Od „Nevena” do „Zabavnika” : put ilustracije u srpskoj štampi

I ovaj dese(r)t posvetićemo ilustracijama, ali ovog puta se vraćamo malo dalje u prošlost. U prethodnom, julskom broju, spomenuta je periodična štampa iz 19. veka, koja je sadržala ilustracije, a koja nam je, za razliku od ilustrovanih knjiga, ostala sačuvana do danas u značajnom broju. U pitanju su časopisi i novine nastali tokom 19. i 20. veka od kojih su pojedini predstavljali uzor za dalji razvoj srpske ilustracije, ali i prostor u kome su umetnici mogli da se oprobaju u praktičnim i tada savremenim grafičkim veštinama. Tako su naše ilustracije prešle put od prvih objavljenih novina i domaćih i stranih umetnika, preko knjiga i umetnika ilustratora o kojima smo pričali u prošlom broju, do strip-umetnika i digitalne umetnosti. Kako je sve počelo, videćemo kroz naredne primere.

*Sve ilustracije su reprodukovane zahvaljujući digitalnim zbirkama Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković, osim tamo gde je drugačije naznačeno

Milivoj Mauković, Radovan: poučan i zabavan list za srpsku decu, 1876.

Bio jednom jedan čika Steva, preciznije Stevan Popović i njegov časopis Radovan, četiri godine pre nego što je čika Jova osnovao Neven. Čike su bili prijatelji i sarađivali su na ovom prvom časopisu u kome je Zmaj bio i jedan od autora, ali su se usled osnivanja drugog, razišli. Sadržaj im je bio sličan: pripovetke, pesme, bajke, priče, zagonetke, pitalice i veoma značajne ilustracije, koje je za sva četiri broja časopisa Radovan (koliko ih je ukupno izašlo) uradio umetnik Milivoj Mauković. I po stilu ilustracija Radovan je bio prethodnik Nevenu. Mauković je bio veoma uspešan ilustrator. Radio je ilustracije za časopise Žižan, Ilustrovana ratna hronika, Zavičaj, Orao, Šaljivi astronom, Starmali, Javor, Srpska zora i druge. Ovde vidimo naslovnu stranu koja se nalazila u sva četiri broja, a koja je simbolično predstavljala ono o čemu je pisano u časopisu: zabava, pouka i romantičarske patriotske poruke.

Uroš Predić, ilustracija za Neven: Čika Jovin list za pesmu Na snegu, 1887.

Uroš Predić, uz Pavla Jovanovića, verovatno najpoznatiji srpski slikar akademskog (idealizovanog) realizma sa izuzetno bogatim i raznovrsnim opusom, crtao je i za časopise. Jedan od njih bio je Neven: Čika Jovin list, kapitalno delo Jovana Jovanovića Zmaja koje je sa manjim prekidima objavljivano u Novom Sadu, Beogradu i Zagrebu u periodu od 1880. do 1908. godine. Značaj Nevena je mnogostruk. Danas on predstavlja začetak srpske književnosti za decu (časopis Radovan je bio kratkog veka, ali to ne umanjuje njegov značaj), a tada je bilo štivo koje su zahvaljujući Zmajevom smislu za humor, pouku kroz zabavu, zagonetke, pitalice, aforizme, bajke i pesme, rado čitali i odrasli. Ilustracije koje su u njemu objavljivane bile su mahom dela stranih umetnika rađene u romantičarskom duhu, preuzete i prilagođene za naše podneblje od strane Zmaja. Ipak, za Neven su ilustrovali i srpski umetnici: pomenuti Predić, Anastas Bocarić, Vladislav Titelbah, pa i sam Zmaj koji je radio nacrte ili makar davao ideje ilustratorima, prema kojima je bečki cinkograf Angerer radio ilustracije. Veliki broj ilustracija nastajao je u vidu silueta, a česti su bili i nizovi slika u vidu epizoda, koji se danas smatraju začetkom srpskog stripa. Po motivima Zmajevog Nevena koji je svakako postao klasik, Timoti Džon Bajford je 1973. godine režirao istoimenu seriju uz koju su odrasle brojne generacije i koju mnogi smatraju serijom za sva vremena.

Vincent Kacler, naslovna strana časopisa Srbadija, 1874.

Časopis Srbadija je najpre izlazio kao ilustrovan list za zabavu i pouku u periodu od 1874. do 1877, da bi potom u periodu od 1881. do 1883. godine, bio promenjen u „časopis za zabavu i pouku” (bez ilustracija). Sadržaj je, kao i samo ime, bio sličan drugim časopisima u tom periodu koji su se bavili istorijom, kulturom, običajima različitih krajeva u kome je živelo srpsko stanovništvo, a sve praćeno romantičarskim tonom kroz priče, pouke, pesme i ilustracije. Kacler je odabrao reprezentativnu temu za dat sadržaj – Srbi oko guslara, u ovom slučaju predstavljeni kao žene, deca i muškarci iz različitih krajeva u raznovrsnoj nošnji koji okupljeni oko simbolične figure naroda slušaju o sebi i svojoj istoriji.

Alfons Muha, zaglavlje časopisa Bosanska vila: list za zabavu, pouku i književnost, 1897.

