piše: Tamara Živković
Poštovani kukci i druge jezive priče je zbirka Maše Kolanović, docentkinje na odseku za kroatistku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, za koju je dobila nagradu Evropske unije za književnost 2020. godine. Zbirka se sastoji iz 12 kratkih priča koje se svojim dominantnim motivima i idejama povezuju u jedinstvenu celinu.
Priča kojom se otvara zbirka nosi naslov Živi zakopani. Već i sam taj naslov nas priprema na jezu koja nam je najavljena u nazivu celokupne zbirke. No, ta jeza kod Maše Kolanović nije jeza tradicionalnih horor priča, nema sablasti, utvara, mraka, urušenih zgrada i osećaja straha pred nepoznatim, već ta jeza proizilazi iz naše svakodnevice, našeg potrošačkog društva, našeg kaptalizma i globalizma. U priči Živi zakopani brat i sestra ispunjavaju poslednju tetinu želju – pokopavaju je sa mobilnim telefonom, i na dan sahrane je moraju zvati tri puta ne bi li proverili da se nije slučajno ostvario njen najveći strah da bude živa zakopana. Ali ta ideja živog zakopavanja nije ono što izaziva osećaj nelagodnosti u ovoj priči, ona je samo inicijalni okidač za prikaz Dubrovnika, grada koji je prodao svoju dušu ne bi li postao oaza turistima opčinjenih Igrom prestola.
„U zadnjim našim susretima dok je još bila na nogama, u svom stanu, u svom tjelu i svom prepoznatljivom duhu, stalno se žalila na grad. Ona bi ga izgovarala kao grod. ’Nemamo više niti jednu normalnu butigu u grodu. Nemam đe ručni sat popravit u grodu. Placa u grodu se pretvorila u suvenirnicu. Ne mogu više niđe nać petrusin da vaja. Samo arancini, limunčela, kotonjate u celofanu s fjokom, ko da borati mi u gradu od tega živimo. Nemam đe cvijeće kupit za stavit na grobje. Nemam đe u grodu skratiti kaput ni suzit kotulu. U grod nam dolaze kruzeri veći od samoga groda’.”
– Poštovani kuci i druge jezive priče, Maša Kolanović
Svaka od priča iz zbirke pokreće neku od tema naše svakodnevice, koja je zastrašujuća po svojoj suštini, i koja je jeziva upravo zbog toga što mi često tu suštinu previdimo, a uporno je živimo – potrošačko društvo, postporođajna depresija, vaspitanje dece, razvoj tehnologije i uticaj koji ista ima na naš život…Kroz svaku od tih oblasti čovek tumara, poput insekta, fokusiran samo na ono što je u njegovoj neposrednoj blizini i nesvestan širine problema i posledica koje taj problem ostavlja po celo društvo, ali i po njega samog.
Neizbežno je uočiti i uticaj Kafke na ovu zbirku, ne samo kroz metamorfoze i poistovećivanje ljudskog života sa životom kukaca, nego i kroz apsurd koji neminovno provejava kroz skoro svaku priču. Jezik i stil kojim su priče napisane su jednostavni, čitki, a opet puni emocija i humora koji nam omogućavaju da se saživimo sa njihovim protagonistima.
U zbirci Poštovani kukci i druge jezive priče Maša Kolanović je svoju satiričnu oštricu prvenstveno usmerila na potrošačko društvo i na jedan genijalni, kafkijanski način nas navela da se zapitamo – da li smo samo kukci koji se kriju među hrpom nametnutih stvari i ideja, ili smo pak ljudi?
septembar, 2021.
