piše: MoonQueen
Kada je 1873. godine iz štampe izašla knjiga francuskog pisca Žila Verna nazvana Put oko sveta za osamdeset dana ona je, kao i većina knjiga istog autora, svrstana u žanr fantazije. Vernove ideje s vremenom su toliko izazivale ljudsku inovativnost i maštu da su gotovo svi izumi i dostignuća koje je pisac opisivao u svojim delima zaista i ostvareni, pre ili kasnije. Nepune dve decenije nakon objavljivanja pomenutog romana, na drugom kraju sveta, neko je došao na ideju da proveri da li je uopšte moguće proputovati svet za osamedeset dana ili čak oboriti izmaštani rekord Vernovog junaka Fileasa Foga. Ispostaviće se da jeste. A taj prvi svetski putnik, koji je Foga pretekao za čitavih osam dana, bila je dvadesetpetogodišnja američka novinarka Neli Blaj.
Neli Blaj bio je pseudonim novinarke Elizabet Kokran Siman koja je karijeru započela takoreći slučajno. Revoltirana mizogenim stavovima kojima je bio obojen ton tadašnjih novina, sa svega šesnaest godina Elizabet je napisala oštro pismo kritike uredniku lista The Pittsburgh Dispatch. Oduševljen njenim britkim umom i veštinom pisanja, urednik je poželeo da je zaposli, ali ga je kočila pomisao da je iza tog odlično napisanog pisma stajala jedna žena. No, ta mlada žena uspela je da ga ubedi kako će njeno pisanje i sama pozicija žene iz koje piše doneti dobrobit njegovom listu, pa je uskoro Elizabet prihvatila predložen pseudonim i otpočela novinarsku karijeru kao Neli Blaj.
Krajem 19. veka i dalje je bilo uobičajeno da ženski pisci i novinari pišu pod pesudonimima koji su štitili, tj. skrivali njihov identitet. Neretko su pseudonimi bili muški, dok je u ovom slučaju ime Neli Blaj pozajmljeno iz istoimene pesme Stivena Fostera.
U početku, Neli Blaj je pretežno dobijala zadatke koji su se odnosili na tradicionalno ženske teme – modu i uređenje doma i vrta. Nezadovoljna skučenim opsegom tema, Neli se izborila za mesto dopisnice iz Meksika, u kojem je provela šest meseci nakon kojih je nastala knjižica njenih sabranih reportaža nazvana Šest meseci u Meksiku. Putem istrazivačkog novinarstva još smelije je zakoračila u svojoj 21. godini, kada se iz Pitsburga seli u Njujork gde dobija posao u novinama The New York World čiji je tadašnji urednik bio Džozef Pulicer (da, onaj Pulicer čije ime danas vezujemo za najprestižniju nagradu za novinarstvo). Jedan od prvih zadataka koje joj je poverio novi urednik bilo je istraživanje o nehumanom postupanju sa pacijentima mentalnih ustanova. Kako bi temu istražila što bolje, Neli je odglumila psihičke napade ne bi li je hospitalizovali. Na taj način je iz prve ruke mogla da se uveri u surove uslove i razne oblike nasilja kojima su pacijentkinje svakodnevno bile izložene, nakon čega je nastala zbrika tekstova Deset dana u ludnici.
Ipak, najveće postugnuće ove mlade novinarke, po kojem je i ostala upamćena, bilo je obaranje fiktivnog rekorda koji je Žil Vern postavio svojom knjigom. Godine 1888. Neli Blaj je predložila Džozefu Puliceru da je pošalje na put oko sveta kako bi rekreirala Vernovu priču i proverila da li je moguće obići svet za osamdeset dana, ili manje. Ne bismo mi danas za Pulicera znali da u pitanju nije bio čovek sa visokorazvijenim njuhom za dobru priču – 14. novembra 1889. godine u 9 sati i 40 minuta Neli Blaj se ukrcala na brod Augusta Viktorija i krenula na put dug četrdeset hiljada kilometara.
Neli Blaj svetom je putovala sama, sa jednom torbom i 200 funti u novčaniku. Danas, kada većina avio-kompanija dodatno naplaćuje ceh za nošenje velikog kofera, internet bruji savetima i videima kako se spakovati u jedan ranac ili torbu za prekookeansko putovanje. Spisak stvari koje je Neli Blaj ponela sa sobom na put od predivđenih osamedeset dana postideo bi svakog savremenog putnika koji smatra da se pakuje lajt. Njena torba sadržala je nekoliko komada donjeg veša i nešto što bismo danas nazvali neseserom sa neophodnom kozmetikom. Oko vrata je nosila drugu, manju torbu u kojoj se nalazio novac, a jedina odeća koju je imala, haljina, cipele i kaput, bili su oni na njoj.
