piše: Ivana Pavićević
U pozorišnim krugovima srpskog teatra kruži jedna zanimljiva anegdota. Navodno je jedan od najvećih imena našeg glumišta svojoj kćerki, kada mu je rekla da i ona želi da se bavi glumom, rekao: „Jedini gori posao od glumca je biti glumica”. Ne zna se da li je priča istinita, ali je pouka tačna.
Glumica Marija Medenica upravo na ovom postulatu gradi svoj autorski projekat u kome potpisuje tekst, režiju i glumu, i rezultat koji dobija je gorka istina, ali ne samo njena već svih glumica širom sveta. Svojim iskustvom, intelektom, srcem, dušom i telom Marija u Srpskom narodnom pozorištu postavlja monodramu Neodustajanje, ogoljavajući najveću kontradiktornost tog zanimanja. Dok nam zadaje jake udarce činjenicama zašto je odustajanje od pozorišta neophodno, tj. da je „bolje sahraniti pozorište u sebi da ne bi sebe sahranila u pozorištu”, istim sredstvima nam ubitačno pokazuje da odustajanje nije opcija i zašto.
Estetika, kako samog habitusa Medenice, tako i vizuelnog segmenta predstave prilično upućuje na estetiku Almodovarovih filmova. Jaka, talentovana i duboko emotivna žena u paklenim mukama sa svim sistemima (a mnogo ih je) koji utiču na poniženje teatra i posla glumice. Vizelno, takođe, Marija dokazuje da je za pravu umetnost potreban dobar tekst koji se nekoga zapravo i tiče i dobar glumac koji će to izneti sa integritetom. Integritet je, nažalost, potpuno zaboravljena vrednost u modernom dobu, ali nikome ne pada na pamet da glumac, za razliku od ostalih građana, ne mora da očuva samo svoj integritet (ukoliko ga poseduje), već i integritet glumca koji stoji iza svoje uloge, a zatim i integritet lika koji tumači. Zanemarujući takvu obavezu, glumci su često prinuđeni da igraju uloge koje ih ni najmanje ne interesuju niti mogu da naprave ikakav, a kamoli važan uticaj na društvo, što bi trebalo da bude jedan od osnovnih zadataka pozorišta. Samim tim, povod, ambicija, goruća želja da glumica Marija Medenica kaže ono zbog čega joj krv vri je ne samo opravdana i poželjna, već neophodna.
„Ja da sam pozorište, ja bih se zapalila!”
Tekst Neodustajanje je prvenstveno jedna iskrena i duboka ispovest, a njegova vrednost leži u tome što se, kako je pomenuto, tiče svih glumica na svetskom nivou. Dok publika uživa u predstavi i izvedbi glumaca, ili je se ponekad zapravo i ne tiče sama predstava, iza glumačkih osmeha ostaje sakrivena temperatura 38,5 usled iscrpljenosti, slomljena ruka na pretpremijeri noć pre, usled insistiranja reditelja da tuča između muškarca i žene bude realna, upala jajnika jer nema tople vode za kišu koja pada na glumicu već mokru od znoja, bolesno dete koje ne možeš da paziš jer moraš da zaradiš za lekove, partner koji ne razume tvoje radno vreme ili obaveze i ostavlja te… Da, dešava se svakoj ženi, ali razlika je u tome što je glumica jedina žena koja za sve to vreme mora da se smeška. Razlika je u tome što glumica ne može samo da promeni radno mesto, jer je radno mesto glumice uvek isto. Glumica može samo da odustane. A da li je lako odustati od onoga koga voliš više od sebe? Da li je moguće?
Glumica u monodrami prolazi kroz razne faze svoje karijere i života, ukazujući nam na sve ono što ruši pozorišni hram, ali nam samim tim i ukazuje na sve ono što je potrebno popraviti kako bismo ponovo podigli i restaurirali hram. Loši uslovi, iskorišćena žrtva, kompromisi, zabrana zapošljavanja, veze, sujeta kolega, spletke, iživljavanje pojedinaca nad bezuslovnom ljubavi ka pozorištu itd. Medenica bez namere, već potpunim predavanjem sebe, kreira jednu važnu lekciju za sve pozorišne ljude. Svojom igrom ona nam pokazuje da jedan glumac mora da bude obrazovan i pozorišno, ali i muzički i filmski i književno i slikarski itd. Da mora da bude inteligentan, radan, požrtvovan, fizički spreman, zanimljiv, kreativan, hrabar nadasve, i pošten i savestan kolega. Mariju Medenicu sa svojom izuzetnom i uspešnom karijerom i jedinstvenim talentom ne znate iz filmova i sa televizije, a Marija nije jedina glumica u Srbiji koja vredi. Gde su onda sve te glumice? I kako su?
avgust 2022.
