piše: Ana Samardžić
Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst na sajtu ili društvenim mrežama, a u svakom sledećem broju, biće otkriveno rešenje prethodnog zadatka.
Napomena: U cilju da vaša potraga bude zanimljivija, u tekstovima će se reč umetnik odnositi i na umetnice i na umetnike, a biće reči o stranim i domaćim autorima iz svih umetničkih epoha, kao i savremene umetnosti. Period nastanka umetničkog dela biće naznačen, a kao pomoć, savet je da što više obratite pažnju na detalje koji se nalaze i oko uveličanog predstavljenog motiva.
Važno: Autori i izvori fotografija korišćenih u tekstovima biće objavljeni u svakom narednom broju kako čitaoci ne bi odmah otkrili o čemu je reč.
Zaista, nekada, ukoliko sam umetnik ne da objašnjenje svog rada, posmatrači njegovih dela mogu da pođu potpuno suprotnim putem prilikom tumačenja istog. To se desilo našem čuvenom umetniku koji je 1887. godine odlučio da u maloj sredini u kojoj živi skrene pažnju na određene navike pojedinaca koje je smatrao lošim kako po njih, tako i po celokupno društvo. Imao je ideju da nizom moralizatorskih kompozicija utiče na svest ljudi, međutim, kako je i sam zapisao kao anegdotu, predstavnici njegove ciljne grupe došli su do krajnje pogrešnih zaključaka, te je umetnik odustao od svoje prvobitne zamisli.
Naime, on je u duhu svakodnevice i moralnih načela pojedinaca u 19. veku, želeo da istakne negativne strane života ljudi koji se prepuštaju neumerenom alkoholu i provodu, ističući u prvi plan slike grupu mladića koja se iz noćnog pijančenja blatnjavim seoskim putevima vraća kući u rane jutarnje sate, dok jedan čovek započinje svoj radni dan, a majka jednog od mladića sa neznatne daljine viče na njih. No, na detalju slike vidimo samo jedno žensko lice koje, posmatrajući čitavu scenu, znatiželjno viri kroz prozor kuće na broju 32 na čijoj se pomalo oronuloj fasadi uočava naopako okrenuta tabla sa natpisom: Szeszfözde (što bi u prevodu sa mađarskog jezika značilo rakidžinica ili destilerija).
Umetnik je zabeležio da je jednom prilikom svratio u krčmu kod svog druga i da je za jednim stolom primetio grupu mladića, upravo one koje je naslikao, okupljenih oko reprodukcije njegove slike iz časopisa koji su oduševljeno reagovali na istu, navodno misleći da je umetnik namenski želeo da ih tako prikaže, ne prepoznajući njegovu kritiku i čak čestitajući mu na verodostojnosti likova. Umetnik je tada odustao od žanr kompozicija moralnog karaktera, a ova slika je uz naziv dobila i jedan nastavak koji mu se često dodaje ne bi li se ukazalo na njenu poruku.
Ukoliko znate da u Galeriji Matice srpske traje izložba ovog našeg istaknutog umetnika, da li možete da prepoznate o kome je reč i koje delo je predstavljeno ovim detaljem?
Rešenje prethodnog broja: Žorž-Antoan Rošgros, Vitez u cveću, 1894. Izvor: Wikimedia Commons
oktobar 2022.