Ruta kojom je Neli Blaj putovala sastojala se pretežno od gradova na teritorijama engleskih i francuskih kolonija. Iz Amerike prvo je pristigla u Englesku, zatim u Francusku gde je posetila i intervjuisala Žila Verna nakon čega je nastavila put Evropom, do Sueckog kanala, Cejlona, Singapura, Hong Konga i Japana. Putovati svetom krajem 19. veka nije bilo lako, kao što to, u krajnjem slučaju, nije ni danas. Putovati svetom kao žena bez pratnje krajem 19. veka smatralo se gotovo nemogućim. Ipak, promenivši mnoge parobrode, vozove, zaprežna kola i tuk-tukove, Neli je u ovoj nameri uspela. Odlaganja, kašnjenja i promena planova bilo je bezbroj. Jedno od ovih skretanja sa trase odvelo je mladu novinarku, između ostalog, i u koloniju leproznih u Kini, a drugom prilikom se završilo kupovinom majmuna u Singapuru.
Novine koje su je poslale na put u međuvremenu su organizovale javno klađenje u kojem su učestvovali čitaoci. Neli je sa svojih glavnih stanica slala kratke telegrame u kojima je javljala kada je gde pristigla, dok su reportaže o onome što je usput videla i doživela putovale u vidu pisama regularnom (i sporijom) poštom. Čitaoci su pratili njenu svetsku avanturu i slali opklade koliko će joj dana trebati do narednog grada ili luke (glavna nagrada ovog takmičenja bila je – plaćen put u Evropu). Putovanje Neli Blaj izazvalo je već u startu veliku pažnju javnog mnjenja. Ona je još više porasla kada je trka sa imaginarnim junakom knjige dobila još jednog takmičara.
Nesvesna da se u ovaj poduhvat nije upustila sama, Neli je putovala po zacrtanoj trasi veoma dugo. Tek u Hong Kongu, jednom od poslednjih gradova koje je obišla, saznala je da je gotovo u stopu prati konkurencija – još jedan list poslao je skoro u isto vreme svoju novinarku na isti put, sa istim ciljem. Ne znajući jedna za drugu, ove dve žene putovale su svetom same dok je njihovo utkrivanje američka publika ostrašćeno pratila. No, ko je bila druga novinarka koja se upustila u ovu suludu i opasnu avanturu?
Bila je to Elizabet Bisland, poreklom iz Luizijane, koja je, kao i Neli Blaj, spisateljski dar otkrila veoma rano. Svoje dečje pesme Elizabet je objavljivala u lokalnim novinama, da bi se kao devojka zaposlila kao novinarka u Nju Orleansu. Ipak, njena novinarska karijera doživeće uzlet kada se 1887. godine bude preselila u Njujork u kojem će pisati za veće novinarske kuće. Elizabetin talenat i smelost primetio je Džon Brizbejn Voker koji je tih godina kupio relativno nepoznat časopis star svega tri godine. U želji da iskoristi popularnost koju je Pulicer postigao slanjem svoje novinarke na put oko sveta, Voker u Elizabet Bisland prepoznaje pogodnu konkurenciju Neli Blaj i preko svog mladog časopisa, koji se, ni manje ni više, zvao Cosmopolitan, šalje je u sličnu avanturu.
Jedno odloženo presedanje dovoljno je da putovanje krene u pogrešnom smeru i to je upravo ono što se desilo Elizabet. Propustivši parobrod u engleskoj luci, bila je primorana da do naredne tačke stigne sporijim brodom, usled čega joj je Neli Blaj utekla i stvorila nepremostivu prednost. Neli Blaj oborila je Vernov rekord putem oko sveta koji je trajao svega sedamdeset dva dana. Na američko tlo, u luku San Francisko, stigla je 21. januara 1890. godine. Njen urednik, Džozef Pulicer, iznajmio je privatan voz koji ju je vratio kući u Nju Džerzi 25. januara 1890. godine u 15 časova i 51 minut. Pet dana kasnije, 30. januara, na Menhetn stiže i Elizabet Bisland.
Godine 1890. The New York World objavio je i društvenu igru na tabli koja je pratila putovanje Neli Blaj. Svako polje predstavljalo je jednu stanicu njenog puta, a kako to obično biva sa ovom vrstom društvenih igara, postojao je i niz prepreka inspirisan onim realnim kroz koje je Neli prolazila na svom putu, koji su igrača usporavali ili terali da skrene sa predivđene rute.
Avanture sa puta oko sveta dveju novinarki objavljivane su kao serija članaka u njihovim matičnim novinskim kućama. Kasnije su ovi članci sakupljeni i izdati u vidu knjiga – Neli Blaj je 1890. godine objavila Oko sveta za sedamdeset dva dana, a naredne 1891. godine iz štampe izlazi i delo Elizabet Bisland nazvano U sedam faza: let oko sveta. Iako su obe novinarke postale poznate širom sveta zahvaljujući ovom putovanju, one su i u potonjoj karijeri objavljivale značajne članke i literarna dela. Zanimljivo je da su sahranjene na istom groblju u Bronksu, kao i to da su obe umrle od upale pluća koja nije bila adekvatno lečena. Njihovi poduhvati i avanture inspirisali su brojna kinematografska ostvarenja tokom narednog stoleća, a mi im ovog maja, u okviru našeg jubilarnog stotog broja, odajemo počast kao pionirkama ženskog istraživačkog novinarstva.
maj, 2024.
