piše: Pavle R. Srdić
Bitlsi su uvek zanimljivi i, pored činjenice da je od raspada benda prošlo više od pola veka, sve što ima veze sa njima i dan-danas budi interesovanje i izaziva rasprave među muzičkim kritičarima i ljubiteljima njihovog lika i dela. A kako i ne bi, kad su Fab Four verovatno najpoznatiji bend popularne muzike koji je ikada postojao. O njima se možda zna i previše. Pitate se – da li se ikada može znati previše kada su oni u pitanju? Pa, upravo to „više” od normalnog davalo je kritici i fanovima povoda za neke teorije zavere ili stvaranje neosnovanih glasina koje su često znale i da štete bendu, koji je od inicijalnih uspeha početkom šezdesetih, bio non-stop pod reflektorima javnosti, pa čak i danas, kada su jedina dva živa člana u poznim godinama života.
Međutim, javnost je uvek išla dalje u rekonstrukciju njihovih početaka, da vide kako su se to i gde kalili članovi Bitlsa, pre nego što su to postali. Novinari su ispitivali ljude iz njihovog detinjstva – rođake, komšije, drugove iz škole itd. Posećivali su mesta koja su vezana za njihovu prošlost i početke. Međutim, daleko od toga da su se liverpulski dečaci odrekli svojih korena. Opevali su neke od ljudi i mesta u kojima su boravili i kojima duguju nešto u svome razvoju.
Jedno od takvih mesta jeste nekadašnji objekat Vojske spasa, jedne metodističke hrišćanske crkve, a istovremeno i dobrotvorne organizacije koja je nastala 1865. godine u Londonu, koja se nalazila u liverpulskom predgrađu Vulton. Karakteristično za ovu crkvu, a za one koji nisu upoznati sa njom, jeste da svoje sveštenike ne nazivaju ovim imenom, već su oni oficiri koji imaju svoje činove (odatle „vojska”), a zanimljivo je da, za razliku od drugih crkava, ne praktikuju svete tajne krštenja i pričesti. Više o ovoj neuobičajenoj crkvi/dobrotvornoj organizaciji možete saznati na internetu, a mi dalje idemo sa pričom. Upravo po ovom objektu, po nameni sirotištu i uopšte domu za nezbrinutu decu, Bitlsi su nazvali svoj hit iz 1967. godine – Strawberry Fields Forever.
Ime pesmi je dao Džon Lenon. On je kao dete često preskakao zidove ovog doma, ne bi li se igrao sa decom. Osoblje doma nije bilo oduševljeno što Džon, sa nekolicinom svojih drugara, na ovaj način upada i kvari spokoj štićenika unutar zidina ovog doma. Oni su toliko preterivali, da je osoblje jednom prilikom, predajući malenog Lenona njegovoj tetki, koja ga je tih godina odgajala, poručilo da će ga obesiti ako još jednom uđe u njihovo dvorište. Surovo, zar ne? Prema Lenonovom svedočenju, obožavao je da upada na godišnje igranke ovog doma, a najviše zbog toga što je na njima svirao duvački orkestar Vojske spasa. Dakle, ima nešto i u muzici. Godine su prolazile, došla je planetarna popularnost i sve što sa njom ide pride. Godine 1966, liverpulska „četvorka” prolazi kroz turbulentan period svog postojanja, možda turbulentniji i od samog raspada. Lenon je izjavio da su „veći od Isusa” – čitava peripetija u svetskoj javnosti, prestanak odlazaka na turneje, a prethodno incident sa nepojavljivanjem na zabavi prve dame Filipina, Imelde Markos, priređenoj u njihovu čast, kao i smrt pevačice Alme Kogan – za koju se govorilo da je bila u tajnoj vezi sa Lenonom – praktično su naterali Bitlse da se „zaključaju u sobu”, i to iznutra. U tom trenutku, oni su u svojoj psihodeličnoj fazi, a inspirativno se okreću ka svojim korenima. Naredni singl, na koji je uvrštena i ova pesma, pored nje same, sadržaće i pesmu Penny Lane, o drugom nostalgičnom mestu za članove benda u njihovom Liverpulu.
