piše: Gordana Gajić
Jedan od najlepših parkova skulptura, a izvesno najveći park na svetu posvećen radu jednog umetnika, nalazi se na severu Evrope, u prestonici Norveške – Oslu. Mesto se ubraja u top pet lokacija koje obavezno morate posetiti ako vas put navede u ovaj grad. Vigeland park, ili, preciznije rečeno, kolekcija skulptura na otvorenom norveškog umetnika Gustava Vigelanda, deo je gradskog parka u četvrti Frogner.
Vigelandovo životno delo prostire se na 320.000 kvadratnih metara površine i sadrži 214 skulptura grupisanih u različite prostorne i umetničke celine. Kombinacija prirodnih lepota, pejzaža i nagih ljudskih tela, koja su bila glavna tema i inspiracija umetnikovog stvaralaštva, zasigurno vas neće ostaviti ravnodušnim. Možda se pitate kako je došlo do toga da jedan skulptor zadobije ovako veliku pažnju javnosti, a grad zauzvrat dobije biser kulturnog nasleđa po kome će postati prepoznatljiv. Ali za početak, hajde prvo da se bolje upoznamo sa umetnikom.
Gustav Vigelan rođen je kao Adolf Gustav Torsen 1869. godine. Odrastao je na jugu Norveške u malom obalskom mestu Mandalu, u porodici talentovanih zanatlija. Sledeći njihov put, kao mladić seli se u Kristijaniju (današnji Oslo), gde počinje izučavanje drvorezbarstva. Zbog smrti oca vraća se u rodni kraj kako bi pomogao porodici, a jedno vreme živi sa babom i dedom na farmi u varoši Vigeland. Upravo naziv ovog mesta on uzima za svoje prezime, te ponovo odlazi u Kristijaniju 1888. godine rešen da postane skulptor. Ubrzo njegov rad postaje zapažen. Skulptorski izraz razvijao je i na svojim putovanjima, u dodiru sa umetničkom scenom Kopenhagena, Pariza, Berlina, Rima i Firence. Inspiraciju je pronalazio u umetnosti renesanse, kao i delima francuskog skulptora Ogista Rodena. Dobijao je porudžbine za izradu statua i bisti istaknutih ličnosti norveškog društva. Njegova dela možete pronaći širom Norveške, od Tonsberga, Kristiansanda, Larvika do Osla, Bergena i Trondhejma. Zanimljivo je da je Vigeland osmislio i dizajn medalje koja se dodeljuje dobitnicima Nobelove nagrade za mir.
Ipak, ono što ga je definisalo kao vodećeg skulptora norveške umetnosti jesu radovi koji se danas nalaze u Vigeland parku. Sve je počelo 1921. godine kada gradske vlasti Kristijanije donose odluku da sruše kuću u kojoj je umetnik živeo, kako bi na tom mestu sagradili biblioteku. Nakon dužih pregovora Vigeland je dobio na Frogneru novu zgradu od grada koja je postala njegov dom i atelje, a danas se tu nalazi Vigelandov muzej. U zamenu, skulptor je obećao da će gradu pokloniti sva svoja naredna dela.
Skulptoralna fontana je najstarija umetnička celina u parku. Razradu ideje Vigeland je započeo prvih godina 20. veka, a dogovoreno je da se fontana postavi upravo u kraju gde se nalazio njegov dom i atelje, u delu gradskog parka četvrti Frogner. Više od 25 godina, umetnik je radio na ovom projektu, a svi delovi fontane postavljeni su tek 1947. godine. Glavnu celinu fontane čine šest nagih muških figura koje pridržavaju veliku posudu iz koje ističe voda. Ovi giganti predstavljaju čovekovu borbu sa životnim teretima. Muškarci su prikazani u različitim životnim dobima, te u skladu sa tim nose teret nesrazmerno. Dvadeset skulptura raspoređene u četiri ugla bazena simbolišu ciklus života podeljen u faze detinjstva, adolescencije, zrelosti i starosti. Figure muškaraca, žena i dece, sjedinjene su sa formom drveta koje se posmatra kao simbol regeneracije, ponovnog rađanja i večnog života. Na ovaj način umetnik je želeo da prikaže i neraskidivu vezu između čoveka i prirode. Na bočnim stranama bazena nalazi se 60 reljefa sa predstavama dečje igre, roditeljske ljubavi, odnosa između čoveka i životinja. Rane radove u bronzi odlikuje naturalistički prikaz, dok su na kasnijim delima anatomski detalji manje istaknuti. Oko fontane, umetnik je osmislio plato popločan crno-belim granitom. Ploče formiraju oblik lavirinta, koji se može shvatiti kao predstava životnog puta.
