piše: Ana Samardžić
Kod nas u KUŠ!-u stvari stoje ovako: svi mi autori imamo neki rok za pisanje tekstova (koji katkad probijemo, pa nas naša urednica, poznata kao srpska Ana Vintur, opravdano grdi što kasnimo); potom ti tekstovi idu na lekturu kod naših pravopisnih gurua, a onda naši umetnici – dizajneri i ilustratori, smišljaju kako da časopisu skroje novo odelo. U zavisnosti od tema narednog broja koji u tom trenutku upravo nastaje, ilustrator u dogovoru sa urednicom, radi na naslovnoj strani, a potom dolazi do sklapanja časopisa ne bi li se isti pojavio na vašim ekranima svakog prvog u mesecu. Kako je to u drugim kućama, ne znamo, ali znamo za neke čuvene naslovne strane časopisa koje su kroz istoriju, ali i danas, radila poznata imena i koje su postale ikonične, prenosivši jasnu kulturnu, socijalnu, političku ili simboličnu poruku, a nadamo se da će se jednog dana na nekoj ovakvoj listi naći i KUŠ!-ovi umetnici.
Stujart Dejvis, Gee, Mag, think of us bein’ on a magazine cover!, naslovnica za The Masses, jun 1913.
Časopis Mase (The Masses) izlazio je kao mesečni list radničke klase u SAD u periodu od 1911. do 1917. godine, kada je njegovo izdavanje prekinuto zbog tužbe upućene urednicima da učestvuju u zaveri sprečavanja regrutacije. Umetnik Dejvid Stjuart uradio je nekoliko naslovnica u ovom kratkom periodu, a jedna od njih nosi naziv Gee, Mag, think of us bein’ on a magazine cover! Dve žene sa šeširima u skladu sa modom tog doba, skicirane su u razgovoru kada jedna ovoj drugoj sa nevericom i uzbuđenjem praktično došaptava: „Zaboga, Meg, zamisli da se nađemo na naslovnoj strani!” Tako su se, voljom umetnika, i našle.
Roman Petrovič Tirtov Erté, naslovnica za Harper’s Bazaar, mart 1921.
Modni časopis za žene, Harper’s Bazaar, koji sa manjim ili većim izmenama, i danas izlazi u kontinuitetu počev od 1867. godine, doneo je veliki broj, najpre ilustracija, a potom i fotografija. Period njegovih prvih modnih ilustracija obeležio je ruski umetnik s početka 20. veka, Roman Petrovič Tirtov, poznat pod francuskim pseudonimom Erté (francuski izgovor njegovih inicijala R.T.). Njegove naslovnice uglavnom predstavljaju fatalne žene ilustrovane u stilu ar dekoa, ali sa mnoštvom floralnih motiva i koloritom nasleđenim od ar nuvo stila. Ova naslovnica donekle podseća i na jednu personifikaciju češkog slikara Alfonsa Muhe – smenu dana i noći.
Norman Rokvel, naslovnica za Saturday Evening Post, 13. jul 1935.
O izuzetno simpatičnom i nostalgičnom Normanu Rokvelu bilo je više puta reči u Dese(r)tu. Njegova sposobnost da prikaže ono najlepše iz nekadašnje američke svakodnevice počela je da se razvija brojnim ilustracijama u mnogim novinama i časopisima. Svakako je najviše ilustrovao za Saturday Evening Post, a na jednoj naslovnici ovog časopisa vidimo ženu, muškarca i psa koji se, usled brze vožnje automobilom otvorenog krova, sa uzbuđenjem ili strepnjom suočavaju sa vetrom. Možda će vas ova naslovna strana podsetiti na jednu kultnu naslovnicu časopisa Rolling Stone iz maja 1995. sa fotografijom Marka Selidžera na kojoj su junaci serije Prijatelji predstavljeni na sličan način. Inače, američku pop kulturu su kreatori serije u prvim godinama emitovanja često koristili kao referencu, sve dok i sama serija nije postala deo iste.
Milena Pavlović Barili, Plava venčanica, naslovnica za Vogue, april 1940.
Činjenica da je Milena Pavlović Barili, prešavši dug put od Požarevca do Njujorka, u godinama između dva svetska rata, radila ilustracije za prestižne svetske časopise, konačno je postala rasprostranjena u javnosti. Autentičnom naslovnicom sa plavom venčanicom iz 1940. godine za najpoznatiji modni časopis u svetu, Vogue, Milena se našla u društvu umetnika koji su pre i posle nje ilustrovali naslovne strane za ovu „svetu knjigu mode”: Etel Rajt, Eduarda Garsije Benita, Karla Eriksona, Salvadora Dalija, Huana Miroa, Endija Vorhola i mnogih drugih.
Nil Armstrong, Baz Oldrin na Mesecu, naslovnica za Life, specijalno izdanje, avgust 1969.
Mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo i sve teorije, ali i teorije zavere, upletene su oko ove fotografije Baza Oldrina koju je načinio Nil Armstrong kada su se iz rakete Apolo 11 iskrcali na Mesec (ali i oko čitavog istorijskog događaja). Da je ovo jedna od najikoničnijih fotografija u istoriji, govori ne samo ovaj, sam po sebi, značajan događaj, već i činjenica da je čak i u takvim van-zemaljskim okolnostima, poštovan princip skladne kompozicije i estetike. Naime, Nil je, napravivši fotografiju Baza, uhvatio i sebe u odrazu. Fotografija je bila nekoliko puta izmenjena, ali u ovom obliku, predstavlja najreprodukovaniju verziju, a zumirana se našla i na naslovnoj strani specijalnog izdanja časopisa Life iz avgusta 1969. godine.
Koko/Ronald Kon, Autoportret, naslovnica za National Geographic, oktobar 1978.
Zoolog Ronald Kon koji je zajedno sa Peni Paterson proučavao gorilu Koko, pomogao je ovoj izuzetno druželjubivoj životinji da načini svoj autoportret fotoaparatom u ogledalu. Fotografija je postala naslovna strana oktobarskog broja časopisa National Geographic iz 1978. godine. Gorilu Koko, koja se sa ljudima sporazumevala znakovnim jezikom, a razumela je i engleski, godinama su posećivale brojne ličnosti iz sveta nauke, televizije i filma, a prošle godine nas je, nažalost, napustila.
Džulijan Alen, Mik Džeger i Kit Ričards, naslovnica za Rolling Stone, avgust 1980.
Godina je 1980, a najava za Stounse na naslovnici časopisa za samo jedno slovo drugačijeg imena, glasi: „The Rolling Stones, bend koji odbija da umre”. Od tada je (evo, za koji dan, u trenutku pisanja ovog teksta) prošlo četrdeset godina, a ovaj legendarni bend je, čini se, besmrtan. Na naslovnoj strani avgustovskog broja časopisa Rolling Stone, na samom početku osamdesetih, umetnik Džulijan Alen, predstavlja Mika Džegera i Kita Ričardsa, gotovo stripskim portretima, ogrnuvši ih koloritom karakterističnim za celu, tada nadolazeću, deceniju. Alen je inače bio poznat po ilustracijama različitih društveno-političkih afera i skandala tokom sedamdesetih godina 20. veka, a svoje radove objavljivao je u velikom broju poznatih novina i časopisa.
Endi Vorhol, Majkl Džekson, naslovnica za Times, mart 1984.
Autorka jedne ovakve slične liste, Suzan Čeng, reče za ovu naslovnicu: „kralj pop-arta dizajnirao je naslovnicu za kralja pop muzike”. I zaista, kako drugačije, kada je već reč o ikoničnim naslovnim stranama časopisa koje su radili umetnici ili oni koji su upravo uz pomoć tih radova postali deo umetnosti i vizuelne kulture. Vorhol je Džeksona u svom prepoznatljivom stilu predstavio na poziv časopisa Time, kada je Majkl Džekson nakon albuma Triler (Thriller) i hitova Billie Jean i Beat it krenuo putem vrtoglave slave. Za časopis Time, naslovnice su radili i umetnici Roj Lihtenštajn, Mark Šagal, Robert Raušenberg i drugi.
Eni Libovic, Još Demi Mur (More Demi Moore), naslovnica za Vanity Fair, avgust 1991.
Fotografija nage Demi Mur u sedmom mesecu trudnoće, koja je izazvala šok od trenutka kada je objavljena kao naslovna strana časopisa Vanity Fair, u naredne dve godine imala je pozitivne i negativne komentare. Neki su je smatrali grotesknom, neumesnom i neukusnom, dok su je drugi videli kao jasnu feminističku poruku, ali i delo nesumnjivo umetničkog kvaliteta. Eni Libovic, čuvena fotografkinja koja je dugo radila za časopis Rolling Stone, prešla je u Vanity Fair i napravila seriju fotografija koje su pratile članak o tada izuzetno popularnoj Demi Mur koja je nosila drugo dete. Kao jedna od referenci ove kultne fotografije bila je i Botičelijeva slika Rođenje Venere, a naslovnica je bila inspiracija velikom broju portretisanih poznatih trudnica od strane drugih fotografa, ali i mnogim parodijama. Svakako je promenila sliku o trudnoj ženi, koja je do tada tradicionalno, čak i među poznatima, bila uglavnom skrivena od očiju.
Benksi, naslovnica za Juxtapoz, oktobar 2015.
U oktobarskom broju časopisa Juxtapoz iz 2015. godine, nalazi se intervju sa čuvenim strit art umetnikom Benksijem pod naslovom Dismaland (aluzija na Diznilend). Za naslovnu stranu, izabran je Benksijev rad sa njegovim omiljenim motivom – pacovom. Ovog puta u pitanju je pacov sa prepoznatljivom mašnom i ušima Mini Maus. Pacove je Benksi u početnom periodu svog stvaralaštva koristio na grafitima preko trideset puta, a neki smatraju da je to zbog toga što na engleskom jeziku reč rat (pacov) predstavlja akronim reči art (umetnost), te je vazda pogodan za igru rečima i značenjem, ali i zbog toga što ove izuzetno inteligentne životinje iz podzemlja izlaze uglavnom uveče, baš kada i ulični umetnici stvaraju.
januar, 2020.
