piše: MoonQueen
Norveška verovatno nije prva destinacija na koju pomislite kada čujete reči leto i more, ali ovog avgusta pokušaćemo da vas rashladimo prijatnim temperaturama vode Oslo fjorda na čijoj je zapadnoj obali 1889. godine mladi i još uvek nepoznati slikar, Edvard Munk, kupio kuću u kojoj će provesti mnoga naredna leta i naslikati neka od najpoznatijih dela. Za lokaciju svoje letnje vikendice Munk je odabrao mesto Ozgorštran, simpatično selo koje je krajem 19. veka privlačilo norveške umetnike željne bega iz velikog i haotičnog Osla, a koje i danas ima reputaciju svojvrsne umetničke kolonije u ovom delu zemlje. Kuća koju je odabrao za sebe nalazila se na tadašnjem kraju mesta, do nje je vodio makadam, a iza vrta, u kojem je zasadio stable jabuke, slikar je imao pristup plaži koja će postati jedan od najčešćih motiva njegovih slika nastalih tokom prvih godina provedenih ovde.
Munkova originalna stabla jabuke danas nije moguće videti, smenile su ih druge, više vrste drveća koje su zasađene nakon što je kuća postala muzej. Ipak, sačuvan je jedan originalan žbun, a na plaži je i dalje moguće videti veliko kamenje koje je poslužilo kao pozornica ljubomornom momku na čuvenoj slici Melanholija. Uopšte, širom mesta sačuvano je puno originalnih građevina, ali i stenja i kamenja koje su se našle na nekoj od Munkovih slika – stanovnici Ozgorštrana izuzetno su ponosni na nasleđe kojim ih je veliki slikar zadužio i sa velikom pažnjom čuvaju uspomene na njegov boravak u mestu. Duž ulica, na kapijama, kućama ili banderama moguće je videti table sa reprodukcijama Munkovih slika koje prikazuju isti taj kadar, uhvaćen slikarskom četkom pre više od jednog veka.
U Ozgorštranu Munk je najčešće slikao decu i žene, a za to postoji veoma praktično objašnjenje. Ozgorštran je bio ribarska luka, te je najveći deo stanovništva živeo od ribarenja, što je značilo da su muškarci uglavnom bili odsutni, na moru. Na ulicama i u baštama slikar je mahom sretao žene i decu, čiju je igru sa uživanjem prikazivao, a kada bi ih zamolio da mu za neku sliku poziraju, uvek im je za taj trud i plaćao. Devojčice koje su se našle na nekolicini njegovih slika postale su s vremenom poznate u regionu samo zato što su kao male pozirale čuvenom slikaru, te su neke od njih čak i davale intervjue za lokalne novine.
Zanimljiva je i slika koja prikazuje dvorište jedine pralje rublja u selu. Kuća ove žene nalazila se u blizini Munkove i ona je bila zadužena za pranje veša u čitavom mestu, a slikar se otvoreno divio njenoj posvećenosti nimalo lakom poslu, kao i snazi koja je bila potrebna da se dovoljna količina vode ručno donese sa najbližeg izvora da njenog dvorišta. U čast ove vredne radnice Munk je njeno dvorište, prošarano senkama veša koji se suši na štrikovima, preneo na platno i zauvek sačuvao od zaborava.
Među čestim temama koje se mogu videti na slikama nastalim u Ozgorštranu jeste slika duela, tacnije tuče, koja je jednom prilikom izbila između Munka i njegovog prijatelja. Sudeći po svedočenjima prisutnih, muškarci su se potukli u bašti kuće, te se na jednoj od slika može videti Munkov prijatelj u belom odelu kako krvari iz rane na čelu, dok je u nekim verzijama događaja slikar tuču smestio na ulice sela. Motiv povređenog čoveka u belom, i tamne prilike prikazane sa leđa prevazišao je puko beleženje konkretnog događaja, već mu je Munk u svom maniru dao i dublje značenje dualnosti ljudske prirode i večne borbe svetlosti i mraka.
