Dobro, za neke možda ne baš desert, ali septembar je svakako mesec kada se đaci u većini država na severnoj hemisferi, a kojekude i na južnoj, vraćaju u školske klupe ili makar imaju priliku da ih vide po prvi put u životu. Septembar je povremeno i poslednji voz za studente i njihove preostale ispite, te bi trebalo da se oni u ovom mesecu najviše druže sa knjigom. Bez obzira na to da li ste oduvek bili „too cool for school” ili pak od onih koji su jedva čekali da na vreme nabave nove udžbenike, sveske i drugi školski pribor za novu školsku/akademsku godinu, pogledajte ovaj odabir deset umetničkih dela koja ilustruju školu i najrazličitije pojmove u vezi sa učenjem i znanjem.
Norman Rokvel, Prvi dan škole, 1935.
Sećate li se prvog dana škole? Da li ste imali posebno spremljenu odevnu kombinaciju za tu priliku (u koju je možda kod nekih bila uključena i heklana kragna)? Izraz lica dečaka sa ove ilustracije govori da je on sigurno dobro upamtio svoj polazak u školu, a izgleda da nije bio preterano oduševljen savezom koje su u tom trenutku sklopile njegova nasmejana majka i učiteljica sa zagonetnim osmehom (mada je prutić koji viri iz knjige u njenoj ruci možda dovoljan da ga odgonetne). Autor ove naslovne strane časopisa The Saturday Evening Post je američki umetnik Norman Rokvel, poznat po brojnim scenama iz života tipičnih međuratnih i posleratnih američkih porodica. Posebno inspirisan školom, kojom izgleda nije bio naročito oduševljen (makar ne formalnim obrazovanjem), pored ove, uradio je i niz drugih zanimljivih ilustracija.
Nikolaj Bogdanov Beljski, Na vratima škole, 1897.
Na slici ovog ruskog umetnika, često inspirisanog svakodnevnim životom i obrazovanjem u siromašnim ruskim selima, predstavljen je dečak u veoma skromnoj, iznošenoj, ponegde i pocepanoj odeći, koji stoji na vratima škole i ne usuđuje se da uđe u učionicu, jer misli da mu je kao siromahu obrazovanje nedostupno. Međutim, iako prikazan s leđa kako stoji na vratima učionice, on je ipak ne napušta, već znatiželjno posmatra decu na času koja ne obraćaju pažnju na njega, čime se odaje utisak da je on veoma zainteresovan i željan znanja. Smatra se da slika ima i autobiografsku crtu, pošto je Beljski takođe najpre pohađao seosku školu, nakon koje je, kada je primećen njegov talenat, nastavio školovanje u Moskvi i Sankt Peterburgu, a potom je radio i u Parizu.
Vinslou Homer, Seoska škola, 1871.
Nije li ova slika američkog umetnika Vinsloa Homera upravo onakva kakvom zamišljate one škole o kojima su vam pričali stariji, gde je u jednoj učionici bilo više razreda? Tokom sedamdesetih godina 19. veka, Homer je bio zainteresovan za žanr-scene – uglavnom seoske, idilične prizore. Jedna od njih je i ova slika seoske škole iz jednog novoengleskog predela, koju je slikar posetio godinu dana pre nego što je naslikao svoje delo. Kompozicija je podeljena na dva horizontalna dela koja se spajaju u centralnoj figuri učiteljice. Dok ona u ruci drži knjigu i pogledom prati da li su bosonogi dečaci u toku sa lekcijom, devojčice, takođe zaokupljene knjigom, smeštene su u drugom delu skromne učionice opremljene tablom i drvenim mobilijarom. Devojčicama se pridružio dečak, po čijem se uplakanom licu može samo pretpostaviti da to nije bila njegova odluka, te mora da je prethodno bio nestašan i u datom trenutku ni ne sluti da mu to za koju godinu ne bi bila nikakva „kazna”. Naprotiv.
Karl Špicveg, Knjiški moljac, oko 1850.
Još jedan majstor žanrovskih scena bio je nemački slikar bidermajer stila, Karl Špicveg, koji je naslikao ovo ulje na platnu zanimljivog naslova. U velikoj i raskošnoj biblioteci u baroknom stilu, ovaj bibliofil uz pomoć merdevina traži literaturu za koju je zainteresovan, a kartuš na vrhu police ispred koje se nalazi, govori da je reč o odeljku „Metafizika”. Duboko udubljen u knjige, u gotovo mračnoj prostoriji (samo je on obasjan svetlošću koja dolazi odozgo), potpuno je izolovan od sveta i ne mari za isti, na šta nam ukazuje i zapostavljeni globus u donjem levom uglu slike. Slika bi lako mogla da se protumači kao oda znanju i posvećenom učenju, ali zapravo je reč o satiri u kojoj autor pomalo ismeva konzervativno građanstvo, nezainteresovano za aktuelne događaje u Evropi toga doba.
Đuzepe Arčimboldo, Bibliotekar, oko 1566.
