piše: Tisa Milić
U decembru vas upoznajemo sa Lukom Pušićem, diplomiranim pravnikom i volonterom u sudu. Volontiranje podrazumeva praćenje suđenja i pomaganje sudijama u pisanju presuda. Luka je ujedno i organizator Termidora, simulacije geopolitičkih odnosa, pregovora i ratova kroz istoriju. Saobraća uglavnom biciklom. Ima jednu sijamsku mačku od 13 godina, ali voli i miševe, pa svake godine više puta organizuje akcije sigurnog uklanjanja otrova iz podruma i sa tavana.
Autor je knjige Bajonet, barikada, barjak ili krvava sonata o kojoj detaljnije pričamo ovom prilikom.
Kada je i kako nastala ideja da napišeš ovu knjigu?
Oduvek su me privlačile knjige i filmovi smešteni u detaljno i bogato smišljene imaginarne svetove. Mislim da sam još u osnovnoj školi počeo da izmišljam neke svoje svetove. Konkretnu radnju i obrise sveta u kojem se ova priča događa počeo sam da osmišljavam tokom letovanja 2015. godine.
Koliko je trajao sam proces pisanja? Opiši nam malo ceo postupak, kad obično pišeš i gde, imaš li neki posebni ritual?
Pa, nije baš ritual, ali svakako više volim da pišem na krevetu, ležeći, mada ume da bude zahtevno udobno smestiti i sebe i kompjuter. Isto tako i učim i čitam. Volim kada tim poslovima prisustvuje i moj mačak. Tokom pisanja sa računara pustim neku muzika koja ambijentalno odgovara tematici o kojoj pišem, na primer Le Roi danse od Žan-Batista Lilija kada pišem o raskoši nekog kraljevskog dvora, ili francuske revolucionarne pesme kada pišem o atmosferi revolucionarne skupštine.
Kako bi žanrovski odredio Bajonet, barikadu, barjak? Postoji li neka knjiga sličnog tematskog okvira koja ti pada na pamet?
Svrstao bih ovo delo u domen epske fantastike. Pada mi na pamet odlična Trilogija o barutnom magu autora Brajana Meklelana, na koju sam slučajno naleteo. Svakako to sam delo otkrio kada je moj roman već bio kompletiran, pa se ni o kakvom plagijarizmu ovde ne bi smelo govoriti.
Da li si imao neke konkretne uzore pri pisanju?
Mislim da nisam. Ali rado čitam istorijsku fikciju i biografije i siguran sam da takva literatura jeste ostavila svoj pečat na samoj priči, kao i na pristupu za koji sam se opredelio.
Šta misliš – zašto bi čitaoci trebalo da urone u svet tvoje knjige? Šta ih tamo čeka?
Čeka ih jedan svet na raskršću uhodanih, često nelogičnih i nepravednih, tradicija i novih ideja koje će, pozivajući se na razum, pokušati da prikucaju za stub srama sve ono što se vekovima smatralo aksiomom. Drevna kraljevina zasnovana na strahu od čudovišta je zbačena, Republika koja ubraja vukodlake i vampire u svoje ravnopravne građane je ustanovljena, dobronamerna ali nervozna Nadkraljica s druge strane okeana je neodlučna, čitav svet je u šoku i niko ne može da bude siguran šta će uslediti. Čekaju ih vukodlaci, vampiri, špijuni, pravdoljubive ali i osvetoljubive sudije, idealistički i nešto manje idealistički političari, ambiciozni generali, lukave diplomate, ekscentrični krunisani i nekrunisani šefovi država, ugledni građani maskirani u kostime životinja iz basni, zaneti i genijalni naučnici i umetnici, obavezna osnovna škola za koju neprijatelji revolucije tvrde da je farma za ishranu čudovišta, ukleti balon koji nadleće od strane krakena uzburkano more noseći poruku neizdržive strave. Mislim da čitaoci treba da urone u ovaj svet jer će retko imati prilike da se nađu u sličnom.
Šta tvoju priču izdvaja iz mora priča sa sličnom tematikom?
Na prvi pogled najviše je izdvaja način na koji je predstavljena. Ne postoji narator, već je priča izložena kroz mozaik različitih izvora (dnevničkih zapisa, privatnih pisama, novinskih članaka, sudskih presuda i skupštinskih zapisnika, kao i dela angažovanih istoričara jedne, druge ili treće suprotstavljene strane). Tvorci tih spisa su lica koja imaju dramatično sukobljene poglede na događaje o kojima izveštavaju, na dobrobit sveta i jedni na druge, pa čitalac mora sam da odabere kome će poverovati, koga će slediti kao nosioca dobra, a koga će proklinjati kao zlikovca i zlotvora.
