Statua Male sirene u Kopenhagenu, foto: Wikipedia

Ako ste se ikada u životu susreli sa originalnom bajkom Hansa Kristijena Andersena, Malom sirenom, verovatno ste primetili koliko je njena sudbina drugačija od one koju je deci predstavio Dizni. Priča o potrazi za ljubavlju i prevazilaženju granica u bajci završava se tragično, što i ne čudi ako se uzme u obzir većina (najpoznatijih) Andersenovih bajki. U svojoj priči pisac je spojio antičku i folklornu figuru sirene sa šarmom mračnog romantizma, usudiću se tako da ga nazovem. Međutim, njegova morska bajka inspirisala je i proslavila mnoge, još i pre nego što je crvenokosa Ariel zapevala Part of your world.

Statua male sirene u Kopenhagenu, foto: Wikipedia

Godine 1909. izvedena je baletska premijera Male sirene u Danskom nacionalnom pozorištu. Glavna uloga dodeljena je Elen Pris, devojci koja sa obe strane porodice vuče baletske korene, ali koja nije ni sanjala da će joj ova uloga doneti toliku slavu. Dobri vetrovi doneli su te noći u pozoriste Karla Jakobsena, industrijalca, bogataša i zaljubljenika u antičke ideale, umetnost i lepotu. Kada je ugledao Elen u ulozi Male sirene, nije poželeo da je oženi, kako bi se to moglo naslutiti, već da ovekoveči njen lik. Pozvao je skulptira Edvarda Eriksena i naručio mu statuu Male sirene sa likom mlade balerine.

Kako je Erkisen bio oženjen, a Elen se bavila profesijom koja je tek počinjala da biva poštovana u javnosti, ona je odbila da za skulpturu pozira naga. Umetnik je Maloj sireni dao lik Elen Pris, a telo svoje supruge, Eline Eriksen. Skulptura je otkrivena javnosti 23. avgusta 1913. godine. Postavljena je u luci Langeline, u Kopenhagenu i postala je jedan od glavnih simbola grada. Poza u kojoj je Eriksen predstavio morsku heroinu ponovljena je i u čuvenom crtaću, u sceni u kojoj Ariel sedi na steni i posmatra Erika.

U svetu postoji trinaest kopija ove skulpture, između ostalog u Rumuniji, Španiji, Kanadi, ali i na jednom grobu. Statua je pod zaštitom autorskih prava do 2029. godine, kada će se navršiti sedamdeset godina od smrti autora, te se pretpostavlja da će nakon ove godine kopija biti i više. Skulptura se često poredi sa Panijom na litici, još jednom devojkom iz vode odrasloj u legendi, ovog puta polinežanskog plemena Maori. Skulptura Panije zaštitni je znak novozelandskog grada Nepijer.

Panija na litici, foto: Wikipedia

Nažalost, ove dve statue povezuje i slična nesrećna sudbina. Šezdesetih godina kopenhagenska statua služila je politički orijentisanim umetnicima i grupama da na njoj iskažu svoj bunt, pa je u jednom navratu njena glava toliko oštećena da je nije bilo moguće restaurisati je, te je zamenjena novom. Osamdesetih godina odsečena joj je ruka, a devedesetih je još jedan pokušaj odrubljivanja glave završen 18 cm dobukim urezom na vratu. Dekapitacija sirene uspešno je izvedena 1998. godine kada je broznana glavu pronašla ekipa televizijske stanice koja je snimala prilog o vandalizmu. Šest godina kasnije skulptura je oborena sa postolja dinamitom usled čega je zaradila trajnu povredu kolena, a godinu dana nakon toga stavljena joj je burka u znak protesta zbog aplikacije Turske za ulazak u Evropsku uniju. Muslimansku odoru ponela je i u sezoni proleće/leto 2007. Više puta tokom istorije na nju je bacana boja, ispisivana je grafitima a jednom prilikom u ruku joj je stavljen dildo.

Novozelandska Panija dobila je ipak samo jedan pucanj u glavu, nakon čega je uspela da preživi. Kidnapovana je 2009. godine ali je uspešno vraćena pre nego što je pretopljena u sirovinu.

Da li je Andersen mogao da sanja da će njegova heroina biti akter tolikih socijalno-političko-umetničkih drama, ne znamo, ali se moderna istorija potrudila da ispoštuje morbidnost originalne priče i začini je sebi svojstvenim vandalizmom. Mala sirena, nažalost, nije prošla ništa bolje u stvarnosti iako je donela veliku slavu i ugled gradu na čijoj se obali nastanila. Posle ovih priča ne možemo se ljutiti na Diznija što joj je dodelio fantastičnu šljokicavu haljinu i poljubac uz zalazak sunca.

piše : MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.