piše: Tamara Živković
Roman Pertle italijanskog autora Domenika Starnonea bavi se pitanjem kompleksnosti porodičnih odnosa, braka i roditeljstva, kao i posledicama izbora koje pojedinci u tom odnosu donose, a koji nemaju uticaja samo na njihov život, već i na živote onih oko njih.
Već od prvih stranica romana Starnone nas direktno uvlači u porodičnu dramu. Prvih tridesetak stranica napisano je u formi pisama koje Vanda piše svom suprugu Aldu. Nakon dvanaest godina braka i sa dvoje maloletne dece, Aldo rešava da napusti porodicu vođen željom za slobodom, ali i simpatijama koje ima prema devojci Lidiji. Od prvih stranica pratimo, iz Vandine perspektive, rasturanje jednog braka, jedne porodice. Pred sobom vidimo ženu, na rubu nervnog sloma, čija se osećanja i misli konstantno smenjuju – od ljubazne molbe mužu da se vrati, da se urazumi, da će mu oni, kao porodica, dati više slobode, preko besa zbog njegovog napuštanja, kako nje, tako i očinskih obaveza koje ima prema deci, do ravnodušnog prihvatanja nove situacije.
„Ako si zaboravio, poštovani gospodine, podsetiću te: ja sam tvoja žena. Znam da ti je nekada bilo drago zbog toga, a sada ti je najednom neprijatno. Znam, pretvaraš se da ne postojim i da nikada nisam ni postojala, pošto ne želiš da ostaviš loš utisak na te tako učene ljude sa kojima se družiš. Znam da se osećaš kao kreten ako vodiš uredan život, ako moraš da se vratiš kući u vreme večere i spavaš sa mnom, a ne sa kim ti padne na pamet. ”
Pertle, Domeniko Starnone
Sam roman je podeljen na tri knjige. U prvoj je naracija u epistolnom obliku prepuštena Vandi i temu napuštanja obaveza i porodice sagledavamo iz njene perspektive. Druga knjiga predstavlja jedan vremenski skok – sada su Vanda i Aldo dvoje staraca, od sedamdesetak godina, koji žive zajedno i planiraju odlazak na odmor. Nakon povratka sa odmora zatiču ispreturane stvari po stanu. Aldo, uzrujan zbog toga kakve sve tragove prošlosti Vanda može naći među tim stvarima, pokušava da pospremi stan dok ona spava, i u tom pospremanju nalazi uspomene koje ga vraćaju u prošlost, u period kada je napustio ženu i decu. Ta druga knjiga ispripovedana je iz Aldove perspektive, tako da sada dobijamo uvid u istu priču sa početka romana, samo iz drugog ugla, ali i jednu širu sliku o tome da li je i kako moguće zakrpiti tu rupu koja je odlaskom nastala i da li je potpuni i iskren oproštaj zaista moguć.
„To se, verujem, desilo postepeno. Ponovo me je prihvatila, ali ne sa krotkom ljubavlju koja je karakterisala prvih dvanaest godina našeg braka. Učinila je to zlovoljno i sa neodoljivom željom da veliča samu sebe. Mnogo je govorila o tome kako je radila na sebi, kako je srušila sve tabue, kako je rešena da postane kompletna žena.”
Pertle, Domeniko Starnone
U trećoj knjizi naracija je prepuštena jednom od njihova dva deteta, ćerki Ani, koja sada, kao odrasla osoba, zajedno sa bratom sagledava posledice koje je na njih ostavio odnos njihovih roditelja.
Starnone je u ovom relativno kratkom romanu uspeo da kroz par naizgled bezazlenih situacija uhvati i prikaže nijanse ljudskih emocija i složenost međuljudskih odnosa. Sama struktura romana, to smenjivanje perspektiva pripovedanja i različitih vremenskih perioda, omogućava čitaocima da događaje i likove sagledaju iz više uglova i da pronađu bogatstvo i dubinu u svakom liku.
Roman Pertle nudi jednu intimnu analizu međuljudskih veza i pokušava da ogoli složenost odnosa između ljubavi, odgovornosti, izbora i slobode u kontekstu porodičnog života.
oktobar, 2023.
