O ovoj pesmi ne sledi neka revolucionarna priča, ne krije iza sebe neke tajne, duboke, lične. Govori o jednom svakodnevnom poroku, poprilično rasprostranjenom na ovoj planeti, čiji je i autor konzument katkada, u jednoj blažoj formi, naravno. Ovaj porok ne muti um sa patološke, medicinske tačke gledišta, tj. možete telesno i duhovno biti sasvim zdravi iako svakodnevno upražnjavate ovu aktivnost. Kod muškaraca procenat drastično raste vikendom, dok je zanimljivo da, samo u tragovima, ima žena koje zagriženo dejstvuju po ovom pitanju. Da vas ne bih više zamajavao, govorim o kockanju. Autor pesme koja je tema ove kolumne i sam je bio zagriženi kockar. Životna sreća je htela da ne troši čitavo bogatstvo na kocku, ali dovoljno je da joj posveti najveći hit i da u baru, u koji je svakodnevno dolazio, bude smešten poseban aparat samo za njegove potrebe.
Ace of Spades, a u prevodu kec pik u igraćim kartama, naziv je singla britanske rokenrol/pank/metal (žanrovski identitet je veliki problem kod ove grupe, što zbog jedinstvenog muzičkog izraza, što zbog žanrovske identifikacije samog benda (rokenrol) na kojoj su insistirali – prim. aut.) grupe Motörhead iz 1980. godine, po kojem je nazvan i njihov četvrti studijski album iz iste godine. Iz naslova se može naslutiti da pesma govori o kartanju, što i jeste slučaj, međutim, tekst pesme sadrži i neke izraze koji nisu poznati nekockarskoj javnosti, ali ni kockarima koji ne razumeju engleski jezik. Pa počnimo.
Sam naslov pesme, kao što navedoh njegovo značenje, jeste jedna od pedeset četiri igraće karte, ali ne bilo kakva, s obzirom na to da se u dobrom delu kartaških igara smatra najjačom kartom u igri. U novovekovnoj Engleskoj, uspostavljena je obaveza proizvođača igraćih karata da svoj žig i naziv firme utisnu na kartu sa ovom oznakom, možda i otuda posledica važenja za najjaču oznaku. Danas ta obaveza više ne postoji, a savremeni dizajn lista koji se utiskuje na kartu potiče iz 1882. godine. Iako je obaveza nestala i ne postoji neka međunarodna konvencija u pogledu izgleda igraćih karata, mnogi proizvođači i dan-danas utiskuju svoj žig na kec pik u špilu. Još jedno, simbolično značenje, ovaj „as” dobio je u toku Drugog svetskog rata. Naime, različite jedinice čuvene sto prve vazdušno-desantne divizije nosile su različite oznake igraćih karata. Kec pik je dopao petsto šestom padobransko-desantnom puku. Smatralo se da igraće karte donose sreću, a naročito kec pik, kralj među kartama. No, šire poznata urbana legenda oko keca pik lansirana je tokom rata u Vijetnamu. Smatra se da su neke američke jedinice sa porugom prema neprijatelju koristile ovu kartu. U toku oružanih akcija, prilikom likvidacije većeg broja pripadnika neprijateljskog Vijetkonga, američki vojnici su ostavljali kec pik na leševe neprijateljskih vojnika, a neki su išli dalje, pa su iste ostavljali u ustima mrtvih neprijatelja. Prema priči, kec pik je od simbola sreće iz prethodnog rata, postao simbol protiv mira i simbol smrti. Propaganda izvesnih američkih jedinica smatrala je ovaj postupak za moralno efektivan protiv neprijatelja, pa su kartaške kompanije izrađivale čitave kontingente špilova sa samo jednom štampanom kartom – kecom pik. Tradicija je nastavljena i u Drugom zalivskom ratu 2003. godine, kada su na simbolima karata štampani likovi neprijateljskih vojskovođa i političara, a kec pik je bio rezervisan za – pogađate – Sadama Huseina.
Termin „zmijske oči” (snake eyes) naziv je za par kečeva na kockicama. Naime, kako je ovo najniži mogući zbir koji možete dobiti bacajući dve kockice, oznaka je baksuza i loše sreće. Iako je ovaj izraz simboličan, za dve tačkice koje simbolizuju dva oka, u doba antičkog Rima koristio se drugačiji izraz – „pseta” ili „pseća ruka”, opet simbolišući lošu sreću.