No, sve je ovo prethodilo hitu. Onda je hit izašao i Džon Lenon je sahranio Pola Makartnija. Sahranio? Da, sahranio. Iako se to nigde nije pominjalo ni u pesmi, niti se to desilo u pravom životu. Kao što sam rekao, oko Bitlsa se uvek dizala prašina i kovale su se razne teorije oko značenja njihovih pesama ili pozadine i inspiracije vezane za njih. Nešto kasnije u odnosu na datum objave pesme Strawberry Fields Forever, tačnije nešto više od dve i po godine kasnije, oktobra 1969. godine, mediji i fanovi Bitlsa su počeli do tančina da se bave jednom bizarnom činjenicom – smrću Pola Makartnija. Naime, Makartni je bio živ i zdrav. Ali, pojedini fanovi, skloni teorijama zavere i misterijama, tvrdili su da je Pol Makartni, nakon jedne žučne rasprave sa članovima benda potkraj 1966. godine, seo u kola i poginuo na putu do kuće i tom prilikom mu je od siline nesreće bila otkinuta glava sa ramena. Navodno, nakon tog incidenta, „preostali” članovi benda su se bacili u potragu za Makartnijevim dvojnikom i našli su ga u jednom sirotištu u Edinburgu, u Škotskoj. Po daljoj priči, kako je vreme prolazilo, Ringo, Džon i Džordž su osećali sve veću grižu savesti zbog Polove navodne smrti, te su na svojim sledećim ostvarenjima, tačnije unutar tekstova, ostavljali „tragove” svojim slušaocima koji su vezani za okolnosti Makartnijeve smrti. Kakve to veze ima sa pesmom Strawberry Fields Forever? Negde oko tri minuta i pedeset osam sekundi pesme, čuje se u pozadini, pomalo nerazgovetno, rečenica „I buried Paul”.Taj deo pesme je od strane slušalaca i teoretičara zavere bio nebrojeno puta preslušavan, unapred i unazad, ubrzavan, usporavan, a sve u cilju da se jasno utvrdi da je stih glasio upravo tako – „Ja sam sahranio Pola”. Napominjem da je ovo samo mala kap u moru raznih priča koje je trebalo da potkrepe teoriju o Polovoj smrti i tajnoj zameni člana benda njegovim dvojnikom. Ova priča je od grudve narasla u lavinu, a tih oktobarskih dana 1969. godine, kada je dostigla svoju kulminaciju, služba za odnose sa javnošću Bitlsa je dala oštar demanti o Polovoj smrti i zamolila i fanove i medije da ne plasiraju dalje dezinformacije, jer su sve one date do tada bile „gomila gluposti”. U tom momentu, Pol Makartni je sa porodicom praktično pobegao na svoje imanje u Škotskoj, da bi izbegao najezdu radoznalih novinara. No, i tamo su foto-reporteri radili svoj posao – slikali Makartnija sa porodicom, da se zaista uvere da li je to on ili je i to neki dubler. Nedugo zatim, početkom novembra 1969. godine, Makartni je izdao zvanično saopštenje u kojem je ukratko rekao da nije mrtav, ali da donekle razume zašto se o tome uopšte priča, jer je poslednjih godina slabo izlazio pred novinare i foto-objektive, te da bi voleo da je „malo manje poznat nego što jeste”.
Sva ova ujdurma oko navodne Makartnijeve smrti je bilo dobro pogonsko gorivo za promociju sledećeg studijskog albuma Abbey Road iz 1969. godine. Pesma Strawberry Fields Forever je delila A-stranu sa singlom Penny Lane i izdata je februara 1967. godine. Bitlsi su snimili čak dvadeset šest – ne preterujem – demo snimaka ove pesme, a finalna verzija je sastavljena od snimaka broj sedam i dvadeset šest. Lenon je, pred smrt, optuživao Makartnija da je nemarno radio na finalnoj verziji pesme i doprineo njenom lošijem zvuku od onog kakav je trebalo da bude. Ova pesma će ostati i upamćena kao combo breaker – ovo je prvi singl Bitlsa od 1963. i pesme Please, please me koja nije završila na broju 1 britanskih top-lista, ali je to uspela na top-listama u Australiji, Kanadi, Belgiji, Holandiji, Norveškoj i Švedskoj. Paradoksalan podatak dolazi iz SAD – iako je pesma bila plasirana najviše „tek” na osmom mestu – za samo mesec dana od izdavanja singla, ploča je dostigla zlatni tiraž.
Sirotište Strawberry Field, koje smo pomenuli na početku teksta, to danas više nije. Godine 2005. Vojska spasa je prostor pretvorila u crkvu i molitveno mesto. Godine 2019. ova lokacija otvorena je za javnost i prostor je komercijalizovan raznim sadržajima, što se, u neku ruku, očekivalo i mnogo ranije. Zidine, koje je mladi Lenon preskakao kako bi se igrao u dvorištu sa decom, prepune su grafita i poruka fanova Bitlsa.
E, da. Rekao sam da „Sahranio sam Pola” ne postoji nigde u tekstu pesme. Zapravo, Lenon je na spornom mestu izjavio „cranberry sauce” – „džem od brusnica”, a od toga je ispalo da je sahranio Pola Makartnija. Lep primer za onu narodnu – „Dokon mozak, đavolje igralište”!
jun, 2021.
