piše: Nevena Stajković
Erlend Lu je norveški pisac rođen 1969. godine. Pre nego što se počeo baviti pisanjem, pravio je kratke filmove i muzičke spotove. Radio je u psihijatrijskoj klinici, u pozorištu, kao književni kritičar, učitelj i prevodičac poezije. Početkom dvehiljaditih postaje kultni pisac, izdavši izvanredne romane Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super (1996), Mulej (2007), Mirni dani u Miksing partu (2010), Fvonk (2011) i druge. Ipak, krunu njegove duhovitosti i apsurda predstavlja roman Dopler iz 2004 godine.
Čitanje romana Pakao izazvalo je blago razočaranje u meni. Pisac je odabrao veoma inspirativnu temu, ali ju je obradio površno i šturo. Dobro poznatu luovsku ironiju i apsurd vidimo samo u tragovima. U datom romanu upoznajemo Rakel. Ona se nedavno razvela od muža i deli starateljstvo nad dvoje dece. I baš kad smo pomislila da ćemo pratiti njen svakodnevni život uz duhovite opaske, Lu nas iznenađuje navevši Rakel da u svojoj bašti pronađe vrata koja vode u podzemni svet.
Tema podzemnog sveta oduvek je bila intrigantna. Zar nije i najupečatljiviji segment Danteove Božanstvene komedije upravo Pakao? Erlend Lu imao je priliku da se poigra paklom i predstavi nam njegov enterijer, stanovnike i način funkcionisanja na sebi svojstven, urnebesan način. Međutim, čini se da Lu tu priliku nije iskoristio. On šalje Rakel u istraživanje pakla, gde čitalac očekuje da prepozna nadzemni svet, svet u kojem živimo, hiperbolisan i kritikovan. Takvih momenata je vrlo malo. Prepoznajemo ih možda u činjenici da je za Rakel isplativije da kupi kartu za deset poseta paklu naspram jedne ili dve. Takođe, ona ima pravo da, uz kartu, kupi neograničeno mnogo soka, za koji pretpostavljamo da je koka-kola. Mislim da kapitalizam kao uređenje zaslužuje oštriju kritiku.
Izgled đavola pomalo je neočekivan. Umesto rogova, trozupca i drugog đavoljeg aksesoara, on je obučen u laneno odelo. Zapravo, Satana je prilično opušten tip. Umoran, pre svega. I uz sve to, zaljubljuje se do ušiju u Rakel. Njihova veza razvija se kao i svaka druga, slanjem SMS poruka i razmenjivanjem nežnosti. Na ovom mestu Lu zadire u pitanje odnosa roditelja i dece. Rakel je prinuđena da ostavlja decu dok spavaju da bi se viđala sa Satanom. Jednom prilikom nestala je na dva dana i organizovana je potraga za njom. Tada je morala da prizna da se viđa sa nekim, te je pokrenuto pitanje privatnog, odnosno ljubavnog, života razvedenih roditelja. Satanina sestra, za koju se ispostavlja da je Bog, tj. Boginja, čuva joj decu dok je ona u paklu. Nažalost, Lu u romanu blago parodira odnos Boginje i Satane, uz to predstavljajući Isusa kao smotanog mladića kojeg maltretira majka.
Jednom prilikom Satana i Rakel šetaju paklom, te joj on pokazuje grešnike. Očekivali bismo živopisne i ironične opise grešnika i kazni, međutim i to izostaje. Lu je imao prostora da izmašta najrazličitije grehe i kazne koje bi nam naterale suze na oči od smejanja, ali odlučio se za lajt varijantu.
„A ovde su kradljivci bicikala, rekao je Satana posle izvesnog vremena. S njima nema milosti. Krađa bicikla je podmukao zločin. Pokušao sam da ga uvrstim među sedam smrtnih grehova, ali sestra je odbila moj predlog. Uvek ona mora da odlučuje. A ovde im nema spasa. Teram ih da popravljaju bicikle i onda spalim i njih i sve što su uradili. I onda ponovo popravljaju. Pa ih ponovo spalim. I tako zauvek. Mada imaju dve nedelje odmora godišnje. Razume se. Čovek ne može baš neprekidno da gori. Možeš li da zamiliš? To strašno boli. Toliko vape za milost. Bolno ih je i slušati. Ali sami su krivi.”
Pakao, Erlend Lu
Rakelina i Satanina veza prolazi kroz niz izazova, kakav je slučaj i sa vezama između smrtnika. Otkriću vam samo da ipak ostaju zajedno. Kraj romana je bezmalo bajkovit. Tera nas da se zapitamo – šta je Lu, u stvari, želeo da nagovesti? Sve će biti u redu? Ništa više neće biti u redu i nikada nećemo biti bezbedni?
septembar, 2023.