Treći izraz koji iza sebe ima kockarsko značenje i folklornu pozadinu je „mrtvačka ruka” (The Dead Man’s Hand). Ovaj izraz predstavlja kombinaciju karata – dva para u pokeru i jedne nepoznate karte okrenute licem ka stolu. „Mrtvačka ruka” ima i poseban sastav i redosled – nepoznata karta, osmica detelina, kec list (gle, čuda!), kec detelina, osmica list. Legenda kaže da je ovu kombinaciju karata na svom talonu imao nadaleko poznati revolveraš Divljeg zapada, „Divlji” Bil Hikok, u momentu njegove pogibije, u jednom salunu za vreme partije pokera. Naravno, ova tvrdnja nema svoje pouzdano istorijsko utemeljenje. Legenda kaže da je čovek koji je bio u blizini Hikoka u momentu njegove pogibije zapamtio redosled karata koji je imao u tom trenutku, ali da je peta karta bila poznata, te da se radilo o kecu karo. Drugi izvori su navodili da je peta karta bila dama detelina. Sve u svemu, četiri karte u crnoj boji imaju simboliku smrti, a s vremenom je, zbog navedenih dilema, peta karta okrenuta na lice i ostala nepoznata. „Mrtvačka ruka” se pojavljivala u filmovima Džona Forda, kao i u mnogim književnim delima, pesmama, video-igrama, i na taj način utvrdila se u popularnoj kulturi.
Kockarsku tematiku ovaj hit duguje činjenici da je frontmen grupe Motörhead, legendarni i počivši Ijan Frejzer Kilmister – popularniji kao Lemi, bio strastven kockar. Prema njegovom sopstvenom priznanju, njega je uzbuđivao hazard, a nikada dobitak, jer je znao da se od kocke niko nikada nije obogatio. To ga nije sprečavalo da, još u tinejdžerskim danima, svoje školske drugove moli da mu pozajme poneku funtu („Lend me a quid!”), čemu duguje svoj kasniji nadimak Lemi (Lemmy) koji je nastao kao skraćenica prve dve reči navedene „molbe”. Interesantno je da Lemi nije bio kartaroš, već da je svoj novac trošio uglavnom igrajući aparate – tzv. „voćkice”, kao i razne vrste slot aparata. U prilog njegove zagriženosti govori i činjenica da je na turnejama od organizatora tražio jedan ili više aparata u garderobi, a u čuvenom lokalu Rainbow u Los Anđelesu, imao je lični kutak sa aparatom, gde je svakodnevno igrao i pio svoje omiljeno piće – džek denijels i koka-kolu. Nakon njegove smrti, tu je postavljena bista sa njegovim likom. Po ličnom priznanju, pesmu je posvetio kartama, jer je smatrao da o aparatima ne može nastati dovoljno efektna pesma. Svakako, ova pesma nije bila njegova omiljena zbog poistovećivanja decenijskog rada benda sa samo jednom pesmom, jer, uistinu, Motörhead nije bio one-hit wonder, naročito ne u svetu rok muzike.
Većina vas koja čita ovaj tekst, verovatno je čula ovu pesmu na desetine puta. Po ličnom mišljenju autora, ne radi se o najboljoj pesmi benda, ali ubedljivo najpopularnijoj. Na vrhuncu popularnosti dostigla je br. četiri na britanskim top-listama, dok na drugim listama nije zabeležila značajniji plasman, no od samog izlaska postala je jedna od rok himni. Mnogi kritičari kažu da je ova pesma dala brzinu pank muzici, a hevi-metalu žestinu, pre svega zbog Lemijevog načina sviranja basa – poput sviranja ritam gitare sa jakom distorzijom. Pesma je bila neizbežna na živim nastupima, a bend je snimio nekoliko verzija ove pesme – akustičnu, verziju sa izmenjenim uvodnim rifom, kao i noviranu verziju originala iz 2008. godine za potrebe video igara Guitar Hero: Metallica i Rock Band.
Na početku teksta sam rekao da jedan špil ima pedest četiri karte. Mnogi će reći da grešim, ali tekst ove pesme kaže da nikada ne treba zaboraviti džokera. Njih ima dva – jedan crveni i jedan crni. No, i njima je komandant jedna karta. Kec pik!
piše: Pavle R. Srdić
