piše: Ivan Veljković
Izvor slika: Izdavačka kuća Maverik
Crtež: Espe
U prošlom broju…
„A dakako, bilo da su veze fiktivne ili stvarne, ne bi bile interesantne bez nekog problema.”
Koji je to čovek koji ne zaplače?
Suza je prva stvar koju pustimo na ovom svetu, čim osetimo svest. Tuga nam je svojstvenija od radosti; osećamo je na samom početku života, a osećamo je i kad se život svrši, bilo naš, bilo tuđ. Ona je prolog i epilog života, vratar sa obe strane kompleksnosti onoga što čoveka čovekom čini. I premda se može prekinuti, ne može se ugasiti.
Dakako, tuga dolazi u više oblika. Neko tuguje za banalnim stvarima, poput polomljene igračke, oštećene police ili manjka onog laka za nokte koji toliko voli. Nekad se tuguje za onime što ostavljamo u amanet budućim generacijama, uprkos trudu ka postizanju suprotnog. Neko pak tuguje iracionalno – ne zbog nečega ili uprkos nečemu, nego nekako kroz nešto.
I sve je to u redu. Sve je to deo ljudskosti. Ali većina tuguje za onim maltene očekivanim za ljudski rod – za svojim precima, za svojim potomcima. Za svojim najmilijima.
Espe je jedan od tih ljudi koji tuguju ovu tugu. Jedan od mnogo milijardi. Espe zna da nema ničeg težeg od rađanja deteta sa deformitetom koji će mu ugroziti život pre nego što stigne i da ga pravilno iskusi. Espe pritom zna i kako to izgleda kada osoba u poznim godinama boluje od podjednako teške bolesti koja mu odjednom okači sat o vrat, sat koji glasno otkucava i iritantno podseća osobu na neminovno.
S obzirom na to da je Espe strip crtač i scenarista po profesiji, imao je savršen medij da sve to propisno i predstavi. U izdanju relativno novog izdavača Maverik, srpska publika ima prilike to i da pročita putem njegovog naslova Prevoj. Ovo je, naravno, tek simboličan prevod, ali o originalnom naslovu ću tek kasnije.
Naime, u ovoj priči, Bastian i Kamil dobijaju drugo dete, mladog Luja. Ali već od rođenja lekari imaju loše vesti za roditelje; Luj ima kongenitalnu srčanu anomaliju za koju trenutno ne postoji adekvatni tretman. Prema predlogu jednog od stručnjaka, postoje dve opcije, od kojih jedna uključuje invazivnu operaciju, i nijedna nije dobra. Šanse za uspeh su jezivo tanke, a Luj svakako ne može da poživi dalje ako se samo ostavi takav kakav jeste.
Bastian, kao strip crtač i biciklista u duši, teško prihvata ove vesti, a ni Kamil nije nimalo lakše. Štaviše, njoj je teže utoliko što njen otac ide na hemoterapiju zbog sopstvenih zdravstvenih problema. Međutim, kao španski Rom i večni optimista, on sam se ne predaje. Takođe, tokom celog svog prisustva u stripu, a i tokom svih godina detinjstva mladog Luja, deka je aktivno uključen u podizanje istog i ubrzo postaje omiljena osoba malenog borca. Tu je dakako i Kloe, Lujeva starija sestra, koja je ipak previše mlada da shvati šta se sve dešava sa Lujem, iako se trudi svojski da bude tu za njega.
Ne moram da vam ističem očigledno. Espe je pseudonim, a pravo ime mu je Sebastijan Portet. Uvodnu reč u ovaj strip potpisuje Portetova supruga, sa inicijalom K. Ovo je i te kako lična priča, najličnija koja može da se prikaže. A ističe je činjenica da je Espe istu ispričao nepretenciozno, od reči do reči, i bez ustezanja.
Ako nešto čini album remek-delom, to je hrabrost da se teško prikaže na pravi način. Espe je prošao kroz neopisivo traumatično iskustvo, dok je njegova supruga imala i dodatni pritisak potencijalnog gubitka najbliskijeg člana porodice, u gotovo svakom smislu te reči. A teško je i zamisliti kako je malom Luju koji ne može da radi isto što i ostala deca njegovih godina, ili pak Kloe, koja u svakom trenutku, iako se to možda ne primećuje, strepi da će izgubiti brata. Roditelji među čitaocima će tačno znati o čemu je reč. Ne mora se posebno apostrofirati, niti treba patetizovati. Sve je surovo crno na belo postavljeno.
I premda je ovo album u boji, rečenica „sve je surovo crno na belo postavljeno” stoji. Espe govori o turbulentnom periodu svog života bez ustezanja. Prikazuje svoje slabosti otvoreno koliko i male trijumfe usput. Pokazuje tenziju svoje supruge prema ljudima podjednako bez filtera. Ali ne izbegava ni da pokaže lepe trenutke. Druženje dede i unuka je utoliko milije čitaocu jer zna da se desilo. Jedini možda pomalo melodramatičan trenutak je ono holivudsko plakanje deke nakon što je saznao da će Luj preživeti hirurški zahvat. Međutim, opet nije toliko s neba pa u rebra da remeti tok priče.
Naslov ovog stripa u originalu je Le Col de Py i odnosi se na prevoj Pi, koji možete pronaći kod planinskog masiva Plantorel u komuni Foa usred francuskog odeljka Pirineja, departman Arjež. Dotični prevoj je odličan za bicikliste i amatere planinare. Sam prevoj nije previše visok i nalazi se tek na 553 metra nadmorske visine. Međutim, sama činjenica da bi i ovako mali prevoj predstavljao muku jednom malom, krhkom Luju je dovoljan indikator zašto je ime istog naslov ovog albuma. Ali nije samo zato ovakav naslov. Ima on i mnogo prisnije značenje, o čemu ćete saznati tek kada pročitate strip.
Kritičari obično porede korišćenje jednog planinskog toponima sa uzlaznom borbom Bastijana, Kamil i njihove porodice protiv problema koji ih more. Lično nisam ljubitelj ove komparacije, ali hajde da je iskoristimo i da to nadogradimo. Naime, ovo je tek drugo izdanje izdavačke kuće Maverik, i pritom nije komercijalno markantno poput nekih stavki koje se trenutno prodaju. Samim tim, Prevoj igra ulogu i borbe jednog malog izdavača da na već zasićenom tržištu, malom i sa jezivo malo novca, plasira nešto što nema nužno finansijsku dobit, ali ima veliki značaj. Generalno ne volim ovakve teme da potežem u recenzijama stripova, ali treba ovo naglasiti jer je i ranije bilo izdavača poput Maverika – voljnih da rizikuju nečim drugačijim. Ovo je, razume se, fenomen koji nije samo svojstven domaćem stripu. Štaviše, čak i Francuska, odakle je Prevoj poreklom, ima taj problem. Utom je dupla simbolika naslova Prevoj, kao i odabira da prevod ne bude doslovan, već više generalizovan.
Ne umem da donosim dobre zaključke. Prevoj vredi pročitati, sačuvati i podeliti sa voljenima. A pogotovo ga preporučujem roditeljima i mladima koji se spremaju da roditelji postanu. Ako ni zbog čega drugog, a to zbog visprenog duha kakav se samo usred traume može formirati.
avgust, 2025.
