piše: Ivana Pavićević
Ove godine u Tivtu prvi put je organizovan Rubix, festival potpuno drugačijeg koncepta nego što smo na našim prostorima do sada navikli. Muzičkih festivala u Srbiji i regiji ima sasvim dovoljno (ne baš različitih bendova, ali festivala da), slikarskih izložbi u galerijama tek jedva, dok izložbi digitalne umetnosti nema. U svakom slučaju, sem muzičkih izvođača na festivalima, svetska umetnost i umetnici retko stižu do nas. Zato je organizacija Rubix festivala osmislila izuzetno važan program. Ne samo da je dovela svetska renomirana imena i projekte, već je okupila mnoštvo različitih pravaca i formi umetnosti, i to sa više od šezdeset projekata, sve na jednom mestu, i to u tri dana. Mogli ste poslušati fantastičan koncert Bečke filharmonije, Pučinijevu operu u produkciji DeepSonar-a, bend Morčiba; zatim mnoštvo slikarskih i izložbi grafičkog dizajna, gde nisu zanemareni ni domaći umetnici; studentske filmove mladih reditelja sa fakulteta u Cetinju. Organizovano je preko deset umetničkih radionica od keramike, pravljenja parfema, zvučnog isceljivanja gongom i ostalim instrumentima, crtanja grafita, pravljenja koktela, kuvanja… Od digitalnih izložbi predstavljen nam je nenadmašan projekat Iregular.io. Control no control – ogromna digitalna interaktivna LED kocka, projekat Cosmodernism,audio–vizulni projekat Kamila Čapige, mikroskopski prikaz kosmosa, kao i VR egzibicija koja vodi u morske dubine kulturnog nasleđa Tivta i mnoge druge. Suština je da bi, sa Rubix festivalom kao začetnikom, i ostale regije mogle da osmisle sopstveni umetnički koncept, čime bi porasla ponuda mogućnosti umetničkog i kulturnog obrazovanja.
Ipak, jedno gostovanje na festivalu se posebno izdvojilo. Predstava Paklena komedija – ispovest serijskog ubice u izvedbiDžona Malkoviča privukla je mnoštvo gledalaca i dobila ogromne ovacije, a pružila neopisivo zadovoljstvo i nezaboravnu temu za razmišljanje. Delom pozorište, delom opera, delom koncert, ova predstava pruža sjajan pogled u srce ljudske tame.
Napisana za Džona Malkoviča, dva soprana, barokni orkestar i njegovog dirigenta, Paklena komedija – ispovest serijskog ubice zajednički je projekat reditelja predstave Mihaela Šturmingera, dirigenta Martina Haselbeka i samog Malkoviča. Priča je o Johanu „Džeku” Untervegeru, austrijskom piscu i serijskom ubici, poznatom kao „Ubica iz bečke šume”. Osuđen na doživotnu robiju zbog davljenja prostitutke 1974. godine, on se u zatvoru okrenuo pisanju, gde je tokom boravka otkrio svoj spisateljski dar i stekao slavu autobiografskim romanom Čistilište. Roman je bio toliko uspešan, da je austrijska inteligencija vodila kampanju za njegovo oslobađanje nakon što je odslužio minimalnu petnaestogodišnju zatvorsku kaznu, na šta su vlasti pristale, verujući da je rehabilitovan kroz umetnost pisanja i time ga oslobodili. Potom je ubio još najmanje devet žena, kako u Evropi tako i u SAD – dok je sve to vreme izveštavao kao novinar o sopstvenim zločinima – pre konačnog hapšenja na Floridi, posle kog je u zatvoru izvršio samoubistvo 1994. na dan kada je osuđen na doživotnu robiju po drugi put.
Malkovič i Šturminger vraćaju Untervegera u život kako bi njegovu lukavost izložili našoj pronicljivosti. Njegova tobožnja svrha je da nam proda knjigu, napisanu iz groba, za koju tvrdi da predstavlja činjenični prikaz njegovog života i zločina, i otkriva suštinsku istinu razloga njegovih ubistava.
Džon Malkovič zavodi, šokira i užasava kao klizeći serijski ubica iz stvarnog života. On zbija šale jednako lako kao što slama vratove. Nosi belo odelo i naočare za sunce, izgleda i govori kao filmska zvezda, delom zato što je gospodin Unterveger postao slavna ličnost kada je pušten iz zatvora nakon kampanje intelektualaca impresioniranih njegovim pisanjem iza rešetaka. Malkovič, neodoljivo šarmantan, ali i briljantno manipulativan, harizmatično reinkarnira zločinca koji je prevario jednu naciju.
Ako je radnja predstave intrigantna, intrigantan je i njen format koji uključuje barokni orkestar na sceni, operske arije i dva soprana. Barokna opera se susreće sa umetnošću monologa hrabrim potezom postavljanja trideset muzičara orkestra Bečke akademije koji projektuje moćne arije Mocarta, Betovena, Vivaldija, Hajdna, i drugih, stapajući se sa visokim glasovima dva soprana koji predstavljaju žene u Untervegerovom životu: majku koja ga je napustila i žrtve njegove ubilačke opsesije dok izražavaju bes, očaj i žeđ za osvetom. „Veza najkvalitetnije klasične muzike sa veoma jakim operskim pevačima, suprotstavljena Malkovičevoj umetnosti glume, stvara atmosferu visoke napetosti koja je specifična za ovo delo.”
Kako Džon Malkovič igra na ivici noža između magične privlačnosti, harizme i šarma, a sa druge strane otelotvorenja iskonskog zla u demonskom ljudskom obliku, tako je i produkcija previše nežna da bismo osetili užasnost njegovih zločina, te drama koju je postavio reditelj, iako ponekad romantizuje njegove zločine, ipak svojim neodbijanjem da te zločine prikaže otvoreno potcrtava njihovu ozbiljnost. Treba dodati i da postoji simbolična težina kojom Šturminger opterećuje i muziku i pevače. Na jednom nivou, oni se zalažu za „pravu umetnost”, ali nju Unterveger smatra razotkrivanjem sopstvene književne prevare.
Dakle ovaj intenzivni umetnički čin ostavlja nas da se pitamo kako prepoznati prevaru u umetnosti i da li je uopšte moguće da se kroz umetnost doživi rehabilitacija. Ono što iz same predstave kao publika kroz sopstvene osećaje zaključujemo – svakako; međutim, rehabilitacija serijskog ubice – nikako.
Posebnu zahvalnost dugujem Rubix festivalu i fabrici Prvi Partizan A.D.
septembar, 2023
