piše: Nevena Stajković
Kada ste se poslednji put odmarali od gradske žurbe i vreve provodeći vreme na livadi i berući poljsko cveće? Ukoliko ne možete da se setite, priča o Marku Popadiću, duboko osećajnom i svestranom floristi iz Novog Sada će vas verovatno inspirisati da to uskoro uradite. Za njega odlazak na livadu i njivu gde se mogu naći travke i poljsko cveće predstavlja posebnu vrstu odmora i opuštanja i veliki izvor sreće. Upravo tu nastaju sve njegove ideje, a mi ćemo se u narednim redovima potruditi da prenesemo barem jedan njihov deo.
Markova ljubav prema biljkama javila se još dok je bio dete. Često je sa dedom boravio u bašti, kao i u baštama baka komšinica. Zbog toga je pravljenje aranžmana došlo spontano i prirodno – kao spoj svih njegovih ljubavi koje u osnovi imaju prirodu i njene izdanke. Aranžmani od suvog bilja podjednako su lepi kao oni od svežeg. Uprkos tome što je izazovnije praviti aranžmane od svežeg cveća, Marku je draže da radi sa njim, koje god doba godine bilo. Ipak, i suvo bilje ima svoju draž – utoliko što je trajno. Iako su mu draži poljsko cveće i travke sa livade, gaji posebnu ljubav prema karanfilu i roze božuru. Pomislili biste da je zimi posebno izazovno praviti bukete zbog nedostatka raznovrsne vegetacije, međutim, Marko aranžiranje bilja povezuje sa praznicima, te tako nastaju praznični venčići, sačinjeni od grana jele i drugih dodataka koji se mogu naći zimi, kombinovani sa komercijalnim elementima.
Pre dve godine Marko je u Novom Sadu organizovao prvu radionica aranžiranja cveća, sa željom da se nekolicina ljubitelja i ljubiteljki cveća okupi i provede vreme zaokupljena ovim darom prirode. Tokom vremena, održalo se još nekoliko radionica, a autor kaže da fokus nije samo na prenošenju praktičnog znanja, već i na deljenju osećanja i razmeni iskustava i doživljaja. To je stvarno divan način da se prijatno provede vreme, a umirujuće slike cveća koje vas okružuje i koje ste imali prilike da dodirnete i osetite sigurno ostaju da lebde u vašoj svesti danima nakon što se radionica završi. Pored toga, Marko je dobar domaćin, pa se na trpezi uvek mogu naći prirodni sokovi, kolačići, domaće kiflice i druge đakonije koje hrane dušu i telo.
Nesporno je da tradicija i mitologija igraju veliku ulogu u njegovom radu. Kako sam kaže, „upravo je sa nekih mitoloških prolaznih tačaka krenula i ljubav ka poljskom cveću i travama. Istražujući simbole, vrednosti i moći biljaka koje nas okružuju, priče se same nižu i kreiraju sliku o budućim instalacijama, aranžmanima ili buketima.”
Pored naklonosti prema tradiciji i mitologiji, Marko gaji ljubav i prema pisanju, koje mu je važno jednako koliko i cveće. Kao bilje, on aranžira reči u nežne stihove, te neguje lirski pristup svemu što radi jer se tako najlepše oseća. Smatra da se cveće i poezija prepliću, gde je cveće samo još jedan alat da se poezija ispiše.
Fotografija je još jedna Markova strast koja je iznedrila kolekciju printova Zamisli želju, idemo kući. Ona se trudi „da vizuelno ispriča koliko su topli prirodni momenti važni i koliko je neophodno držati ih pred sobom i sa sobom, makar i u vidu fotografije. Oni su ti koji neguju i umiruju, čine nam dobro”, kako sam autor kaže. Ima još nekoliko ideja za buduću kolekciju, međutim, i tu, kao i u svemu, pušta da ga osećaj nosi, te da vidi koja će se od njih izdvojiti, pa će i tu priču ispričati u okviru neke naredne kolekcije.
Markove beskrajno lepe aranžmane možete pogledati na njegovom Instagram profilu @ofucanimanastirskimacak, te naručiti neki za sebe putem poruke. Svakako vam preporučujem da ga zapratite i dozvolite sebi da vas lepota, priroda, nežnost i toplina zapljusnu, najpre viruelno, do trenutka dok se sami ne nađete u polju i susretnete sa cvećem, travom i bezmernim nebom.
septembar, 2024.
