Ribe – Okean

Kada je Zevs, uz pomoć drugih bogova, porazio Titane, i prognao ih u Tartar, Gea, Majka Zemlja, u znak osvete, spojila se sa Tartarom, onim najmračnijim delom podzemnog sveta, iz čije zajednice je rođeno najstrašnije čudovište grčke mitologije i najljući protivnik olimpijskih bogova: Tifon.

Tifona je, na kraju, porazio Zevs, ali ne pre nego što je ovaj naterao mnoge bogove u beg. Neki od njih bili su Afrodita i njen sin Eros. Videvši dolazak monstruoznog diva, ovo dvoje se pretvoriše u ribe, skočiše u reku i, uz pomoć još jednog para riba, otplivaše u sigurnost.

Kada je opasnost prošla, Afrodita i Eros, u znak zahvalnosti, par riba koji im je pomogao da izbegnu opasnost postaviše ih na nebo, kao istoimeni znak, koji se obeležava svake godine od 19. februara do 20. marta.

Ovaj, na prvi pogled, kratak i jednostavan mit sadrži mnoge karakteristike Riba. Pravilno je reći Ribe, a ne Riba, kao što je ispravno reći Blizanci, a ne Blizanac jer se time naglašava dualna priroda ovih znakova. Dakle, ono što se može zapaziti jeste da su dvoje protagonista – Afrodita i njen sin, Eros – bogovi ljubavi, lepote, erotike, umetnosti, dakle svih, možemo slobodno reći, nežnijih i prefinjenijih stvari. Antagonista je Tifon, mnogoglavi, divovski, zmajoliki užas. Od njega, Afrodita i Eros beže. Za ljude rođene u znaku Riba rečeno je da često umeju biti nepouzdani, promenljivi, nesigurni, a oni nižeg karaktera jednostavno prevrtljivi, skloni spletkama i izdaji.

Ono što je, možemo reći, teret Riba, jeste duboko i empatično biće, često lišeno jakog karaktera. Jer dok je Rak, prvi znak vodenog trojstva, izvor, koji uvek zna ko je i odakle je, te odatle crpi snagu, dok je Škorpion reka, jasno definisanog korita, koja, kada se prelije, izaziva haos, kako kod sebe, tako i kod drugih, premda se ne sme osporiti da je plavljenje mnogih reka bio izvor života mnogim narodima (npr. Nil), dotle su Ribe, okean. Sveprisutni, najdublji, ali bez jasnog obrisa. I takva njihova priroda, oličena kroz Afroditu i Erosa, uvek bira da beži od užasa ovozemaljskog sveta, kakav je Tifon. Bežati ne znači nužno uvek i samo fizički. Ribe ispoljavaju mnoge oblike. Nemilosrdni karakter neke osobe rođene u znaku Riba takođe je jedna od mogućih maski, kao odgovor na stanje sveta u kome se nalazi. Ni Afroditi ni Erosu osveta nikada nije bila strana.

Ipak, takvi se planovi sprovode tajno, iza kulisa, mogli bismo reći ispod vode, u kojoj Ribe i prebivaju, gde se, nama koji živimo na kopnu, sve dojmi mutno i nejasno. Stoga XII polje u natalnoj karti predstavlja ono najskrivenije u nama. Onaj sa Merkurom u tom polju retko će reći sve što misli. Onaj sa Mesecom će retko iskazati sve što oseća.

Govoreći o Vodoliji u prošlom broju, dotakli smo se i neizbežnog Doba Vodolije. Ali šta je sa Dobom Riba? Jer mi u njemu živimo, još uvek. Ono je na izdisaju, ali će vekovi još proći pre nego što mu uticaj znatno opadne, a posledice će svakako biti trajne, kao i kod svih drugih perioda. Astrološka doba kroz koja prolazi planeta Zemlja, kreću se obrnutim smerom u odnosu na standardan horoskopski raspored znakova, te je pre ovog našeg, Doba Riba, bilo Doba Ovna. Hrabro, herojsko, agresivno i nasilno. Doba rata. Rast helenskog, a pogotovo Rimskog carstva, smatra se tipičnom odlikom Doba Ovna. Aleksandar Veliki prikazivan je na novčićima sa ovnovskim rogovima. Rimska je vojska trenirala na Marsovom polju, oni sami zvali su se Sinovi Marsa, a Mars je vladalac Ovna. Mojsijev silazak sa Sionske gore, nasilno uništavanje zlatnog teleta, kao simbola prethodnog doba, Doba Bika, može se takođe smatrati početkom Doba Ovna, a starozavetni Bog je, između ostalog, prilično nasilan, a svoju vlast u velikoj meri duguje strahu svojih podanika od Njega.

Spram svega toga, dolazi naše Doba, Doba Riba. Doba buđenja ljudske svesti i duhovnosti. Još je Amenhotep IV, poznatiji kao Ahnaton, pokušao uvođenje monoteizma, dok je Mojsije to definitivno uspostavio, ali istinska pobeda monoteizma nad politeistima dolazi sa Dobom Riba, u kome se javljaju hrišćanstvo, islam i budizam. Isus se, štaviše, smatra arhetipom Doba Riba. Ranohrišćanski simboli Isusa predstavljaju se kao Ihtis, što je starogrčki naziv za Ribe. Hrišćanstvo se, u početku, propovedalo tajno, po katakombama. Dvanaest je apostola nazvano ribarima ljudi, a sami hrišćani ranog perioda su sebe nazivali malim ribama. Mogli bismo, čak, i jedan odeljak iz Jevanđelja po Luki tumačiti u ovom ključu. Naime, Isusovi sledbenici upitaše ga gde će se održati sledeća Pasha, jevrejski praznik koji obeležava prelazak Jevreja iz egipatskog ropstva u slobodu (zapamtite da je Apis, sveti bik, bio jedan od simbola Egipta, a da je Mojsije jedan od ključnih ličnosti Doba Ovna, onog koje sledi Doba Bika), dakle sledbenici pitaju Isusa gde će biti sledeći prelazak, misleći kako na konkretan praznik, tako i na samo smenjivanje Doba, na šta im Isus odgovara da obrate pažnju, kada dođu do određenog grada, na čoveka koji nosi sud pun vode. Reče im da prate tog čoveka i uđu u kuću u koju uđe i on.

Ljubav i empatija, karakteristika znaka Ribe, jedno su od obeležja hrišćanske vere. Zato je i hrišćanstvo uspelo, spram mnogih drugih koje nisu. Ono se prvo obraćalo svima i govorilo im je kako su svi jednaka ljudska bića pred Bogom; kako su svi jednako vredni spasenja; kako moramo i treba da uvidimo i osetimo jedni druge kao ravnopravne. Sa dolaskom hrišćanstva započinje odnos prema Bogu u kojem dominira ljubav, spram ovnovskog straha koji je vladao do tada.

Ovim bih svoje jednogodišnje putovanje kroz dvanaest znakova Zodijaka završio. Nadam se da ste uživali čitajući, onoliko koliko sam ja uživao pišući, poštovani čitaoci.

I zapamtite, nije važno verujete li u horoskop, horoskop veruje u vas.

Ja se vama zahvaljujem na pažnji.

piše: Andrej Pipović

februar, 2018.