piše: Pavle R. Srdić
Opet je ono doba godine kada, uz dobru trpezu i porodično okupljanje, proslavljamo velike praznike. Novogodišnji i božićni praznici su u mom, ali verujem i u srcima mnogih od vas, veoma dragi dani. Poslednjih godina to nije samo zbog tog specifičnog mirisa u vazduhu, smešanog od smoga, baruta od petardi, ali i kostomrznih košava, već i zbog kratkog prazničnog predaha od svakodnevnih obaveza i neke šansice da se naspavate, možda negde otputujete. Ali, pored svega što nas podseća na ove praznike, tu je i muzika. Ima tih lepih novogodišnjih pesama – više okrenutih modernom zvuku, ali i božićnih – sa daškom tradicionalnog, što bi naš narod rekao, kako dolikuje.
Ovoga puta, jedna božićno-novogodišnja, koja tih dana pred gregorijanski Božić i između istog i kalendarske Nove godine, iskače iz frižidera, radija, sa Jutjuba i televizije. A nastala je jednog nedeljnog popodneva 1984. godine. Pesma Last Christmas nije nastala u božićno doba, već jednog oblačnog britanskog popodneva u kući Panajotuovih. Naime, dva prijatelja, ali i profesionalna saradnika, Endrju Ridžli i Jorgos Kirijakos Panajotu – poznatiji kao Džordž Majkl – odlučili su da posete Džordžove roditelje. Kako je Ridžli jednom prilikom opisao, Džordž se u jednom trenutku nakon ručka izgubio, te je on ostao sam sa njegovim ocem da gleda televiziju. Tišinu nedeljnog popodneva, koju je do tada remetio samo zvuk sa TV prijemnika, prekinuo je ushićeni pevač, silazeći sa sprata, na kojem se nalazila njegova dečačka soba. Pozvao je Ridžlija gore, jer se upravo tamo nalazila njegova klavijatura. Koristeći neke od muzičkih snimaka i semplova, dočarao je Ridžliju obrise nove kompozicije. Bio je oduševljen, jer je, kako je kasnije govorio, Džordž uspeo da duh božićnih pesama pretoči u jedan pop hit u nastajanju.
Kao što rekoh, pesma nije snimljena u zimsko vreme, ali je, tempirano, izdata kao singl decembra 1984. godine, a da bi kasnije bila uvrštena na kompilacijski album njihove zajedničke grupe Wham! pod nazivom Music from the Edge of Heaven izdat jula 1986. godine. Pesma sa božićnim naslovom izdata pred Božić jeste garant za uspeh, ali ovoj pesmi je trebalo jako, jako dugo vremena da se okiti vrhom neke top-liste, ali o tome kasnije. S obzirom na božićni karakter pesme i duh ovog praznika, Ridžli i Majkl su odlučili da sav prihod od prodaje ove pesme ide u svrhe suzbijanja gladi koja je tih godina harala Etiopijom i afričkim kontinentom uopšte.
Pesmu je pratio i sada već poznati spot, koji otkriva da tematika ove pesme nije Božić, već neuzvraćena ljubav! Ništa novo za one koji znaju engleski jezik, pa mogu to i da čuju. Naime, u spotu se veselo društvo upućuje na zimovanje u iznajmljenoj kući u kojoj provode prijatne praznične trenutke… osim dva aktera, muškarca i žene (muškarac Džordž Majkl i žena model Kejti Hil), koji su bivši ljubavnici, a koji su se našli u istom društvu. Spot pun emotivnih tenzija i sete, prepoznatljiv u popularnoj kulturi, sniman je na obroncima švajcarskih planina, u zimovalištu Zas-Fe. Takođe, poslednji je muzički spot na kojem smo mogli videti Džordža Majkla bez svoje kasnije prepoznatljive brade.