Zaglavlje ili naslovnu vinjetu časopisa Bosanska vila za brojeve koji su izlazili u periodu od 1895. do 1912. godine uradio je češki slikar Alfons Muha. Cela kompozicija urađena je u stilu ar nuvoa, ali je tema romantičarska. Na njoj su predstavljeni guslar i vila u prvom planu, a u pozadini se nazire silueta Sarajeva, dok je kompozicija vile na konju na zaglavlju za 1914. godinu krajnje svedena i stilizovana, i po inicijalima A.M. može se pretpostaviti da je takođe Muhino delo. Muhina dela su se našla i u drugim srpskim časopisima, a ovaj umetnik je 1900. godine dizajnirao paviljon Bosne i Hercegovine za Svetsku izložbu u Parizu i bio je jedan od najvećih uzora secesije umetnicima sa ovog prostora.

Alfons Muha, Matica, Nova Iskra: ilustrovani list, 1911.

Iako se često navodi da je Muha radio ilustracije za srpske časopise, za razliku od Bosanske vile, one su u drugim listovima uglavnom bile preuzimane sa njegovih prethodnih dela, a onda bi im bio dodat tekst. Takav je slučaj i sa časopisom Nova iskra: ilustrovani list, urednika Riste Odavića koji je izlazio u periodu od 1899. do 1911. godine i čiji je cilj, između ostalog, bilo propagiranje ideje ujedinjenja Južnih Slovena prvenstveno kroz književnost, umetnost i kulturu, što se podudaralo sa idejom panslavizma koja je u tom periodu bila aktuelna, a koju je i sam Muha zastupao. Većina ilustracija u Novoj Iskri bila je urađena u stilu secesije.

Vladislav Titelbah, Kragujevačka gimnazija, 1887, Orao: veliki ilustrovani kalendar, 1895.

Još jedan umetnik češkog porekla, Vladislav Titelbah, živeo je i radio u Srbiji i bavio se ilustracijom časopisa, od kojih je najveći broj objavljen do 1897. godine u Orlu: velikom ilustrovanom kalendaru, najviše u rubrici Iz naših krajeva. Titelbah je dosta putovao, proučavao srpske srednjovekovne manastire i objavljivao crteže u albumima i knjigama. To su uglavnom bile panorame gradova i građevine, za čije je detaljno i verodostojno predstavljanje bio veoma talentovan, pošto je bio profesor nacrtne geometrije u nekoliko škola u Novom Sadu, Osijeku i Beogradu. Ovaj talenat za arhitekturu, nasledio je i njegov sin Stojan Titelbah, arhitekta Novog dvora i kuće Arona Levija u Beogradu. Orao je bio bogat ilustracijama i drugih domaćih autora, ali i reprodukcijama svetskih aktuelnih umetnika.

Stojan Nikolić, Šišatovački ukrasi: kube, stubovi i prozor na crkvi, Srpske ilustrovane novine, 1882.

Srpske ilustrovane novine su takođe donosile slike različitih predela zemlje kao i novosti iz kulturnog i umetničkog života krajeva u kome je živelo srpsko stanovništvo. Njihov stalan saradnik bio je umetnik Stojan Nikolić koji je ovde predstavio detalje manastirske arhitekture po skici Mihaila Valtrovića, čuvenog srpskog arheologa.

Milorad V. Petrović, naslovna strana za časopis Vrač pogađač, 1901.

Vrač pogađač bio je humorističko-satirični list koji je izlazio u Zagrebu u periodu od 1896. do 1914. godine. Njegove ilustracije svodile su se na političku karikaturu, a veliki broj njih uradio je Josif Danilovac, slikar i vodeći karikaturista u Beču. Ovu naslovnu stranu potpisao je Milorad V. Petrović o kome nema puno podataka, ali ova naslovnica na simboličan način predstavlja kraj 19. i početak 20. veka i, kako samo ime časopisa kaže, predviđa sve nadolazeće probleme savremenog doba.

Đuka Janković, Put oko sveta, Mika Miš, 1937.

Mika Miš je bio strip koji je izlazio u periodu od 1936. do 1941. godine i to kao skup različitih stripova poput Mandraka, Fantoma, Flaš Gordona i Misterije Čikaga, koji su svoje epizode nastavljali iz broja u broj. Za ovaj list radili su umetnici poput Branka Vidića, Đorđa Lobačeva, Nikole Navojeva, Sergeja Solovjeva, Konstantina Kuznjecova, Đorđa Malog i Đuke Jankovića. Ovde vidimo scenu iz epizode stripa Put oko sveta Branka Vidića prema delu Branislava Nušića, za koji je crtež radio Đuka Janković.

Đorđe Lobačev, Baš Čelik, Politikin zabavnik, 1939.

Politikin zabavnik okupljao je još od svog nastanka (a to čini i danas) brojne umetnike ilustracije i stripa poput Đorđa Lobačeva, Ratomira Ruvarca, Božidara Veselinovića, Vladane Likar Smiljanić, Dobrosava Boba Živkovića, Rastka Ćirića, Alekse Gajića i mnogih drugih. Njihov rad u Zabavniku prepoznat je i u naučnim, istorijsko-umetničkim i muzejskim krugovima. Ovde vidimo epizodu Baš Čelika, rad Đorđa Lobačeva, jednog od pionira srpskog i jugoslovenskog stripa, koji je često bio inspirisan srpskim narodnim bajkama.

piše: Ana Samardžić

avgust, 2017.