piše: MoonQueen
U mestu Sveti Hubert, na obroncima planinskog venca Ardeni, u porodici lokalnog slikara godine 1759. rodio se dečak koji će 19. vek dočekati poput princa iz francuske bajke Lepotica i zver – u dvoru i okružen ružama od čijeg mu kratkog životnog veka zavisi sudbina. Njegovo ime bilo je Pjer-Žozef Redute i danas ćete ga uglavnom pronaći uz „titulu” najpoznatijeg slikara cveća u istoriji evropskog slikarstva.
Prve umetničke obuke Pjer-Žozef Redute dobio je od svog oca i već sa šest godina pokazao je talenat kojim bi uskoro premašio veštinu svog učitelja, da je ostao u porodičnom domu. Ali mladi Redute, željan ozbiljnije slikarske obuke, sa trinaest godina beži od kuće u nadi da će, lutajući Evropom, uspeti da stekne poznanstva u krugovima visokog umetničkog sveta kojima je maštao da se pridruži. Putujući po Holandiji i Flandriji narednih deset godina, ovaj gotovo samouki slikar živeo je od svoje umetnosti zarađujući skromno, ali dovoljno za avanturistički život kojem je težio. Kada ga je put doveo do obećane luke zaljubljenika u neobično i retko cveće, Amsterdama, Redute je prvi put imao prilike da uživo pogleda radove dvoje majstora zlatnog doba nizozemske botaničke umetnosti: Jana van Hejsuma i Rejčel Rojš. Veruje se da je susret sa njihovim delima usmerio Redutea ka tematici slikanja biljaka, a moguće je i da su ovom usmerenju pomogli status i ugled koji su slikari cveća imali u Holandiji.
Botanička umetnost predstavlja poseban vid umetničke prakse u okviru koje slikari svojim ilustracijama biljaka pomažu i upotpunjuju istraživanja botaničara, biologa i ostalih naučnika srodnih disciplina. U istoriji evropske umetnosti botanička umetnost se javlja tokom novog veka. Zlatnim dobom botaničke umetnosti smatra se 18. vek, ali interesovanje za nju kontinuirano traje i tokom narednog stoleća.
Redute ipak nastavlja dalje, pa početkom osme decenije stiže u Pariz u kojem će do 1786. godine vreme provoditi slikajući egzotične biljne vrste u botaničkoj bašti, pohađajući časove slikarstva i proučavajući tehniku štampanja u boji. U Parizu upoznaje botaničara Šarla Luja Leritjea de Brutela koji će ga uputiti u anatomiju biljaka, seciranje cvetova i njihovo predstavljanje na način koji je bio potreban naučnicima tog perioda. Za Leritjeovu knjigu Stirpes Novae: aut minus cognitae: quas descriptionibus et iconibus illustravit, izašlu iz štampe 1785. godine, Redute je uradio pedeset crteža i oni se mogu smatrati zvaničnim početkom njegove karijere botaničkog umetnika.
Naredne dve godine Redute provodi u Londonu, gde upoznaje engleske botaničare i radi crteže za publikaciju Sertum Anglicum, studiju retkih biljnih vrsta koje su se čuvale u botaničkoj bašti Kju. Kada se 1788. vratio u Pariz, slikar je stupio u službu kraljice Marije Antoanete, pod čijim pokroviteljstvom dobija priliku da slika biljke na najprestižnijem mestu u Francuskoj – dvorskim vrtovima Versaja. Njegovo usavršavanje nastavilo se pod budnim okom već priznatih majstora ovog zanata, dvorskog slikara cveća Žerara van Spendonka i dvorskog gravera Žila Demartoa. Osim dokumentovanja flore u versajskim vrtovima, Redute je ostavio značajan trag u Prirodnjačkom muzeju u Parizu u kojem je katalogizovao zbirku flore i faune. Od 1792, kao stručnjak za svet flore, bio je zaposlen i u Francuskoj akademiji nauka.
Smena vlasti koja je u Francuskoj usledila nakon revolucije 1789. godine nije poljuljala Reduteov renome. Godine 1798. slikar dobija novog mecenu i to je ponovo bila najmoćnija žena Francuske – Žozefina Bonaparta. Zahvaljujući njoj, Redute je uspešno nastavio da obavlja posao slikara cveća uz promenu lokacije – nova vladarka šalje ga u dvorac Malmezon sa zadatkom da dokumentuje biljni svet njegovih vrtova. Pretpostavlja se da je upravo buduća carica finansirala štampanje albuma ilustracija u kojima su se našli Reduteovi najpoznatiji radovi: Les Liliacees (1802–1816), Jardin de la Malmaison (1803–1805), Descriptions des Plantes Rares Cultivees a Malmaison (1812–1817) i svakako najpoznatiji od svih: Les Roses (1817–1824) za koji je Reduteu bilo isplaćeno trideset hiljada franaka, što je u ono vreme bila zaista impozantna suma. Njegove Ruže, osim što su mu donele veliku slavu i bogatstvo, postale su i najčešće reprodukovane slike cveća u istoriji botaničke umetnosti.
Pjer-Žozef Redute danas se smatra jednim od najpoznatijih slikara cveća. Radio je pod patronatom francuskog dvora i drugih uglednih ljudi svog vremena, a slikanju biljaka podučavao je čak i dve kraljice – Mariju Antoanetu i Luizu Orleansku od Belgije.
Tokom karijere botaničkog umetnika Pjer-Žozef Redute naslikao je preko dve hiljade slika na kojima je zabeležio izgled oko hiljadu osamsto biljnih vrsta, od kojih mnoge ranije nisu bile poznate. Jedan je od retkih onovremenih umetnika koji su početkom 19. veka dobili priliku da svoja dela izlažu u novoosnovanom muzeju Luvr. Za života dobio je i brojna priznanja i nagrade za svoj rad kao i prestižan francuski orden Legije časti. Sve ovo učinilo ga je jednim od najpoznatijih i najimućnijih slikara prve polovine 19. veka.
Osim slikarstvom, Redute je 1822. godine počeo da se bavi i podučavanjem mlađe generacije umetnika, usmerivši dalji razvoj botaničke umetnosti u francuskoj sredini. Izgled njegove škole zabaležen je i na jednoj grafici iz 1830. godine na kojoj vidimo da su većinski deo Reduteovog razreda činile žene. Među njegovim učenicama našla se i belgijska kraljica Luiza Orleanska čije botanicke ilustracije ni najmanje ne zaostaju za delom učitelja.
maj, 2022.
