piše: Tamara Živković
Roman Odbegli grad autora Hovanesa Tekgjozjana objavljen je 2012. godine i jedno je od reprezentativnih dela jermenskih pisaca nove generacije. Hovanes je nagrađivani autor, glumac i scenarista, te se deo tog filmskog iskustva može osetiti i u njegovom prvom romanu.
Glavni narativni tok je grupisan oko dva lika, Gagika i Griga, prijatelja koji na jednoj proslavi upoznaju Turkinju Editu. Njih dvojica sa Editom, ženom hobotnicom, kako ju je Gagik opisao, odlaze na putovanje u potragu za mestom koje se zove Rajske dveriza koje je Edita čula da se nalazi u Jermeniji. Međutim, ta njihova potraga za Rajskim dverimaje samo povod za otkrivanje generacije mlađih ljudi u Jermeniji, apsurdnosti vremena i društva u kom žive, kao i problematizovanje nekih tema o kojima se u jermenskom društvu ne priča još uvek dovoljno, poput homoseksualnosti, narkotika, samoubistva… Naracija je data iz dve perspektive – u prvoj polovini romana iz perspektive Gagika pratimo njegov odnos sa Grigom, devojkom, bakom, ocem, gradom; a potom, u drugom delu romana, pratimo sve iste događaje samo iz perspektive Griga. Ta podvojenost perspektiva donekle usložnjava sam roman, jer mi ne znamo da li je i koji od ta dva različita gledišta bliži istini.
Stil kojim se Hovanes koristi u svom pisanju može se umnogome porediti sa animiranim filmom. Scene se smenjuju brzo, kao da možemo osetiti rediteljske rezove u tom skakanju po vremenskoj i prostornoj ravni u samoj naraciji. Opisi su razvijeni tako da su pre na strani fantastike nego na strani realnosti, i to onog tipa bajkovite fantastike poznate iz bajki, ili u savremenom dobu iz animiranih filmova.
„Vatra se gasila. Dok je bacala drva u peć, razgranata kosa joj se zaplela za lonac. Lonac se prevrnuo. Par minuta je sedela na podu, pa je ustala da ode po makaze da bi ošišala izgorele delove kose. Ali nije mogla da se pomeri. Korenje kose je ušlo u zemlju i skamenilo se. Zarobljena u sopstvenoj kosi, baka se pomerala levo-desno, ispružila je ruku da uzme sekiru i… Srčani udar proguta srce moje bake.“
– Odbegli grad,Žan-Ša Hovanes Tekgjozjan
Ovakvo oživljavanje neživih stvari je sveprisutno u romanu i mnogo je češće u prvom delu romana u kom je narator Gagik. Gagik je dvadesetjednogodišnji dečko koji pravi crtani film, i to crtani film o mirisu, jer je miris jedino što ga vezuje za grad i za majku. Otuda je njegova percepcija ralnosti dosta izmenjena i data iz vizure čoveka koji život posmatra kao animaciju.
Jedna od bitnih tema ovog romana jeste pitanje sopstvene seksualnosti i načina na koji se društvo odnosi prema istopolnoj ljubavi. Strah i društvena osuda se pojavljuju kao kočnice ispoljavanja ljubavi, međutim ona uvek nalazi način da svaki vid prepreke prevaziđe.
„Nedelju dana kasnije, u četu se pojavio još jedan momak koji je znao sve o meni. Gde se krećem, čime se bavim, čak i kako se oblačim. Mislio sam da mu je Grigor istrtljao sve o meni, međutim nakon nekog vremena momak je priznao da je Grigor glavom i bradom. Rekao je da je rođen i da živi u Jermeniji, ali mrzi svoju zemlju. Priznao je da me je zapratio pre dva meseca i da se znamo, naravno, ne pod tim imenom. Ispostavilo se da je gej, da me voli i da je zahvalan sudbini što može svoju ljubav da izrazi makar i na virtuelni način.“
– Odbegli grad,Žan-Ša Hovanes Tekgjozjan
Međutim, koliko god da Hovanesov stil pisanja deluje nesvakidašnje i interesantno, on dosta otežava percepciju samog romana. Promena perspektive pripovedanja, prebrzo smenjivanje scena koje ide nauštrb njihove razvijenosti, fantastični opisi koji često prevazilaze granicu razumljivog… otežavaju samo čitanje romana i navode čitaoca na utisak da je neki bitan deo fabule izostavljen. Iako je Odbegli grad kratak roman, on zahteva izuzetno strpljivog i koncentrisanog čitaoca koji će biti spreman da sve te nabacane sekvence romana poveže u jednu jedinstvenu celinu.
maj, 2022.