Tokom školovanja možete doći u kontakt sa ovim osobama i preživeti eventualno neku epizodu poput dečaka iz Andrićeve pripovetke, ali – ko stigne do fakulteta koji može da se preživi samo zahvaljujući dostupnoj literaturi zna koliko je važno gajiti prijateljske odnose sa bibliotekarom. Stoga ovde možda treba pomenuti i ovo maštovito delo italijanskog slikara Arčimbolda, koji je bio poznat po portretima sačinjenim od naslikanog voća, povrća, cveća ili knjiga. Smatra se da je na ovoj slici umetnik predstavio Volfganga Lacijusa, bečkog humanistu, kao i da slika istovremeno veliča, ali i ismeva zaljubljenike u knjige.
Elizabet Šipen Grin, Biblioteka, 1905.
Ponovo jedna posvećena osoba među knjigama, ali ovog puta devojka koja proučava umetnost. Ispreturane knjige na podu i one u njenoj ruci, govore o tome da marljivo izučava materiju i traži odgovarajuću literaturu. Možda sprema ispit? Ovu ilustraciju živahnog kolorita, napravila je američka slikarka koja je radila ilustracije za časopise poput St. Nicholas, Women’s Home Companion i već pomenuti Saturday Evening Post, kao i ilustracije knjiga za decu. Elizabet Grin rođena je 1. septembra 1871. godine u Filadelfiji – duplo slavlje za rođendan, ukoliko je bila ljubitelj škole.
Rafael Santi, Atinska škola, 1510-11.
Verovatno prva asocijacija na „školu” kada je reč o umetničkim delima, ali ovde pojam škola, naravno, označava pravce i učenja prvenstveno atinskih filozofa, mada su na ovoj fresci zastupljeni i ostali antički grčki i rimski mislioci, predstavljeni uglavnom portretima Rafaelovih savremenika. Zahvaljujući velikom broju majstorski ukopmonovanih, monumentalnih figura (od kojih centralne prikazuju Platona i Aristotela), kao i perspektivi, stiče se utisak da se one zaista kreću, te donji deo kompozicije deluje dinamično; dok ovako predstavljena arhitektura i simetrija čine da ovo Rafaelovo delo istovremeno odiše i harmonijom. Rafael je ovde simbolično predstavio filozofiju kao disciplinu koja do istine dolazi putem racija, što je u skladu sa neoplatonističkom filozofijom njegovog doba, kao i ostatkom fresko programa u Odaji pečata (Stanza della Segnatura) koju je, između ostalih, ovaj veliki umetnik oslikao u Vatikanskoj palati.
Anri Žefroj, Čas crtanja u osnovnoj školi, 1895.
Crtež i skulptura bili su put do sticanja umetničkog obrazovanja na časovima tokom kojih su se konstantnom vežbom unapređivali kreativnost i mehaničke veštine; održavali koncentracija, red i disciplina. Ovakav metod učenja umetničke teorije i prakse bio je inovacija u francuskom obrazovanju tog doba, što je Žefroj i ilustrovao ovim delom.Sudeći po mirnoći dečaka, reklo bi se da je metod bio uspešan.
Rembrant van Rajn, Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa, 1632.
Ako niste „prirodnjak u duši” i mislili ste da je 45 minuta posvećeno bilo kojoj prirodnoj nauci neugodan osećaj, zamislite vežbe studenata medicine koje traju duže, a onda zamislite jedan ovakav čas u 17. veku koji je mogao da traje i po nekoliko dana, po niskoj temperaturi, prvenstveno zbog nedostatka struje i drugih uslova koji su danas obezbeđeni. Upravo jedan takav događaj predstavio je i Rembrant. Naime, ovaj umetnik je na svojoj kompoziciji predstavio čas anatomije u kome su pored doktora, njegovih kolega i studenata,mogli da učestvuju i građani koji su plaćali ulaz za ovakav skup, a koji je neretko bio zastupljen u holandskoj umetnosti. Na ovoj slici poznata su imena doktora, učesnika, a pretpostavlja se i preminulog nad kojim se vršio eksperiment, kao i datum, te stoga neki smatraju da je reč o Rembrantovoj ilustraciji Tulpove druge autopsije, koju je umetnik kreirao po porudžbini amsterdamske hirurške gilde čiji su članovi i predstavljeni. Dramatičnost koju danas često možemo videti u serijama o različitim lekarskim praksama na ovoj slici postignuta je baroknim kontrastom svetlo-tama.
Žan Batist Grez, Đak spava nad knjigom (Lenji dečak), 1755.
Grez je ovu žanr-scenu naslikao u duhu holandsko-flamanskog slikarstva, koje se odlikovalo izuzetnim osećajem za detalj, što se ovde može videti na tekstu knjige. Posebno se uočava uticaj Rembranta i njegovih braon tonova. U isto vreme, smatra se, Grez na tipično francuski način suptilno naglašava sentimentalnost. Dečak je očigledno zaspao čitajući, što mu ne može zameriti niko, posebno ne onaj ko je do dugo u noć spremao ispite.
Dragi đaci, srećan polazak u školu!
Dragi studenti, srećno sa ispitima!
piše: Ana Samardžić
septembar, 2016.