Oko 1925. Vigeland je proširio svoju viziju i krenuo da osmišljava nove skulptorske celine. Jednu od njih čine radovi na mostu izgrađenom preko jezera u parku. Na ogradi mosta nalazi se 58 skulptura izrađenih u bronzi. Jedan od glavnih motiva je odnos muškarca i žene, ali i roditeljstvo simbolizovano u prikazima majki i očeva sa decom. Većina skulptura zrači životnošću i energijom iskazanom u dinamičnom pokretu. U svakom uglu mosta stoje figure guštera i ljudi modelovane u granitu. One prikazuju sukob između čoveka i životinje, koji se može posmatrati kao čovekova večita borba sa zlim silama koje vrebaju unutar i izvan njega.
Na najvišoj tački parka smešten je plato u čijem se središtu nalazi kružno stepenište, a u samom centru monolit visok 17 metara. Ljudski stub, kako ga je Vigeland nazivao, isklesan je iz jednog granitnog bloka dopremljenog iz Haldena, te se iz tog razloga odomaćio naziv monolit. Klesanje se odvijalo direktno na lokaciji gde je kameni blok bio postavljen, kao i gipsani model skulpture u punoj veličini, u periodu od 1929. do 1943. godine. Monolit se sastoji od 121 figure, koje prikazuju ljude različitog uzrasta. U podnožju se nalaze tela koja deluju beživotno, poput leševa. Nad njima se uzdižu figure čija su tela isprepletena, drže se zajedno, bore se da ne padnu i pokušavaju da se penju ka gore. Sam vrh monolita čine figure dece i beba. Zbog izrazito vertikalnog oblika stub je često povezivan sa simbolom falusa. Skulptura se tumači kao prikaz ljudske čežnje i težnje za duhovnim i simboliše umetnikovu viziju vaskrsenja. To je slika borbe za postojanje, ali ne samo zemaljsko, već i kosmičko. Vigeland je govorio: „Stub je moja religija.” Na obodima kružnog stepeništa postavljeno je 36 figuralnih celina čija je tema ciklus života. Prikazi starih, mladih, dece, u različitim životnim situacijama i odnosima. Oko platoa postavljeno je osam kapija izrađenih od gvožđa koje je takođe dizajnirao Vigeland. One se odlikuju kombinacijom geometrijskih motiva sa muškim i ženskim figurama prikazanim u različitim životnim situacijama.
Naspram platoa i skulpture Ljudski stub nalazi se još jedno uzvišenje u čijem je središtu postavljena skulptura Točak života, koja je poslednja u nizu skulptorskih celina. Izrađena je u bronzi i sastoji se od sedam figura, četvoro odraslih i troje dece. Oni su međusobno postavljeni i spojeni tako da njihova tela čine oblik kruga. U skulpturi je objedinjena glavna ideja parka – beskonačnost života. Ciklus ljudskog života ima svoj začetak i završetak, ali se iz svakog kraja rađa početak, što je simbolično predstavljeno krugom, kao znakom večnosti.
Vigelandova instalacija nije nastala kao rezultat jednog sveukupnog plana, već se njena vizija oblikovala više od 40 godina. Umetnik je ceo svoj život posvetio upravo slici života koju je pokušao „uhvatiti” u bronzi i kamenu. Bilo da su izrađene u intimnom i naturalističkom duhu, ili monumentalnom stilu, Vigelandovi ljudi zrače emocijama i energijom koja malo koga može ostaviti ravnodušnim. Nažalost, umetnik nije dočekao da svoju viziju vidi u potpunosti završenu. Tek oko 1950. godine sve skulpture su postavljene na svoje mesto.
Ono što je Vigeland želeo i što ovaj park čini zaista posebnim, jeste sinteza prirode i umetnosti. Jezero po kome bezbrižno plove labudovi i patke, vodopadi na Frogner reci, ružičnjaci sa oko 14.000 stabljika i oko 150 različitih sorti ruža, koji ujedno predstavljaju i najveću kolekciju ruža u Norveškoj, 3000 stabala lipe, topole, bresta, jasena, javora, od kojih je nekolicina stara i preko 250 godina, svojom lepotom očaravaju. Naročito kada ih obasja sunčana svetlost koja ovde na severu čini da boje postanu neverovatno intenzivne. Park je idealno mesto za rekreaciju i opuštanje, te tu možete videti ogroman broj lokalnih građana, ali i turista koji šetaju, trče, rade vežbe, sunčaju se, odmaraju ležeći na travi, peku burgere na roštilju za jednokratnu upotebu, igraju se sa decom, bacaju lopticu psima i slično. Ovde se posetilac može izgubiti, ne fizički, već u svojoj mašti tragajući za sobom, svojim osećanjima, mislima, željama i nadama.
decembar, 2020.
