piše: Aleksandra Vujić
Pre nastanka ljudi, bogovi i titani su bili u ratu u kojem su pobedu odneli bogovi. Većina titana je uništena i poslati su u dubine Tartara. Ipak, neki titani su se borili na strani bogova – Prometej i njegov brat Epimetej. Nakon izvojevane pobede, Zevs mu je poverio zadatak da napravi živa bića. Epimetej je stvorio različita stvorenja i dao im je razne sposobnosti – nekima mogućnost plivanja, nekima sposobnost letenja, brzog trčanja; krzno, krljušt, oštre kandže i zube i drugo.
Prometej je dobio zadatak da napravi ljude, smrtnike. Hesiod kaže da je Prometej smrtnike napravio od gline i vode iz reke Panopeje u Fokidi, nakon čega im je život udahnula Atina. Zevs je odlučio da ljudi ostanu tu gde jesu i da moraju da poštuju bogove, da, za razliku od njih, budu smrtni i da imaju određene potrebe koje će moći da ispune samo uz pomoć bogova.
U talmudskoj verziji stvaranja sveta možemo primetiti paralele sa Prometejevim stvaranjem sveta. Talmud kaže da arhangel Mihailo od praha pravi Adama, prvog čoveka, kojem Jehova udahnjuje život i daje mu Evu, koja, kao i Pandora, donosi zlo čovečanstvu.
Prometej Zevsovu odluku nije smatrao pravednom. Njega je Atina naučila arhitekturi, astronomiji, matematici, plovidbi i drugim veštinama koje je on sve nesebično preneo na ljude, ali ih je naučio i kako da varaju prilikom prinošenja žrtava bogovima. Naime, pokazao im je kako da deo mesa zadrže za sebe tako što je raskomadao bika i u jednu vreću od bikove kože stavio kosti, a u drugu meso. Vešto je napravio da ona vreća sa kostima izgleda primamljivije, te je Zevs upravo tu i izabrao za sebe. Ponižen i razgnevljen, oduzeo je ljudima vatru kako bi ih primorao da od tad jedu samo živo meso i ne mogu da se zagreju. Prometeju se tek ta nepravda nije dopala, te se popeo na Olimp i ukrao vatru iz Hefestove radionice, kako bi je odneo ljudima. Ipak, vatra smrtnicima nije služila samo da termički obrade hranu i ugreju se, nego su sada mogli i da prave oružje i generalno civilizacijski da napreduju, te samim tim da manje zavise od bogova. Gordom Zevsu se, pretpostavljate, to nimalo nije dopalo.
Zevs je na još jedan način kaznio smrtnike nakon krađe vatre – stvorio je prelepu Pandoru, koja se udala za Epimeteja. Ona je dobila ćup koji je sadržao sve bolesti i nesreće, otvorila ga je i tako pustila sve te nedaće među smrtnike. Na dnu ćupa je ostala nada.
Zevs je osudio Prometeja na užasnu kaznu koja se sastojala od toga da bude prikovan za stenu između Zemlje i Haosa, gde će mu orao svakodnevno kljucati jetru koja će se preko noći regenerisati i ciklus će se nastavljati iz dana u dan. Ta kazna će trajati dok se ne pojavi neko ko bi ga zamenio. Tek nakon hiljadu godina ranjeni kentaur Hiron je pokušao da zauzme Prometejevo mesto i da mu pokloni svoju besmrtnost jer mu je dosadila, tada ga je Zevs pretvorio u sazvežđe. Naposletku ga je oslobodio Herakle ubivši pticu u okviru jednog od svojih zadataka, pa se Prometej vratio na Olimp noseći prsten načinjen od okova kojima je bio vezan, ukrašen komadićem kamena stene za koju je bio prikovan. Prometej je postao simbol pobune protiv bogova i nepravde, ali i važnosti individualne slobode.
mart, 2025.
