piše: Pavle R. Srdić
Mnoge stvari nisu onakve kakve ih zamišljamo. To možemo primeniti i na pesme, logično. Veliki svetski hitovi govore o prostim temama, najčešće o ljubavi, sa jasnim, nedvosmislenim stihovima, pa ih je onda lako svrstavati u prilike za koje su podesne i osećanjima koja nas obuhvataju dok ih slušamo. E, pa ova pesma govori o plovidbi – pomislio bi čovek Šta sad? – ali mnogo više od one plovidbe vodom.
Pesma Sailing jeste singl škotskog pop rok pevača Roda Stjuarta, koji je izašao avgusta 1975. godine, samo nedelju dana ranije pre njegovog šestog samostalnog studijskog albuma Atlantic Crossing, koji je trebalo da signalizira veliki pohod Stjuarta na tržište SAD. Naime, Stjuart se od ovog albuma distancira od svojih britanskih saradnika kako stvaralački, tako i fizički, jer se iz Velike Britanije seli za Los Anđeles. Međutim, ispostaviće se da će britansko tržište još neko vreme biti značajnije za Stjuarta, uprkos želi da se probije i na američkom.
Pesma Sailing je delo Gejvina Saterlenda, škotskog muzičara i jednog od frontmena bratske grupe The Sutherland Brothers. Ovaj sastav je prvi i objavio ovu numeru 1972. kao singl. Inicijalno, pesma je imala zabeleženo vreme emitovanja na radijskim talasima, ali je izostao značajniji diskografski uspeh, pa je pesmi pretila patina večnog zaborava. Takođe, Gejvin Saterlend je dao svoje značenje stihova ove pesme. Naime, plovidba nema nikakve veze za faktičkom plovidbom vodenim površinama, već je plovidba metafora za životni put svakog čoveka koji teži da bude slobodan i ispunjen nekakvim božanskim osećajem. Dakle, ništa od motiva daleke drage zbog koje muškarac prelazi čitav Atlantik ne bi li je video.
Elem, ova pesma je inicijalno prošla kako smo naveli. Ali, par godina kasnije, tadašnja konkubina Roda Stjuarta je gledala televiziju i čula ovu pesmu u izvođenju pomenutog bratskog benda. Rod Stjuart je, nakon što je čuo pesmu, čak posetio i nastup grupe u londonskom Marquee Club-u. Kontakt je ostvaren, a braća Saterlend su, pored ove kompozicije, Stjuartu pripremili još neke, radi uvrštavanja na njegov naredni album. Ali, ispostaviće se, samo je Sailing dospela na isti.
Zanimljiva je i anegdota sa snimanja ove pesme. Naime, snimana je oko pola jedanaest ujutru, a nakon višekratnih pokušaja da se uspavani Stjuart dobije putem telefona u svom hotelskom apartmanu. Iako su uspeli Stjuarta da izvuku iz njegove hotelske jazbine, naišli su na drugi problem. Poslužiću se stereotipijom za Škote, ali i mnoge muzičare, koja je u Stjuartovom slučaju istinita – Rod Stjuart ima život ispunjen mnogim stvarima, između ostalog, i dobrom kapljicom. Pevač je, po sopstvenom priznanju, a što je i notorno, tokom cele karijere imao probleme sa alkoholom, ali mu je pomagao u druge svrhe – da odagna tremu. Međutim, u studiju u kojem su snimali – nije bilo ni kapi; ni u okolini, nigde prodavnice, trafike, paba… ničega. Dakle, kombinacija ranoranilaštva i trezvenjaštva – Stjuart to nije iskusio u svojoj karijeri. Začudo, pesma je jako brzo snimljena – iz čitavih šest-sedam pokušaja.
Pa sad, možete se zapitati gde je, zaboga, to Stjuart snimao pod ovim okolnostima? U Alabami. Kao što rekoh, Stjuart se odselio za Los Anđeles, tražeći veći uspeh u Americi, a pomalo bežeći i od britanskog poreskog sistema. Zanimljivo je i to da je snimao sa pratećim bendom Arete Frenklin, Muscle Shoals Rhythm Section. Uz tu činjenicu vezuje se još jedna anegdota. Naime, kada je Stjuart čuo da snima u Alabami, sa pratećim bendom Arete Frenklin, bio je ubeđen da će zateći gomilu crnoputih muzičara u studiju. Međutim, nije bilo nijednog, pa je pevač mislio da se neko sa njim zavitlava. Međutim, kada je završio snimanje, bio je još više zbunjen – nije mogao da veruje da u pratećem bendu Arete Frenklin nema niti jednog crnog čoveka – a da njihova muzika zvuči potpuno crnački. Na sve ovo dolazi i još jedan kuriozitet – nakon što je preslušao, Rod Stjuart nije želeo da uvrsti ovu pesmu u svoj nadolazeći projekat. Pesmu je smatrao sporom, previše melanholičnom, te da se ne bi uklopila na album. To se, na sreću, nije dogodilo.
Što se tiče diskografskih podataka, pesma je do danas prodata u preko milion i sto hiljada primeraka u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok je u okviru albuma Atlantic Crossing zabeležila platinumske tiraže u Australiji i Velikoj Britaniji, kao i zlatni u Sjedinjenim Američkim Državama. Što se tiče top-lista, pesma je dosegla sam vrh istih u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj, Holandiji i Belgiji, na broju dva je bila u Australiji, Švajcarskoj i Južnoj Africi, a broj tri doseže na Novom Zelandu. Za pesmu su snimljena dva spota – jedan na lokacijama u Dablinu 1975. godine, a drugi je snimljen u njujorškoj luci 1978. godine i poznatiji je – naročito zbog činjenice što je bio jedan od spotova emitovanih prvog dana rada MTV-a. Pesma beleži više prepeva, a na francuski jezik, pod naslovom Ma musique, prepevao ju je Džo Dasen. Njenu melodičnost su iskoristili i navijači londonskog Milvola – iako je Stjuart veliki fan glazgovskog Seltika – za svoju navijačku pesmu No one likes us…, kao i navijači berlinske Herte. Sve u svemu, ova pesma je i do danas ostala najveći Stjuartov uspeh u Ujedinjenom Kraljevstvu. Što se tiče modernih platformi, spot za ovu pesmu na Jutjubu beleži preko pedeset devet miliona pregleda, dok živi nastup iz Rojal Albert Hola beleži preko sto pedeset miliona pregleda. Na Spotifaju numera beleži preko sto sedamdeset devet miliona preslušavanja. Toliko o brojkama, one ne lažu.
Pre neki mesec, Rod Stjuart je snimljen na beogradskom Zelenom vencu ispred lokala, kako nekoga čeka – verovatno – ili se samo odmara dok šeta Beogradom uoči svog solističkog koncerta. Ništa, plovidba i dalje traje – to je dobro!
septembar, 2024.