Treba pomenuti i to da je Munk bio veoma zainteresovan za vatreno oružje. Posedovao je nekoliko pištolja, a na jednom od zidova letnje vikendice i dalje je moguće videti rupe od metaka na mestu gde je držao metu na kojoj je vežbao gađanje. Jednom prilikom, u trenutku nepažnje, slikar je pucao u svoju levu šaku i trajno je ozledio.
Drugi najčešći motiv Munkovih slika nastalih tokom toplih letnjih večeri na obali fjorda jeste – mesečina. Ona je gotovo uvek prikazana na isti način, kao lopta Meseca čija se jarka svetlost razliva po površini vode, ostavljajući misteriozan trag među stablima drveća ili velikim kamenjem. Ponekad je u pratnji mesečine slikar prikazivao i svoju ljubavnicu, udatu damu koja je za sastanke sa Munkom vreme uglavnom krala od noći, te je mesečina u ovom slučaju i nemi saveznik tajnih ljubavnika.
No verovatno najpoznatija tačka Ozgorštrana je drveni most na kojem je u više navrata Munk naslikao tri devojke u raznobojnim haljinama kako, zagledane u površinu mora, sanjare o svojoj sudbini. Munk je inspiraciju za ovu scenu našao u novinama koje su objavile pesmu lokalne devojke u kojoj mlada pesnikinja površinu mora poredi sa svojom budućnošću jer, ma koliko uporno i pažljivo gledala ka njoj, ispod površine ona ipak ostaje nema i nedokučiva. Turisti koji dolaze u Ozgorštran željni da svojim očima vide mesta poznata sa Munkovih slika pomalo su razočarani što ovaj most više ne postoji; nakon oluje u kojoj je stradao, smenio ga je moderniji i izdržljiviji naslednik. Ipak, ako se sa novog mosta pažljivo zagledate u kuće pred sobom, videćete da su one ostale iste kao i drveće koje u njihovim dvorištima raste.
Kao i većina pomenutih lokacija, i Munkova letnja kuća ostala je poprilično netaknuta od perioda kada ju je slikar napustio. Istina je da u ovoj vikendici Munk provodio leta tokom poslednje decenije 19. i početkom 20. veka, da bi se kasnije preselio na drugu stranu fjorda, a u Ozgorštran je dolazio samo par puta godišnje da se, kako je govorio, sa vikendicom pozdravi kao sa starim prijateljem. Kada je slikar napustio ovaj svet, kuća se nalazila u dosta lošem stanju, s ozbirom na to da je kao veliki borac za prava životinja Munk odbijao da uništava mrave, koji su se razmnožili po unutrasnjosti kuće, kao i da je ostavljao kredenac sa hranom namerno otvoren ne bi li se lokalni pacovi poslužili njegovim ostacima. Restauracija i rekonstrucija enterijera kuće uspesno je obavljena, pa je većina predmeta sačuvana, a raspored nameštaja je ostao isti. Međutim, vodiči koji posetioce upoznaju sa istorijatom kuće kažu da je Munk bio mnogo nemarniji i manje sklon redu nego što je to danas moguće videti u vitrinama i na policama na kojima su muzejski radnici uredno poređali preostale bočice, teglice, slikarski pribor i posuđe slavnog slikara.
Ukoliko vas put nekada navede u Oslo ili njegovu okolinu, pogotovu u letnjim mesecima, posetite Ozgorštran i Munkovu letnju kuću, spustite se na plažu na kojoj je slikar godinama skicirao kamenje, zalaske sunca i odsjaj mesečine na vodi i sigurna sam da ćete iz prve ruke osetiti melanholični naboj inspiracije koji je krajem 19. veka gonio slavnog slikara da strasti i bolesti ljudske duše pretače u simbolične slike prirode, zagledan u nedokučivu pučinu fjorda.
avgust, 2023.
