piše: Tamara Živković
Roman Posle zime meksičke spisateljice Gvadalupe Netel je zanimljiva i dirljiva priča o usamljenosti, o složenosti ljudskih međusobnih odnosa i njihovih emocija. Otkrivajući živote dvoje protagonista, istražujući njihove odnose, kako sa samim sobom, tako i sa drugim ljudima, ali i gradovima u kojima se nalaze, Netel nas navodi na razmišljanje o samoći, empatiji, ali i o snažnoj transformativnoj moći ljudskih veza.
Radnja romana se odigrava u dva velegrada – Njujorku, u kom živi Klaudio, i Parizu, u kom Sesilija studira francusku književnost. Tokom celog romana, kroz prizmu ova dva lika, jer se njihovi narativni glasovi konstantno smenjuju, pratimo šta se odvija u njihovim životima i kako se oni, iako oboje introverti, na drugačije načine nose sa gungulom velikog grada. Oboje su podigli barijere kako bi se zaštitili od stranaca, s tim da je Sesilija donekle pomirena sa svojom samoćom; ona je prihvata kao neko stanje u kom ne uživa mnogo, ali koje joj je dato kao neminovnost. Otuda njena potreba da tišinu svog stana u Parizu upotpuni zvucima sa radija, ili pak da rekonstruiše, samo na osnovu zvukova, svakodnevnu rutinu svog prvog komšije Toma. Za razliku od Sesilije, Klaudije uživa u tome što je asocijalan.
„Nemam biljaka. Sve što je živo, izaziva mi neobjašnjivi užas, kao onaj što obuzima neke kada vide paukovo gnezdo. Ono što je živo, za mene je pretnja, treba ga čuvati ili umire. Ukratko, krade pažnju i vreme, a meni se to baš nikome ne poklanja.”
Posle zime, Gvadalupe Netel
Netel u ovom romanu ne samo da stvara dva fascinantna introvertna lika, već pripoveda i priču o neukorenjenosti. Klaudio i Sesilija ne samo da su udaljeni od drugih, već su udaljeni i od svojih korena u Latinskoj Americi. Sesilija je rasla kao gotičarka u Oahaki, zaljubljena u književnost i fascinirana grobljem, dok je Klaudio svoje čudne navike razvio u kolektivnim stanovima na socijalističkoj Kubi. Možda nisu mnogo od svoje tradicije zadržali uz sebe, ali taj osećaj nepripadanja i neuklopljenosti u sredinu, koji se ispoljio i razvio još tokom njihovog odrastanja, nešto je što su svakako poneli sa sobom.
Kroz roman pratimo kako ova dva usamljenika, postepeno, izlaze iz svojih izolovanih tvrđava. Klaudio razvija, iz njegove perspektive, površan odnos sa starijom ženom po imenu Rut.
„Isto mi se dešava sa ovom curom koja mi se udenula u život, što nisam mogao nikako da izbegnem. Rut je oprezna i tvrdoglava kao reptil, kadra da nestane uvek kad poželim da je čizmom zgnječim o pod, da se povuče i čeka dok ne poželim da je vidim. Kada se smirim, opet dopuzi do mene sva nežna i klizava. Reći da je inteligentna bilo bi preterivanje.”
Posle zime, Gvadalupe Netel
U Sesilijinom životu komšija Tom predstavlja jedini izvor toplote, sa domaćom hranom koju joj sprema i toplim čajem. Te dve epizode, sa Rut i Tomom, samo polako otapaju njihova srca pripremajući ih za ono što će uslediti, kada se njihovi putevi, posredstvom zajedničke prijateljice u Parizu, neočekivano ukrste.
Roman Posle zime, iako u svojoj osnovi nosi jednostavnu ljubavnu priču, kroz netipične likove i sažetost, ali i ekspresivnost Netelinog jezika, pokreće velika pitanja o intimnosti, o samoći i sreći, o otupelosti i osećajnosti i, naravno, o ljubavi i gubitku. Ovaj roman nas podseća da, čak i nakon najhladnije zime, dolazi proleće i da toplina ljudskih veza ipak uspeva da otopi i ona najtvrđa srca.
avgust 2023.
