piše: Aleksandra Vujić
Još jedan Zevsov potomak je dobio prostor u ovoj rubrici. Reč je o Persefoni, Demetrinoj i Zevsovoj kćerki. Ona je boginja vegatacije, useva i plodnosti. Ali, ova boginja ima i mračnu stranu, do koje je došla ne baš svojom voljom.
Dok se bezbrižno sa drugaricama nimfama igrala po livadama, u nju se zaljubio Had, ali Demetra nije želela da mu da svoju kćerku jer joj je ona pomagala da biljke rastu i usevi sazrevaju. Jednog dana, Persefona je ugledala cvet narcisa i poželela je da ga uzbere, ne sluteći da je cvet zapravo podmetnuo Had. Kako je posegnula za cvetom, tlo se otvorilo i iz rascepa je izašao Had na zlatnim kočijama. Ukrao je Persefonu i odvukao je u Donji svet. Očajna Demetra je pošla u potragu za kćerkom, a za to vreme se sav biljni svet na zemlji sasušio i uvenuo. Zevs je shvatio da će živi svet na zemlji propasti, pa je predložio Hadu kompromis – u proleće i leto Persefona živi sa Demetrom, tada biljke i usevi bujaju, a u jesen i zimu se vraća Hadu, te tada biljke umiru. Na ovaj način nastala su godišnja doba.
Persefona je često prikazivana kako drži pšenicu, skiptar ili kutiju, a neretko joj društvo pravi njena majka.
Prema drugoj verziji, Zevs je poslao Hermesa da vrati Persefonu. Kako je to bio Zevsov zahtev, Had je morao pristati. Ipak, na rastanku je dao Persefoni da pojede zrna nara i na taj način je zauvek vezao da polovinu godine provodi sa njim.
U Podzemnom svetu ova boginja imala je isti položaj kao Hera na Olimpu. Vladala je, uz Hada, dušama mrtvih, i bila je stroga i nemilosrdna kao njen suprug.
Persefona je, izgleda, nešto i naučila od svog muža. Afrodita je predala mladog Adonisa Persefoni na čuvanje. Kada je došlo vreme da Adonis bude vraćen, Persefona je odbila jer se zaljubila u njega. I ovde je Zevs presudio i odredio da Adonis deo godine provodi sa Afroditom, deo sa Persefonom. Ipak, jednom prilikom je Adonis ostao duplo duže kod Afrodite, što je razljutilo Persefonu, pa se požalila Aresu, Afroditinom ljubavniku. On je pobesneo, pretvorio se u vepra i raskomadao Adonisa.
Njena blaža strana dolazi do izražaja u mitu o Orfeju. Orfej je bio zaljubljen u Euridiku i, nakon njene smrti, sišao je u Podzemlje da je traži. Kada je stupio pred Persefonu i Hada, otpevao im je pesmu. Ganuta Persefona nagovori Hada da ipak popusti Orfeju. Had ga je pustio uz određene uslove, ali o tome ćemo govoriti u ovoj rubrici nekom drugom prilikom.
jun, 2024.