Sem te formalne razlike, ono što možda suštinski izdvaja moju priču iz mora drugih sa sličnom tematikom je jedan specifičan emocionalni naboj aktera koji prožima sva događanja i presudno utiče na njih, te dovodi do jedinog mogućeg ishoda.
U kreiranju ove knjige je učestvovalo više ljudi. Ko ti je i kako pomogao na putu od pisanja do izdavanja?
Jedan prijatelj koji je završio Vojnu akademiju pomogao mi je oko razvoja strategija i taktike zaraćenih strana. Drugi koji je takođe majstor tehničkih nauka dao mi je upute oko funkcionisanja balonskog vazduhoplovstva i optičkog telegrafa. Mnogi drugi poslužili su kao uzori za ličnosti iz knjige, a najvažnijima od njih dao sam i mogućnost da aktivno učestvuju u razradi priče, tako što će doneti odluke u ime određenih karaktera koje će uticati na razvoj same radnje. Imao sam i dva pisca iz senke koji su napisali nekoliko poglavlja, mahom ličnosti sa drugog dela planete u odnosu na stanište protagonista, kako bi se dobilo na autentičnosti različitog iskustva. Imena svih ovih ljudi su navedena na poslednjoj stranici knjige.
Kako se tvoja knjiga odnosi prema nekim aktuelnim društvenim pitanjima?
Brojna pitanja sa kojima se suočava naše današnje društvo ista su ona sa kojima se suočava i svet iz knjige koju danas predstavljamo. Da li verovati nauci i vakcinisanjem stati na put opasnim zaraznim bolestima, ili poći za teorijama koje u ovom činu vide nešto nehumano i štetno? Da li se držati Ustava i principa po svaku cenu, ili činiti kompromise zarad fizičkog opstanka ili povećanog fizičkog blagostanja? Da li opasnosti čekati spremno na barikadama, ili trudeći se da se ostane nevidljiv u svojim kućama? Da li prihvatiti biološki različite kao svoje sugrađane, pa i prijatelje, ili ih smatrati opasnošću koju treba držati što dalje od sebe?
Pitanje životinskih prava dolazi takođe u fokus, kada republikanci zabrane lov iz zabave, omiljenu razonodu aristokrata, pa čak narede da i u vreme opšte gladi prouzrokovane ratom svako domaćinstvo mora ostaviti dovoljno hrane i za ulične životinje. Pozabavili smo se i odnosom neiskrenog kavaljerskog povlađivanja damama kao odličjem monarhističkog režima sa istinskom ravnopravnošću muškaraca i žena koju po prvi put u istoriji tog sveta uvodi Republika. U ovom smislu ovaj roman socijalno je angažovan, jer se bavi tim pitanjima koja su i na dnevnom redu stvarnog sveta i posebno Republike Srbije.
Delo obrađuje neke moralne dileme. U kolikoj meri je roman didaktički i ima li mesta za slobodne interpretacije?
Pokušao sam da nađem zlatni ekvator između ta dva pola: da se svako može identifikovati sa stranom s kojom želi i ostati dosledan svom izboru, a da opet ostavim sebi mesta da se nadam da će se ipak većina čitalaca opredeliti za one likove koji sa mnom dele pogled na svet.
Da li si ti kao autor pristrasan na strani nekih od likova iz knjige i da li je to u romanu vidljivo?
Jasno je da jesam pristrasan, jer nisam moralno neutralna osoba, već jasno delim svoje stavove sa nekim likovima, dok se stavovima drugih oštro suprotstavljam. Onome ko me poznaje teško bi bilo zamisliti da delim simpatije sa onim likovima koji su pandan stvarnih antivakcinaša i negatora državnog obrazovanja. Ipak, potrudio sam se da se iz knjige ne vidi nedvosmisleno na čijoj je strani sam autor, već da svaka strana sebe prikaže najbolje što može. Na kraju čitave knjige, pa i kasnije će se moja pristrasnost možda videti po tome kakva će sudbina zadesiti neke od likova, i ko će sa uzdignutim barjakom ostati na poprištu ovog neobičnog romana.
Gde se može nabaviti tvoja knjiga?
Može se nabaviti u knjižari Beopolis u Domu omladine, dok više ilustracija, scena i ličnosti iz romana možete naći na instagram profilu @farkas_macska.
decembar, 2023.
