pise: MoonQueen
Piter Brojgel Stariji bio je flamanski slikar iz 16. veka, čiji rad nastaje u periodu kada severne evropske zemlje prihvataju ideje italijanske renesanse i prilagođavaju je svom ukusu i senzibilitetu. Iako je u Brojgelovim slikama još uvek u tragovima prisutno nasleđe srednjovekovne umetnosti, on je bio jedan od autora koji se među prvima iskreno i bez zadrške posvetio dokumentovanju čoveka i njegovih neulepšanih, autentičnih reakcija i ponašanja u širokoj lepezi situacija koju nam pruža zabava zvana – svakodnevni život. Svaka danas poznata Brojgelova slika ilustracija je mnogobrojnih ljudskih karaktera koji na različite načine reaguju u sceni u koju ih slikar smešta – nekada je to svadba, nekada žetva, a kako decembarskim brojem najavljujemo skorašnju zimu, logično je da će naš izbor ovog puta biti upravo prikaz zime.
Slika Povratak lovaca nastala je 1565. godine, kao deo ciklusa slika kojima su se prikazivali meseci u godini. Ona predstavlja decembar i januar i zajedno sa drugim Brojgelovim slikama nastalim iste zime (Zimski pejzaž sa zamkom za ptice, Popis stanovništva u Vitlejemu, Masakr nevinih) jedan je od najranijih prikaza zimskog pejzaža u umetnosti zapadnog sveta. U isto vreme ona je i žanr-scena, s obzirom na to da, osim snežnih vrhova planinskog masiva u daljini, sivog neba, zaleđenog jezera i zavejanog sela u podnožju, umetnik prikazuje i veliki broj ljudskih figura (oko 60 likova) okupiranih različitim poslovima ili dešavanjima koje zahteva, ali i omogućava jedan ovakav zimski dan.
Područje Evrope koje nazivamo Flamanskim zemljama iskusilo je izuzetno jaku zimu te 1565. godine, kojom počinje takozvano „malo ledeno doba” – period od nekoliko veoma hladnih godina u ovom delu sveta. Moguće je da su i ovi donekle izmenjeni atmosferski uslovi podstakli Brojgela da se studiozno posveti beleženju mnogobrojih zimskih pejzaža, kakvi se ranije nisu slikali.
Levom polovinom platna dominiraju figure lovaca, oni se nalaze u prvom planu, kao i u naslovu slike. Trojica muškaraca prikazani su kako se zajedno sa psima vraćaju iz ne previše uspešnog lova – samo jedan od njih nosi telo mrtve lisice, dok je pred njima u snegu Brojgel simbolično prikazao zečje stope – trag plena koji im je utekao. Iza njih, moguće kao ironičan komentar na činjenicu da zima (u bukvalnom i u prenesenom značenju) nije podjednako surova prema svima, nalazi se grupa ljudi koja pred gostionicom priprema ražanj za pečenje praseta. Na golim granama drveća nalazi se mnoštvo crnih ptica, vrana i svraka, koje u holandskoj kulturi ovog perioda predstavljaju loše znamenje.
Ipak, selo u podnožju pejzaža kao da ne brine previše zbog slabog ulova lovaca. Iako je mlin, još jedan važan izvor hrane, koji se nalazi u donjem desnom uglu slike, u potpunosti zaleđen i onesposobljen za rad, zaleđeno je i malo jezero, na čijoj se površini okupljaju ljudi svih uzrasta, željni igre i zabave. Osim što je u zapadnu umetnost uveo zimski pejzaž i majstorstvo žanr-scena, Brojgel je ostao upamćen i kao jedan od prvih slikara koji su puno pažnje posvećivali predstavama dece i uopšte radostima detinjstva. Na njegovim slikama, koliko god one nama odraslima ponekad delovale tmurno, deca su uvek onakva kakva su bila pre, tokom i nakon 16. veka – mahom bezbrižna i radosna, okupirana svojim dečjim poslovima, igračkama i nestašlucima.
No nije samo deci lepo u ovom zimskom danu, na seoskom klizalištu vidimo i parove koji klizaju držeći se za ruke, odrasle ljude koji se sankaju i igraju nečega nalik današnjem hokeju. Zbog prisustva lepote i zabave u jednoj tipično zimskoj sceni, Brojgelova slika Povratak lovaca važan je dokument kulture u kojoj je stvorena. Jer, način na koji jedno društvo predstavlja zimu govori mnogo o vrednostima i sveopštem socijalno-kulturno-ekonomskom stanju tog društva. Da li je za nas zima period gladi ili igara u snegu, govori ponekad ponešto i o nama.
Prikaz planina u pozadini scene još jedan je zanimljiv detalj slike, s obzirom na to da takvih planinskih vrhova nema na području današnje Holandije i Belgije, tačnije, u Brojgelovoj domovini. U pitanju je verovatno prikaz italijanskih Alpa, koje je slikar uključio u ovaj zimski pejzaž. Poznato je da je tokom pedesetih godina 16. veka Brojgel putovao po Italiji i skicirao lokalne pejzaže Apeninskog poluostrva, između ostalog i planinske predele Alpa pod snegom.
Za kraj – nadajmo se da će zima pred nama biti blaga i nežna. Ja vam želim srećan kraj jedne i početak naredne godine, dobar ulov prazničnih popusta i vesele igre u snegu!
decembar, 2025.
