom portretu, Aleksandar Gan stvara veoma moderne korice za knjigu Živela demonstracija običnog života! koje nose jaku poruku a tu je i stilizovani potpis pionira konstruktivizma – Aleksandra Rodčenka.

foto: Jovana Nikolić

Poslednja, peta soba donosi nešto drugačije teme i rešenja. Hronološki, približili smo se tridesetim i nešto drugačijoj klimi kao i umetničkim težnjama. Kandinski je ovde već prešao u svoju čistu apstraktnu fazu, dok se neki umetnici, poput Mihaila Sokolova, vraćaju figuralnosti na delima Mrtva priroda i Moskva, Arbatski prolaz. Početak tridesetih donosi i Obradu mermera Sergeja Koljcova, jednu samo naizgled običnu scenu iz radničkog života, u kojoj se može videti seme propagandne produkcije slika za vreme i nakon rata. Najveća i veoma efektna slika je Presek kuće, Tatjane Glebove i Alise Poret, nastala 1931. godine. Ova slika nudi mnoštvo detalja i voajerski pogled posmatraču jer mu je dopušteno da zaviri u nekoliko stanova iste zgrade i podeli muke, probleme ili uživanja različitih stanara u isto vreme. Surovo realna ali i poetski kritična prema društvu, običajima, lošim navikama i sujeverjima, slika zahteva da se pred njom zadržimo, i razmislimo. Da li bismo se postideli da neko naslika presek naše kuće, baš u ovom trenutku?

Jedno do dela pozajmljeno iz Narodnog muzeja u Beogradu, je crtež Ela Lisickog, kostim za operu Pobeda nad Suncem, nastao 1921. godine. Verujem da mnogi od nas nisu znali da imamo ovako zanimljivo delo, ali ovog puta nećemo optužiti muzej za čuvene godine uskraćivanja zbirke narodu, jer se crteži zbog svoje osetljivosti, uglavnom retko i veoma kratko izlažu. Dovoljno je reći da je Pobeda nad suncem opera napisana i izvedena 1913. godine u Petrogradskom luna parku na opšti užas i zgranutost prisutnih, na šta je i računala. Opera je napisana na zaumnom jeziku, jeziku koji su ruski futuristi osmislili u pokušaju da dekonstruišu značenje jezika i daju glasovima nove uloge, što bi najjednostavnije objasnili ovako – ništa se ne razume! Opera nije na ruskom, niti na bilo kom drugom dešifrovanom jeziku, i to je njena muka kao i njena lepota. Kazmir Maljevič uradio je kostime kao i scenu u obliku kocke, te neki smatraju da se već tada javlja njegov najprepoznatljiviji motiv – kvadrat. Što nas vodi dalje, do povoda ove izložbe.

Povod izložbe je stogodišnjica nastanka čuvene slike Crni kvadrat, Kazimira Maljeviča, koji je 1916. umetnik ispratio publikacijom “Od kubizma i futurizma ka suprematizmu” čime je dao literarnu podlogu svojim inovativnim vizuelnim rešenjima, kao i neku vrstu manifesta suprematizma koji će postati glavni znak prepoznavanja celokupnog njegovog opusa. Takođe, crni kvadrat na belom postaće paradigmatska slika minimalističke apstrakcije i svođenja forme na čist geometrizam i osnovne boje, kao i predstavljanje umetničkih, filozofskih i duhovnih ideja umetnošću i likovnim formama. Sličnim rešenjima pribegavaće mnogi ruski avangardni umetnici kasnije, tokom druge i treće decenije 20. veka, tako da se može reći da Crni kvadrat jeste slika čija se godina nastanka sa pravom obeležava i posebno ističe. Iako ova slika nije na izložbi, imamo priliku da se susretnemo sa drugačijim vidom Maljevičeve umetnosti, o kojem se uglavnom ne govori mnogo, ili barem neouporedivo manje od njegovih suprematističkih slika. To je porcelan.

foto: Jovana Nikolić

U nekoliko vitrina izloženi su predmeti iz fabrike porcelana u Sankt Peterburgu, rađeni po nacrtu Kazimira Maljeviča ili ukrašeni replikama njegovih slika. Svedeni oblici i forme ovih komada posuđa svedoče o izuzetno modernom dizajnu koji u Rusiji preovladava u drugoj i trećoj deceniji 20. veka kao i pažnji koja se posvećivala predmetima svakodnevne upotrebe. Tu je i nekoliko komada posuđa koje nosi propagandne, skoro reklamne, rečenice i uzvike, česte u svakodnevnoj kulturi i medijima Rusije tih godina, poput one – “Proleteri celog sveta – ujedinite se!” i to napisane na nemačkom! Simpatičan je i tanjir nazvan Plavi grb, koji prikazuje prepoznatljive silmbole – srp i čekić, okružene vrežom pastelnog cveća i lišća, poput sentimentalnih scena prikazivanih u sličnim lozama samo deceniju ranije.

Napomenućemo još da je izložba upotpunjena malim prilogom o jugoslovenskom Zenitizmu, našem avangardnom pokretu po idejama veoma sličnom ruskoj avangardi. Časopis Zenit moguće je čitati na sajtu Narodne biblioteke Beograda gde su skenirana sva izdanja, a kustosi izložbe su se dosetili da neke od njih odštampaju čime su ovaj kultni časopis približili publici. Ako uzmete da listate odštampane Zenite moguće je da ćete se zagubiti u čitanju ali i iznenaditi koliko je pisaca, pesnika i kritičara, koje danas dobro znamo, upravo tamo počinjalo svoju karijeru. Takođe, značaj ovog časopisa je i u tome što je skoro u korak ispratio dešavanja avangardne umetničke scene Evrope, te mnoga dela pomenutih umetnika prvi put i jesu predstavljena putem reprodukcija ili fotografija objavljenim upravo u Zenitu.

Tokom trajanja izložbe organizovan je i prateći program koji se sastoji od predavanja i stručnih vođenja subotom od 13 časova, avangardnih večeri sredom od 18 časova i mnogih performansa, predstava, koncerata i projekcija filmova. Osmišljena je i dečija radionica u kojoj mogu da se igraju i odrasli – osnovni geometrjiski oblici raznih boja odštampani su na magnetima te svaki posetilac može da napravi na belim pločama svoju avangardnu sliku. Za kreativne ovo može biti zadatak koji će im oduzeti dosta vremena jer je kombinovanje osnovnih oblika, zapravo, veoma zabavna stvar! Nama je ipak bilo suviše žao da otimamo magnete deci iz ruku, ali ako vodite svoje dete imate izgovor da samo želite da mu pomognete pa se poigrajte i za nas.

Za kraj – naš najtopliji savet je da tokom februara izdvojite barem jedno prepodne za posetu ovoj izložbi i uživate u ruskoj avangardnoj umetnosti.

piše: MoonQueen

Februar, 2016.

Leave a Reply

Your email address will not be published.