Naravno, ni ovaj veliki hit nije ostao bez pratećih događaja. Naime, sredinom osamdesetih godina, autori hita američkog pevača Berija Meniloua, pod nazivom Can’t Smile Without You, tužili su Džordža Majkla za plagijat, tvrdeći da je prilikom kreacije pesme Last Christmas bez dozvole plagirao melodiju njihove kompozicije. Zahtev je odbačen, a sami se možete uveriti na internetu kakva je i kolika sličnost između ove dve numere. Zanimljivo je da je Majkl u ovom slučaju angažovao muzikologa koji je pronašao čak šezdeset muzički sličnih kompozicija sa ove dve. Druga priča je vezana za jednog austrijskog radio-voditelja. Započeo je svoju redovnu radio-emisiju u jutro, 18. decembra, sa nagoveštajem da će puštati pesmu Last Christmas bez prestanka, jer smatra da je tempo života samleo njihove sunarodnike i da je užasno to što se nedelju dana pred Božić njegov dolazak ne oseća među ljudima. Iskoristio je priliku da njegova koleginica napusti studio, zaključao se iznutra i vrata od studija podupreo stolicom. Puna dva sata trajalo je neprekidno emitovanje ove pesme, svojevrstan „božićni protest”, kako ga je nazvao. Telefoni su se usijali, a prekinuo je onog momenta kada se sa druge strane žice našla njegova četvorogodišnja ćerka, koja ga je zamolila da prestane, jer joj se pesma ne sviđa. Interesantno.
Možda brojke nisu najinteresantniji deo mojih tekstova, ali govore dosta jer su egzaktne. Ono što je upečatljivo jeste da ova pesma trideset godina nije imala plasman na američkim top-listama, jer nikada nije bila ni izdata za američko tržište. Govoreći o domicilnom, britanskom tržištu, smatralo se da će ova pesma lagano osvojiti vrhove britanskih top-listi, ali se to nije dogodilo, jer je izdata u isto vreme sa pesmom grupe Band Aid pod nazivom Do They Know It’s Christmas? koja je zasela na broju jedan. Pesma je par godina beležila plasmane na top-listama, da bi se posle punih dvadeset godina od izdavanja, pa sve do danas, vraćala svake godine u ovo doba na top- liste, a od 2014. godine i američke, jer je najzad izdata i u ovoj zemlji. Pesma je oborila rekord – postala je numera kojoj je trebalo najduže vremena od objave do broja jedan na top-listama – punih trideset šest godina! Taj rekord je nešto kasnije oboren, kao i onaj koji se tiče činjenice da je to najprodavanija pesma ikada snimljena koja nije bila broj jedan na nekoj od top-lista. Godine 2021. postala je prva numera u istoriji koja je dostigla broj jedan na nekoj od top-lista za dati period, a da se u narednom više nije ni nalazila na istoj! Logika nalaže da je to zbog prolaska praznika. Brojke govore sledeće: platinumski tiraži u gotovo svim muzički značajnim zemljama sveta, od čega dvomilionski tiraži u Sjedinjenim Američkim Državama (podsećam, pesma je u toj zemlji izdata tek 2014. godine) i Ujedinjenom Kraljevstvu. Najuspešnija božićna pesma u Nemačkoj svih vremena i osmi najprodavaniji strani singl u Japanu svih vremena su još neki od uspeha koje ova pesma beleži kroz vreme. Pored navedenih zemalja, uspela je da se popne na vrhove top-lista i u Italiji, Danskoj, Finskoj i Austriji, sa mnogobrojnim visokim plasmanima u mnogim drugim zemljama. Zaključno sa danom pisanja ove kolumne, snimak ovog spota na Jutjubu beleži preko 700 000 000 pregleda. Plejada umetnika je muzički obradila ovu pesmu u svom aranžmanu: Arijana Grande, Karli Rej Džepsen, Crazy Frog, Tejlor Svift, Rita Ora, The Backstreet Boys…
Pesma je svoje najveće uspehe na top-listama zaslužila, ali taj uspeh nije slučajan i, na veliku žalost svih ljubitelja muzike, povezan je sa jednim tužnim događajem. Sve od 1985. pa do 2016. godine, ova pesma nije mogla da se probije u prvih deset na top-listama, a kao što sam napomenuo, od 1986. do 2007. godine se na istima nije ni nalazila, čak ni u prazničnom periodu. Razlog zašto je od 2016. pa do danas ova pesma jako visoko kotirana na top-listama u ovo doba godine jeste smrt njenog autora, Džordža Majkla, koji je preminuo na gregorijanski Božić 2016. godine. Istih dana, pesma se probila na broj sedam, dakle prvi put u top-deset posle čak trideset jedne godine.
Nije ni čudo, njen autor je bio kontroverzna ličnost, ali ipak ostaje upamćen kao veliki umetnik, koji je, kao što i njegova pesma kaže, svog poslednjeg Božića dao svoje srce, što će zauvek ostati utkano u ovu pesmu, kroz koju će ga se sećati milioni obožavalaca širom celog sveta. Srećni praznici!
decembar, 2022.
