piše: Aleksandra Vujić
ilustruje: Bojana Đurić
Prema drevnim kineskim mitovima, Nu Va (Nüwa) popravljačica je nebeskog zida koji bi, ako se uruši, srušio ceo svet. Ipak, ukoliko se svet razori, biće moguće sastaviti ga opet, zahvaljujući njoj. No, počnimo iz početka.
Bog Pan Ku pobedio je haos tako što ga je izudarao i presložio elemente u prostoru. Tada su nastali nebo i zemlja koje je on i razdvojio kako bi legao da spava između. Potom se on sam transformisao u sunce, mesec, zvezde, planine, biljke, drveće, jezera i reke. Nakon stvaranja sveta pojavila se Nu Va i stvorila je ljude koji bi naselili taj predeo nastao od Pan Kua. Od gline je načinila ljude i bila je zadovoljna svojom kreacijom sve dok nije primetila da ljudi umiru. Kako nije želela večito da ih pravi od gline, dala im je sposobnost razmnožavanja, i tako su smrtnici mogli da nastave da postoje i nakon što je završila posao.
Druga verzija mita kaže da je, posmatrajući svet oko sebe, Nu Va osetila usamljenost, te je stvorila ljude kako bi joj pravili društvo. Kada je poželela još veći broj ljudi, umočila je konopac u glinu, pa je, tresući ga iznad zemlje, stvarala mnogo ljudi odjednom od kapljica i komadića blata koji su padali. Ovaj detalj mita često se tumači kao objašnjenje društvenih razlika – ljudi koje je oblikovala rukama predstavljaju plemiće, dok oni nastali od kapljica sa kanapa predstavljaju običan narod. Takođe, ljudi sa anomalijama i bolestima nastali su jer je padala kiša i kvarila njene kreacije.
Ime ove boginje znači puž-devojka, a bila je udata za Fu Sija, prvog kineskog cara koji je imao četiri lica i za kojeg se vezuju nastanak klanova i prezimena. Njihova povezanost predstavlja spajanje prirodnog i kulturnog poretka jer Nu Va daje ljudima život, a Fu Si pomaže smrtnicima da organizuju zajednice i ovladaju veštinama.
Ikonografija ove boginje posebno je interesantna. Često se prikazuje kao biće sa ljudskim gornjim delom tela i zmijolikim donjim delom. Kada je prikazana sa Fu Sijem, oboje imaju zmijolika tela koja su na predstavama isprepletana, dok u rukama drže predmete koji simbolizuju njihovu ulogu (kosmički i društveni poredak). Kasniji prikazi se dosta razlikuju, te je obučena u raskošne haljine sa širokim rukavima, okružena oblacima i feniksima i sa ukrasima u kosi.
Nu Va je u kineskoj mitologiji predstavljena kao tvorac ljudskog roda, ali i kao zaštitnica sveta suočenog sa velikim kosmičkim katastrofama. Pored toga što je oblikovala ljude od gline, kasnije je morala da popravi nebo kada su se nebeski stubovi srušili, a prirodne sile zapretile da unište zemlju. Tako se u njenom liku spajaju dve naizgled različite uloge – ona je istovremeno majka koja stvara život i božanstvo koje obnavlja narušeni kosmički red. Njena priča zato nadilazi pitanje samog postanka čoveka. Ona predstavlja drevnu sliku o svetu kao nečemu što je moguće stvoriti, ali i neprestano popravljati i održavati.
Kao što je već pomenuto, Nu Va nije samo stvoriteljka nego i popravljačica. Prema mitu, dva velika božanstva su se sukobila i jedan od njih, Gong Gong, u besu nakon poraza, udario je glavom u planinu koja je držala nebo. Nebo se tada zakrenulo na jednu, a zemlja na drugu stranu. Tlo se otvorilo, nastali su brojni požari i poplave, a ljudi su bili ugroženi. Boginja je skupljala raznobojno kamenje i topila ga kako bi zakrpila pukotine na nebu, a odrezala je i noge ogromne kornjače kako bi poduprla nebo.
Nu Va je božanstvo koje stoji na granici između haosa i reda, stvaranja i uništenja. Upravo zbog toga mitovi o njoj nisu samo objašnjenje porekla ljudi, već i odraz pogleda na svet u kojem ništa nije zauvek nepromenljivo, ali ujedno i priča o tome da je narušen poredak moguće ponovo sastaviti i popraviti.
septembar, 2026.
