"Nevesta", Momo Kapor, detalj, foto: MoonQueen

piše: MoonQueen

U oktobru vas vodimo u Veliku galeriju Doma vojske na izložbu slika Moma Kapora nazvanu Najlepše priče, koja će za beogradsku publiku biti otvorena do 6. novembra. Među izloženim slikama videćete nekoliko poznatih ostvarenja koja su se našla na koricama pojedinih Kaporovih romana, ali i slike iz privatnih kolekcija koje su ovom prilikom prvi put izložene za javnost. U okviru izložbe moći ćete da pogledate i dokumentarni film Momo Uncut koji je snimljen u produkciji Zadužbine Momo Kapor.

Jedan od prvih motiva koji će vam privući pažnju jesu neveste, s obzirom na to da je slika Nevesta, nastala 2005. godine, odabrana za plakat izložbe i da će vas upravo ona dočekati izložena na štafelaju. Plavi i beli tonovi Kaporovih „svadbenih” slika podsetili su me na izmaglicu i san, možda baš san o ljubavi koja traje celog života, i rekla bih da u sebi sadrže nešto šagalovsko. Najintrigantnija mi je ipak bila slika Svadbeni buket na kojoj je bidermajer, predodređen da završi u rukama nekog od svatova, sleteo u reku. Učinilo mi se isprva da se iza priče o (od)bačenom buketu krije nešto tužno, ali sam potom pročitala Kaporovo objašnjenje ove slike i shvatila da nisam u pravu.

Kraj sezone na Adi

„Postoji jedan dan u septembru kada onaj koji plovi, sa setom oseti da je zauvek gotovo sa plovidbom te godine. Ploveći tako, jedanput duž obale Ade Ciganlije, pokraj mog čamca proplovi mirno mali beli buket, onaj što ga mlada baca sebi iza leđa…

Buket je tog dana uhvatila Sava i već posle nekoliko sati udala se srećno za Dunav, a ja sve to naslikao kao stari svat.”

"Plavi kredenac", Momo Kapor, foto: Moon

Umeće da se u svakoj situaciji koja bi se drugima mogla učiniti turobnom ili teškom pronađu lepota i radost života odlikuje Kaporovo stvaralaštvo, i ono književno i ovo o kojem sada pričamo, likovno. Tu lepotu primećujemo i kada posmatramo njegove slike kredenaca, druge važne teme koju ćete susresti na izložbi, čiji će vas šarm šarenog mnoštva svakodnevnih predmeta, slučajno okupljenih voljom domaćina u isti kadar, podsetiti na sveske svaštare i lepotu jednostavnog življenja. Kapor je i sam rekao da je pripadao generaciji koja je odrastala u kujnama, jedinim prostorijama koje su se grejale i u kojima se zbog toga jelo, dremalo i družilo, dok se nad svim tih scenama svakodnevnog života uzdizao veličanstveni kredenac. Verovatno zbog značaja kojim se ovaj predmet urezao u svest mladog Kapora, naslikani kredenci izgledaju poput Prodavnice antikviteta i u sebi kriju istovetnu vrednost.

Detinja radost oseća se i na prikazima ringišpila i zabavnih parkova, kojih na izložbi ima nekoliko. Za Kapora je ringišpil bio simbol „slatke vrtoglavice iznad dosadnog tla” i želje za letom koja pokazuje da se u odraslima zauvek kriju deca koja su nekada bili. Siguran znak da je dete u vama još uvek živahno je neobjašnjiva potreba da se prilikom susreta sa školicom, kredom nacrtanom na trotoaru, zanemari put kojim se pošlo i ponovo, na jednoj nozi, odskakuće putanja koju čine tih nekoliko nepravlinih kvadrata. Školice su, kao što se sada već dobro zna, jedan od omiljenih Kaporovih motiva, onaj koji je Beograd odabrao da njime oda počast ovom slikaru-piscu na mestu koje danas nosi njegovo ime, a na čijem se pločniku nalazi upravo – školica. Nekoliko njih, nacrtanih Kaporovom rukom, videćete i na ovoj izložbi.

O školicama Kapor je rekao:

„Za mene su to sikstine na trotoaru. Rađaju se ispod drhtavih dečjih prstiju i traju najviše jedan dan dok ih ne speru polivači.

One su poziv na igru, one su naše detinjstvo na zidu.

One su matematika – poseduju brojeve.

One su poezija – na vrhu je nebo.

One su hrišćanstvo ulice – nose u sebi element primitivnog krsta.

One su, takođe, i skromnost nepoznatog umetnika. Nikada nisu potpisane.”

"Školica puž", Momo Kapor, foto: MoonQueen

Beograd, koji je Kapor toliko voleo i tako verno prikazao u svojim romanima i pričama, junak je slike Košava na kojoj prepoznatljiv ženski lik krupnih očiju gleda u posmatrača iz prvog plana, dok se iza nje u svojoj lepoti i punoći prikazuje grad, posmatran sa novobeogradske obale. Vetar po kojem je slika dobila ime prepoznajemo u vrtlogu devojčine kose koji u isto vreme predstavlja romantizovanu sliku ženstvenosti, kao i stvarni događaj, jer, ko je barem jednom doživeo košavu negde oko beogradskih reka, zna kako frizura posle nje mora da izgleda.

"Košava", foto: MoonQueen

Jedna od meni najzanimljivijih slika na izložbi je Cveće u Politici, nastalo 2000. godine, o kojoj je autor ostavio belešku duhovitu na sebi svojstven način: „Odlučio sam jedanput da naslikam buket onako kako sam ga doneo sa Kalenića pijace. Srbi, naime, lakše podnose čak i cveće, ako je zamotano u Politiku.”

"Cveće u Politici", Momo Kapor, foto:

Odu prirodi, reci i ženskoj lepoti srešćete na mnogim izloženim slikama: La primavera, Avgust, Metamorfoze. Jedna od junakinja Kaporovog panteona lepotica pogledaće vas sa platna nazvanog Džez orkestar, nastalog 2006. godine, četiri decenije nakon, u blizini okačene, slike Orkestar. Kompoziciono, ove dve slike dosta su slične jer vizuleno polje obe autor šparta linajama za koje nismo sigurni odakle potiču – neke su tu kao stalci mikrofona, dok druge, dijagonalne, možda prikazuju putanju zvuka, kablova ili osvetljenja na bini. Zajedno, one kao da simbolično predstavljaju mrežu faktora koje publika ne vidi i o kojoj ne razmišlja, a koji orkestarski performans čini onakvim kakvog ga kasnije pamtimo. Ipak, novija verzija slike dobila je svoju heroinu, anđela modernog doba u džinsu i kratkoj majici, Veneru beogradskih ulica kakvima je Kaporovo stvaralaštvo oduvek odavalo počast.

oktobar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.