Nekima, koji su bili prinuđeni da se voze domaćom železnicom, vozovi još uvek mogu predstavljati noćnu moru, ali da putovanje njima ne mora uvek biti toliko strašno znali su oni koji su se odlučili da 1883. godine iz čiste zabave proputuju Evropu, od Pariza sve do Istanbula. Za ovu vrstu avanturista dubokog džepa inženjer Žorž Lamber Naglmejkers kreirao je voz čije je ime, zahvaljujući svom dizajnu, postalo sinonim luksuznog putovanja, a zahvaljujući literaturi, i sinonim misterije. Dragi putnici, dobrodošli u Orijent ekspres!
Sin bogatog industrijalca i bankara, Žorž Lamber Naglmejkers, odlazi 1867. godine u Ameriku, kojom će putovati i koju će upoznavati na šinama. Tom prilikom on upoznaje udobniji i praktičniji način putovanja vozom, koji je omogućavao prelazak velikih razdaljina i putovanja sa jednog kraja države na drugi bez previše glavobolja – spavaća kola. Spavaća kola i salon za ručavanje izum su njegovog američkog imenjaka, Džordža Pulmana. Oduševljen njegovim izumima, Naglmejkers se vraća kući sa idejom da Evropu učini podjednako pristupačnom putnicima, kao što je to za njega bila Amerika. Konstruisanje luksuznog voza za putovanje po celoj Evropi postaje njegov san i cilj kojem se u potpunosti predaje. Odbacuje karijeru bankara koja mu je po rođenju bila pripisana, ali na sreću njegov otac ima razumevanja za sinovljeve ambicije. On je bio i jedan od glavnih finansijera ovog skupog i ne sasvim sigurnog projekta. Drugi finansijer bio je kralj Belgije, Leopold II.
Najpoznatiji od svih luksuznih vozova, nastalih iz ovog projekta, povezao je severozapad Evrope i njen krajnji istok. Od Pariza (kasnije Londona), do egzotičnog Istanbula, preko Minhena, Beča, Budimpešte, Bukurešta (u nekim varijantama i Beograda), Evropu je na nov način spojio čuveni voz – Orijent ekspres. Svaki deo voza bio je pažljivo osmišljen i dizajaniran tako da putovanje učini novom i omiljenom vrstom uživanja i zabave. Dizajn unutrašnjosti kupea i salona predat je u ruke dvojici virtuoza. Rene Pru bio je zadužen za dizajn enterijera a za detalje i staklene površine čuveni juvelir Rene Lalik.
Avantura koju planiram da prepričam do detalja može se opisati kao san potpuno budnog čoveka. Pre tačno 13 dana napustio sam obalu Oaze i ukrcao se na brzi voz za istok. Za manje vremena nego što je trebalo madam Sevinji da od od Pariza stigne do Grinjana, ja sam stigao čak do Istanbula i vratio se, bez imalo umora, spreman da se spakujem i krenem iznova već sutra ukoliko bude potrebno… – zapisao je Edmon Abu, francuski pisac, jedan od 24 putnika na prvom putovanju Orijent ekspresa, u oktobru 1883.
Kako bi putovanje bilo sasvim ugodno za putnike koji nisu planirali da pređu celu trasu, kompanija je izgradila niz hotela širom Evrope, ne samo u gradovima kroz koje je prolazio Orijent ekspres. Od Nice do Lisabona, i od Ostenda do Kaira, putnici su mogli da uživaju u luksuzu koji je nudila nova era turizma. Arhitekta većine ovih hotela bio je Žorž Sedan, autor čuvene Jelisejske palate u Parizu, izgrađene u stilu ar nuvoa. U Istanbulu je projektovao Pera Palas (Pera Palace), prvi hotel u gradu koji je imao struju i električno grejanje.
Zahvaljujući popularnosti rute koja je bogatim evropljanima sa zapada nudila mogućnost da brzo i lagodno stignu do evropskog istoka i njene azijske prestonice – Istanbula, porasla je potražnja za posebnom vrstom literature – turističkim vodičima. Luis Hašet 1886. godine objavljuje čuveni Žoan vodič koji upoznaje čitaoce upravo sa maršrutom Pariz–Istanbul, koji je doživeo osam izdanja. Pored praktičnih saveta koje je ova knjižica nudila, poseban odeljak posvećen je misteriji Istanbula. On poziva čitaoce i putnike da u tom gradu krenu stopama svojih sunarodnika, Flobera i Šatobrijana, i da na putovanju osete duh orijenta koji su do tada imali prilike da gledaju na slikama Ežena Delakroa.
Od 1883. do sredine pedesetih godina 20. veka, Orijent ekspres je vozio i prevozio putnike duž Evrope, menjajući i šireći svoju trasu. Verovatno najpoznatija putnica ovim vozom bila je spisateljica zahvaljujuči kojoj je njegovo ime ostalo tako zvučno do današnjeg dana – Agata Kristi. Ali osim nje, Orijent ekspresom prevezle su se i mnoge druge značajne ličnosti poput Alberta Ajnštajna, Džozefine Bejker, Lorensa od Arabije, Marlen Ditrih, Ingrid Bergman i špijunke Mata Hari.
piše: MoonQueen
