Somborske muzičke svečanosti – SOMUS – naš najstariji muzički festival tog tipa, osnovan je u jesen 1961. godine na inicijativu pijaniste Dušana Trbojevića (1925–2011) i Dragoslava Mitrovića, direktora lokalne Muzičke škole Petar Konjović. Trbojevićeva prvobitna ideja da se klasična muzika približi svakodnevnom životu ljudi i njegov sveprisutni muzički autoritet, zaslužni su što je Sombor, od šezdesetih godina prošlog veka, svakog aprila postajao aktivni muzički centar i podijum poznatim, kako evropskim, tako i svetskim umetnicima. U ono vreme somborskom muzičkom scenom koračali su neki od eminentnih umetničkih imena, poput pijanista Olivere Đurđević, Darinke Mihailović i Andreje Pregera, zatim pevača (basa) Miroslava Čangalovića i (soprana) Ljiljane Molnar, violinista Aleksandra Pavlovića, Tripa Simonutija, Ljubova Timofejeva (Rusija), Vladimira Krajnjeva (Rusija) i drugih. Festival je nakon par sjajnih decenija rada, osamdesetih godina prošlog veka, doživeo prekid usled odsustva profesora Trbojevića i nemoći gradske Muzičke škole da samostalno održava festival.
Ideja o obnovi festivala rađa se u matičnom gradu, 2012. godine, na inicijativu pijaniste rodom iz Sombora, Mihajla Zurkovića, koji od početka ponovne realizacije ima poziciju glavnog umetničkog direktora svečanosti. Obnovljeni festival somborskih muzičkih svečanosti, u tradicionalnom aprilskom terminu – novi SOMUS – objedinjuje različite muzičke žanrove i koncertne prakse u kontekstu savremenih festivalskih tokova. Somborsko pozorište, kao jedno od prioritetnih lokaliteta, ugostilo je izvanredne soliste, ansamble i orkestre. Već prve, 2012. godine, Sombor je stekao priliku da ugosti violinistu Stefana Milenkovića, pijaniskinju Ritu Kinku, koja je simbolično izvela kompoziciju Odjeci, Vasilija Mokranjca. U drugom izdanju, 2013. godine, učestvovali su Aleksandar Madžar, horovi Collegium Musicum i Viva Vox, italijanska pijanistkinja Moira Mišelini i harfistkinja Floraleda Saki, kao i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, koje je izvelo Carminu Buranu, te Beogradska filharmonija mladih Borislav Pašćan sa svojim solistima. Već tada se SOMUS okrenuo mladim umetnicima gde su, u okviru ciklusa Podijum za mlade, nastupali pobednici beogradskog festivala Šopenijada – Odjeci. Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, te godine je otvorio festival. Tokom godina koje su predstojale, festival su obeležili umetnici kao što su Kemal Gekić, Edin Karamazov, Katarina Jovanović, Lidija i Sanja Bizjak, Mate Bekavac, Nemanja Radulović i mnogi drugi vrhunski muzičari.
Novi koncept je iznedrio jedan svojevrstan festivalski duh koji je pokazao obećavajući umetnički nivo, a pre svega opštu srdačnu atmosferu. Prema rečima direktora festivala, Mihajla Zurkovića, ,,ovo je festival koji neguje visoke vrednosti, a naš glavni moto jeste Od juče ka sutra. Mi pokušavamo da brišemo prašinu sa lokalne muzičke tradicije, a sa druge strane da, uvodeći nove cikluse, kao što je ciklus posvećen našim savremenim kompozitorima ili koncerti posvećeni najmlađima (na koje sam jako ponosan), negovanje majstorskih kurseva i rada sa mladim umetnicima, gledamo ka sutra, a sve zajedno, siguran sam, nudimo našoj publici visokokvalitetne koncerte. Svi koncerti na Somusu su jedinstveni i dešavaju se samo ovde.”
