UrošPredić. Život posvećen lepoti i umetnosti

piše: MoonQueen Ukoliko se ove jeseni i zime nađete u Novom Sadu, naša preporuka je poseta novoj izložbi Galerije Matice srpske koja nosi naziv Uroš Predić. Život posvećen lepoti i umetnosti, kojom Galerija proslavlja jubilej, 175 godina od svog osnivanja, i koja će vas provesti kroz bogatu i raznovrsnu likovnu zaostavštinu ovog znamenitog slikara i…

Beskrajna priča Iskre Dejanović

piše: Aleksandra Vujić U novembru prostor dajemo jednoj mladoj književnici, Iskri Dejanović, koja je rođena 2004. godine i koja je celog života zaljubljena u književnost. Iskra je 2017. godine osvojila prvo mesto na državnom takmičenju sa pesmom Livada u mojoj šolji čaja, a sa samo petnaest godina izdala je svoj prvi roman pod nazivom Buntovnica.…

KUŠ! #82

Dragi čitaoci i drage čitateljke, Sa velikim uzbuđenjem vam se po prvi put obraćam iz ugla urednice i sa zadovoljstvom vam javljam da vam i ovog meseca nudimo mnoštvo tema iz umetnosti i kulture koje će vam utopliti studene novembarske dane. Tijana vam šalje Razglednicu sa Kube, a Saška vas vodi u staru Grčku, pišući…

Nije to što mislite!

piše: Ana Samardžić Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst…

San Petra Rajića

piše: Nevena Stajković Roman Dnevnik o Čarnojeviću predstavlja kompozicioni, narativni, žanrovski i stilski prevrat u našoj književnosti. Upravo upliv dnevnika, bajke, predanja, dokumenata, pisama ili autobiografije kao integralnog dela proznog teksta označava dezintegraciju biografskog romana na kakav su nas navikli pisci 19. veka. Zbog njegove inovativnosti roman je izdala biblioteka Albatros koja se bavila „gajenjem…

Sonja Delone, Električne prizme

piše: MoonQueen Tokom oktobra dani se sve očiglednije i naizgled brže skraćuju, ulična svetla se pale sve ranije, a mi smo odavno prestali da ih primećujemo i da u njihovom odsjaju nalazimo nešto magično. Zato je naša oktobarska slika meseca delo koje za temu ima upravo sjaj ulične rasvete i fasetirane odbleske veštačke svetlosti na…

Sveća na vetru

piše: Pavle R. Srdić Nešto posle ponoći 31. avgusta 1997. godine. U jednom pariskom tunelu dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je poginulo troje ljudi. Istog dana, ujutro, muž poginule žene u toj saobraćajnoj nesreći saopštio je njihovoj deci da im je majka poginula. Negde, u isto to vreme, ja sam se u Beogradu podigao…

Cena snova – Netfliksova serija The Sandmen

piše: Igor Diletant Belopavlović Strip Nila Gejmena Sendman se sa pravom smatra jednim od najboljih primera devete umetnosti 20. veka. Mada se nije očekivalo da opstane posle prvih naručenih osam brojeva, strip je stekao toliku popularnost da je izlazio narednih osam godina, mereći se po kvalitetu sa delima Alana Mora, Špigelmanovim Mausom, Mračnim vitezom Franka…

Jedno veliko i jedno malo – ništa

piše: Marko Vesić Meditiraj, opusti se i nemoj da misliš ni na šta – prazna glava. Ako ne možeš, ništa, šta da radim. Čoveče, šta ti je?! Ma, nema veze, ionako ništa nema smisla… Razmišljati ni o čemu – da li je to uopšte moguće? Da li, naposletku, ništa nema smisla ili ništa nema smisla?…

Zaboravljene ratne heroine srpske istorije

piše: MoonQueen Tokom istorije rat se gotovo bez izuzetka smatrao „muškim poslom” iako je nemali broj žena bio prinuđen da svoj život, čast i porodicu brani oružjem. Žensko učešće u ratu je sve do 20. veka smatrano ekskluzivnim i ekscentričnim izuzetkom, ponajviše zato što su žene koje bi se odlučile na ovaj korak krile svoj…

Svet Nađe Bulanže

piše: Iva Pažin  „Ako možete da živite bez muzike, zahvalite se Bogu i zbogom.” – Nađa Bulanže Jedna od najplodnijih epoha u muzičkoj istoriji, posebno za Ameriku, bio je 20. vek. Dok Čarls Štraus i Leonard Bernštajn proizvode klasike muzičkog pozorišta, Aron Koplend kreira prepoznatljiv zvuk američke klasične muzike, a Filip Glas postavlja temelje minimalističkog…

Ne ja (o predstavi Semjuela Beketa)

piše: Ivana Pavićević Ne ja je kratak dramski monolog koji je 1972. napisao Semjuel Beket. Naslov potiče od stalnog poricanja lika da su joj se desili događaji koje opisuje ili na koje aludira. Njena definišuća karakteristika je govor o sebi u trećem licu, što Beket opisuje kao njeno „žestoko odbijanje da se odrekne treće osobe i…

Ukrštaj poetskog i društveno-aktivističkog: uslovi korišćenja, Ognjen Obradović

piše: Svetlana Savić                    Druga pesnička zbirka Ognjena Obradovića naslovljena uslovi korišćenja inovativni je i sveži događaj na savremenoj književnoj sceni. U njoj je na orvelovski način iskazana društvena satira. Reč je o veoma aktuelnoj i angažovanoj poeziji sa naglašenom kritikom potrošačkog društva i kapitalizma. U Obradovićevu poeziju ironično su inkorporirani reklamni slogani vodećih kapitalističkih giganata…