piše: Sanja Gligorić
Edna O’Brajen jedna je od najznačajnijih savremenih irskih književnica čiji je opus ovenčan brojnim nagradama. Zbirka priča Pokretne slike izašla je u originalu 1990. godine, dok je 2020. objavljeno srpsko izdanje izdavačke kuće Štrik u maestralnom prevodu Tatjane Bižić.
Ovaj izvanredni isečak iz književnog stvaralaštva Edne O’Brajen obuhvata dvanaest priča koje minuciozno seciraju iskustva žena u Irskoj. Zbirku otvara priča koja na prvi pogled prikazuje idiličnu ruralnu scenu u Irskoj, sve dok čitaocima ne postane jasno da se pred njima otvara lepeza klaustrofobičnih scena kakve se često sreću u malim sredinama. Priča pod nazivom Pokretne slike zatvara zbirku koja po njoj i nosi naziv, dok je mnogi porede sa Džojsovom pričom Mrtvi, jednim od njegovih najvećih uspeha u pogledu ove forme. Kontrast između ruralne scene sa početka zbirke i prikaza proslave u visokom društvu koja se odvija u Pokretnim slikama tehnika je koja dodatno pojačava jaz koji je prisutan između misli i iskustava koje žene nose u sebi, i načina na koji se irska sredina odnosi prema njima bez obzira na njihov status u društvu. Sve junakinje vode borbu u sebi, jer ne uspevaju da se poistovete sa očekivanjima koja im se nameću. U sredini koja je orijentisana ka patrijarhalnom kolektivu, a ne prema pojedincu, pravila su u startu postavljena na takav način da se ne dopušta ništa što je drugačije od normativno propisanih vrednosti, te svako ko na bilo kakav način odstupa od okoline, odmah nailazi na osudu društva. O’Brajen maestralno ispituje institucije koje su u Irskoj ključne: porodicu, crkvu i državu, i ukazuje na opasnosti sistema koji ne kreira prostor za plejadu istančanih iskustava koja se neumitno javljaju u svakom pojedincu.
Poput muškaraca koji vole da se oblače u žene, a junaci su jedne od priča, tako i žene nailaze na osudu čim njihovo ponašanje skrene sa usko propisanog puta, te tako udovica iz istoimene priče biva skrhana položajem u koji je njeni sugrađani stavljaju u trenutku kada poželi da započne život sa novim muškarcem. Sve junakinje zarobljene su u sredini koja je ukorenjena u vrednostima propisanim u minulim vremenima koje ne dopuštaju bilo kakav vid pregovora ili promene.
Zbog prikazivanja bogate plejade ženskih iskustava, obrađivanja teme seksualnosti, kao i zbog ukazivanja na svirepost i brutalnost muškaraca, dela ove književnice naišla su na osudu javnosti, te je bila žrtva cenzure u više navrata. Tako se njena trilogija Provincijalke, uz Hakslijev Vrli novi svet i Selindžerovog Lovca u žitu, našla na listi zabranjenih knjiga odbora koji je u Irskoj sprovodio cenzuru, dok su se na sastanku koji se odvio u Limeriku 1966. godine, a kome je i sama književnica prisustvovala, iznele oštre kritike u pogledu tema koje je obrađivala, čime se ujedno potvrdila apsurdnost restrikcija koje je vlast uvodila po pitanju beletristike jer je ubrzo postalo jasno da su svi prisutni već pročitali njena dela na koja su imali tako oštre zamerke. Slične reakcije javnosti pratile su je kroz književnu karijeru, ali O’Brajen nikada nije popustila, niti dozvolila da se njen kritički plamen ugasi.
Zbirka priča Pokretne slike ne samo da predstavlja remek-delo u opusu Edne O’Brajen, već i potvrđuje veliki značaj ove irske književnice, koja je, prema rečima mnogih književnica koje su nastavile da pišu u njenoj tradiciji, prva koja je u Irskoj ispitivala temu ženskog prijateljstva, a potom i srušila književni kalup i tim postupkom kreirala prostor za mnoge buduće generacije koje su želele da se pozabave ženskim iskustvom na otvoren, iskren i bolan način, kako to i sama Edna O’Brajen i dalje čini u svojim delima.
april, 2021.
