Pančevci i Pančevke svake godine u maju imaju tu privilegiju da uživaju u književnosti kroz Majske dane knjige i novo izdanje Rukopisa. Ove godine imamo priliku da se upoznamo sa 42. izdanjem Rukopisa i da ugostimo mlade književnike i književnice iz Srbije i sa prostora bivše Jugoslavije. Šta su uopšte Rukopisi i šta je to što nas toliko oduševljava u vezi sa njima? Rukopisi su zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije, a ono što prepoznajemo i volimo u njima jeste tradicija, istrajnost i slobodni duh.
Za postojanje Rukopisa možemo da budemo zahvalni pesniku i profesoru filozofije u pančevačkoj Gimnaziji, Momčilu Paraušiću, koji 1976. godine sastavlja Rukopise kao prvu knjigu mlade poezije Pančeva, a 1989. godine ovaj zbornik počinje da okuplja mlade pisce iz čitave Jugoslavije. „Rukopisi danas jesu jedinstveni zbornik na teritoriji čitavog regiona, pionir, a istovremeno možda i poslednji Mohikanac, promovisanja mlade neafirmisane, kvalitetne poezije i kratke proze, ulaznica u veliki svet malih regionalnih književnosti”, kaže Jasmina Topić, glavna urednica.
Ove godine pristiglo je 356 mejlova sa radovima na konkurs za 42. izdanje Rukopisa i sama brojka svedoči o popularnosti i kvalitetu zbornika. Zbog toga su urednici i organizatori sebi zadali zadatak da od promocije Rukopisa naprave pravu malu manifestaciju, te već nekoliko godina unazad organizuju za učesnike književne radionice, obilaske Pančeva, plovidbu Tamišem i druženja, a sami učesnici, prenoseći utiske, kažu da je atmosfera jako lepa i da, iako nikog nisu poznavali, vrlo brzo su se osećali prihvaćenima i opuštenima u društvu svojih kolega – mladih pesnika i pesnikinja i urednika. Za publiku urednici organizuju svečanu promociju novog izdanja Rukopisa na kojoj besplatno mogu uzeti zbornik i druge časopise iz sveta književnosti i uživati u stihovima i pričama mladih autora i autorki.
Dok čitamo Rukopise, osećamo se mlado, slobodno i, na neki neobičan način, veoma blisko sa svim tim mladim i talentovanim ljudima iz naše zemlje i regiona koji su nam kroz pesmu ili priču poklonili deo sebe, kako to pisci najčešće i rade. Tople noći u maju postaju duge jer iznova iščitavamo stihove omiljene pesme iz novog izdanja Rukopisa i verujte da ovo pišem iz ličnog iskustva, a ne zato što mi je neko tako kazao.
Da bih bila još uverljivija kada kažem da su Rukopisi predivna stvar koja se događa Pančevu, ali i regionu, postavila sam nekoliko kratkih i slatkih pitanja dugogodišnjim učesnicima i urednici: Zašto voliš Rukopise? Po čemu se oni razlikuju od drugih zbornika poezije i proze? Opiši jednom rečju – šta za tebe predstavljaju Rukopisi?
„Volim Rukopise jer osvežavaju Pančevo i jer sam na njima prvi put čitala svoju poeziju u javnosti. Ističu se jer ne prestaju da žive, podstiču mlade autore u čitavom regionu da stvaraju, dele i da se druže, kao i da simbolizuju celovitost kreativnog stvaralaštva. Rukopisi za mene predstavljaju – priliku.”
Jovana Ilkić, 23 godine, Pančevo
„Mnogo je razloga! Volim Rukopise zbog posebne energije koja daleko prevazilazi prostor Pančeva, zbog povezivanja, zbog toga što smo zajedno. I imajući u vidu (književni) odabir, uvek je divno biti u dobrom društvu!
Rukopisi nisu samo zbornik poezije i proze, već uvek i jedno posebno sastajalište koje postaje književna scena za sebe. Nijedan poduhvat ne ujedinjuje tako ubedljivo mlađe autore nekadašnjih jugoslovenskih zemalja: svako izdanje pokazuje koliko su naša iskustva zapravo srodna. A Pančevo je prestonica te imaginarne književne republike.
Jedna reč? Sloboda.”
Uroš Đurković, 24 godine, Beograd
„Zato što mi je na promociji Rukopisa prvi put poezija bila smešna i zabavna, oštra i nejasna, i pokazala da je sve. A da proza savršeno može da funkcioniše i na jednoj stranici knjige. To je bilo u sedmom razredu osnovne. I od tada ih pratim.
Iskreno, nisam toliko pratila druge. Ali sama smisao okupljanja mladih sa prostora ex-Yu ih čini posebnim, dokazujući da, iako neki tvrde da nam jezik nije isti – po poeziji se razumemo. Tu se prepliću i poezija i proza, eksperimenti i jasne forme, oni koji mnogo godina već pišu, ali i oni koji su tek izbacili prve reči na papir.
Da rukom ispisujemo, a susretom (bilo u Pančevu, bilo u kom drugom gradu ili samo na papiru) stvaramo jednu zajednicu. Zajednicu koja se prepoznaje na kilometre i kroz redove polica.”
Jovana Jankov, 22 godine, Pančevo
„Rukopisi su važan deo mog profesionalnog odrastanja. Data mi je prilika da postanem deo uređivačkog tima kad sam imala dvadeset jednu godinu i jednu objavljenu knjigu. Dvadeset godina kasnije, evo, još uvek sam tu. Neprocenjivo je iskustvo posmatrati kako jedna knjiga raste i napreduje, ali još veće iskustvo, imati priliku da pratim rad mladih pesnika i pripovedača i da posmatram kako se menja književna scena, ne samo u Srbiji, već i na celom ex-Yu prostoru.
Rukopisi se ne razlikuju – oni su i dalje jedan i jedinstveni tip zbornika za čitavu teritoriju nekadašnje zajedničke države. Ta država više ne postoji, ali postoji i dalje jedinstveni kulturni prostor i potreba za komunikacijom. Rukopisi su pionir i za sve druge projekte koji pokušavaju da održe veze sa umetnicima iz ex-Yu. Bilo je pokušaja da se napravi nešto slično, ali Rukopisi jednostavno traju. Oni su pasoš kojim se prelaze i vidljive i nevidljive granice. Takođe, to je jedan od najvažnijih kulturnih brendova Pančeva.
Volim to što su Rukopisi jedna porodica i što svi zajednički radimo na tome da se održi dobro ime ovog zbornika. Volim i to što imam priliku da posmatram dalji razvoj autora koji su nekad bili u Rukopisima, a sad su već afirmisani pisci. Neke smo posle objavljivali u pesničkoj ediciji Najbolja, drugi su dobili priliku da postanu urednici – to je možda i najbolja stvar u vezi sa zbornikom. Priča se konstantno razvija. Najzad, volim što Rukopisi iznova potvrđuju da je Pančevo jaka pesnička sredina i da ne moramo da brinemo za njegovu budućnost.”
Jasmina Topić, urednica
tekst i fotografije: Nevena Stajković
