piše: Aleksandra Vujić
Kada pomislite na novinarstvo, šta vam je prva asocijacija? Da li je to žuta štampa ili bombastični naslovi koji nas napadaju sa trafika, ili se pak setite likova one profesionalne gospode sa (pojedinih) malih ekrana? Ipak, u područjima zahvaćenim ratom, biti ratni izveštač je vrlo opasno; ali i važno, naročito kada su uskraćena sredstva komunikacije, u vremenu kada smo naučili da sve možemo videti onlajn. U ovom broju odstupamo od klasične mitološke forme heroja i prostor dajemo nekima koji su svoj doprinos dali u stvarnom svetu i sa manjom vremenskom distancom.
Motaz Azaiza (Motaz Azaiza) rođen je 30. januara 1999. godine. Svoju karijeru započeo je fotografišući život u Pojasu Gaze. Fotografije je objavljivao na Instagramu i nije nikada ni sanjao da će postati ratni izveštač. Ipak, ova karijera je, nažalost, izabrala njega i od 7. oktobra njegov Instagram profil počinje da bude prozor u svet napadnute Gaze. Njegov profil je pre rata brojao oko dvadeset i pet hiljada pratilaca, dok je za samo desetak dana od početka napada brojao milion, a vrlo brzo je taj broj porastao na osamnaest miliona. Dok je broj pratilaca u mirnodopskim vremenima i regionima merilo popularnosti, broj pratilaca kod izveštača iz Gaze ipak znači nešto drugo. Jedna od njegovih fotografija izabrana je u najboljih 10 fotografija 2023. godine časopisa Time, a isti časopis ga je smestio i među 100 najuticajnijih ljudi 2024. godine.
Veliki broj članova Motazove porodice poginuo je u istom mesecu kada je Izrael otpočeo svoj napad. Ipak, on je ostao u Gazi sve do januara ove godine, kada je napustio ratom zahvaćeno područje. Sada putuje po svetu i drži predavanja s ciljem da upozna svet o situaciji u Pojasu Gaze.
Bisan Ovda (Bisan Owda) rođena je 1997. ili 1998. godine. Po zanimanju rediteljka, sve do 7. oktobra prošle godine uz osmeh dokumentovala je lepote Gaze. Nakon tog datuma njen Instagram postaje mesto gde možemo videti izveštaje iz bombardovanih gradova, život u izbegličkom kampu, apele za pomoć i sve ostalo što je postala svakodnevica Palestinaca u ratnom području. Bisan je i dalje tamo.
Plestija Alakad (Plestia Alaqad) ima dvadeset dve godine i pre napada je radila u marketinškoj agenciji. Instagram joj je bio ispunjen lepim i šarenim slikama sa putovanja. Ova mlada žena je šarene haljine zamenila za plavi press prsluk i šlem i među prvima nam pružila uvid u užase bombardovanja. Plestija je evakuisana i u trenutku pisanja ovog članka se nalazila u Australiji.
Vael Al Daduh (Wael Hamdan Ibrahim Al-Dahdouh) rođen je 1970. godine. Vael je od 1998. godine reporter, a od 2004. je radio za Al Džaziru kao izveštač iz oblasti Gaze. Vael je izgubio veliki deo svoje porodice tokom izraelskih napada. Bez sina, ćerke, supruge i unuka je ostao prilikom napada na izbeglički kamp Nuseirat. Naime, Izrael je upozorio stanovnike Pojasa Gaze da se evakuišu, a Vaelova porodica je to poslušala i otišli su u izbeglički kamp koji je u oblasti za koju je rečeno da je bezbedna. Ipak, Izrael je bombardovao ovaj kamp. Vael je vest o pogibiji porodice saznao pred kamerama. Kamere su ga pratile i kada je otišao do bolnice da se oprosti sa svojim najmilijima. Vael je na taj način ostao veran svom pozivu i čak i u najtežim trenucima je birao da izveštava o užasima rata.
Ovo nije bio kraj, pa je Vael prilikom jednog izveštavanja izgubio kolegu, a sam je bio ranjen. U januaru ove godine izgubio je i najstarijeg sina čija kola su bombardovana, a samo dan kasnije je na isti način ostao i bez dva sestrića.
Širin Abu Akle (Shireen Abu Akleh) rođena 1971. godine dokaz je da plavi prsluk ipak nije pancir i da su reporteri u osetljivim područjima i te kako izloženi opasnosti. Širin, izveštavajući za Al Džaziru, ubijena je 11. maja 2022. godine od strane Izraelskih odbrambenih snaga (Israel Defense Forces – IDF). Bilo je pokušaja da se za ubistvo optuže Palestinci, ali je zaključak da ju je ipak ubio izraelski metak. Njeno ime je ostalo simbol i inspiracija kako palestinskim, tako i svetskim novinarima.
Ovo je samo delić grupe ljudi koji su pokušavali i pokušavaju da obaveste svet o dešavanjima na teritoriji zahvaćenoj ratom. Spisak poginulih je, nažalost, dug, u ovom sukobu za nešto više od pola godine poginulo je oko stotinu reportera, i, po svemu sudeći, brojka će biti i veća.
maj, 2024.