Festival je ove, 2018. godine, osvojio nagradu revije Muzike klasike za najpriznatiji festival u regionu, a priznanje je uručila glavna urednica Aleksandra Paladin na svečanom otvaranju sedmog po redu SOMUS-a. Manifestacija ovog tipa zauzima centralno muzičko dešavanje u gradu, te su građani Sombora izuzetno ponosni na njenu tradiciju. Program prvog koncerta svečanosti nastao je kao plod saradnje slovenačkog hora Dekor, pod palicom dirigentkinje Petre Grasi (Petra Grassi, 1988), klarinetiste Mate Bekavca i studenata Specijalne akademije iz Kronberga. Plod tišine je naziv koncerta koji je proistekao iz ideje Mate Bekavca, a iznedrio je dela savremenih kompozitora Tavenera (John Tavener, 1944–2013), Esenvaldsa (Ēriks Ešenvalds, 1977), Vaska (Pēteris Vasks, 1946– ) i Makora (Andrej Makor, 1987–). Dela prve polovine koncerta odisale su spiritualizovanim i serafimskim zvukom, dok je drugi deo u potpunosti podvukao glavnu ideju tišine, donoseći skoro istovetne naslove Fruit of silence, Only in sleep. Uvežbanost i maksimalna usaglašenost su samo od nekoliko osobina koje su se mogle pripojiti slovenačkom horu nakon performansa, a blistavost tona je preplavila salu i ostavila publiku očaranu.
Iako veoma izazovan i zahtevan program, italijanska dirigentkinja slovenačkog porekla, Petra Grasi uspela je da združi sve izvođače na sceni, budući da su sva dela, izuzev poslednjeg, vokalno-instrumentalna. Svi muzičari zvučali su kao jedinstveno i koherentno telo, prenoseći veliku energiju, a mladi umetnici iz Kronberga zračili su velikim entuzijazmom, te iskrenom pasioniranošću prema svom poslu. Petra Grasi, koja je magistrirala horsko dirigovanje na Konzervatorijumu u Trentu, u klasi Lorenca Donatija (Lorenzo Donati), a pored toga je završila i studije klavira, kompozicije i muzičke pedagogije na Konzervatorijumu u Trstu, učinila je da se SOMUS otvori na svečan i uzvišeni način.
Nakon koncerta, Petra je za čitaoce časopisa podelila svoje utiske:
Budući da smo večeras čuli isključivo dela savremenih kompozitora, da li takva dela stoje u primarnom fokusu Vašeg rada sa slovenačkim horom Dekor? Kako biste opisali proces pripreme za večerašnji koncert na somborskim muzičkim svečanostima?
Repertoar večerašnjeg koncerta nastao je u dogovoru sa Matom Bekavcem, koji je dao predlog koji smo mi (hor i ja) oberučke prihvatili. Za mene, kao dirigenta hora, takva saradnja predstavlja ogromno zadovoljstvo, najpre, zbog novog iskustva ostvarenog u saradnji sa izvođačima koji su na evropskom nivou. Izvođači koji su nastupali sa nama večeras promenili su se u odnosu na prvi koncert u Sloveniji u okviru ovog projekta turneje i to me je dodatno zainteresovalo, budući da smo imali malo vremena za rad na vrlo zahtevnom programu. Uzgred, sastati se neposredno pre koncerta i upoznati drugu osobu sa kojom nastupaš, bez prethodne saradnje, ispostavilo se kao značajno lično sazrevanje, pogotovo u ulozi dirigenta hora.
Što se tiče repertoara, Mate Bekavac je došao na ideju da priliku damo programu novih tendencija, drugačijem, najpre od klasične muzike, zato što vidim da (na kraju) takva muzika počinje da poprima stereotipne epitete poput muzika koja zabavlja, a ovo je, naprotiv, drugačiji tip sadržaja koji navodi slušaoca da se prepusti potpunom doživljaju ispunjen fizički i duhovno novim iskustvom nakon odslušanog koncerta. Nadalje, navodi publiku da zna da ceni svaku nijansu glasa i instrumenta, svaku boju, detalj, efekte na koje nismo navikli, te da oseti glas i instrumente. Divna ideja mladog slovenačkog kompozitora Andreje Makora za pisanje dela (koje je bilo na večerašnjem programu) i njegovo premijerno izvođenje, bilo je vrlo interesantno, budući da je to delo izuzetno zahtevno, prevashodno za dirigenta, zato što hor donosi svojevrsnu vokalnu složenost, a deonice instrumenata su sa višestrukim efektima – ispratiti tempo i zamisao fraze – sve je to bilo veoma teško, ali sam zadovoljna svojim učinkom na ovom koncertu, a mislim da je i publika.
Kako je došla i odakle inspiracija za kreiranje koncepta muzičko ogledalo između renesansnog i savremenog jezika?
Dakle, ja sam studirala u Italiji, kolevci renesanse i rane muzike, a sa druge strane pevala sam mnogo i studirala o muzici tog perioda. Dok sam studirala na Konzervatorijumu u Trstu, bila sam član hora Youth Italian choir sa kojim sam izvodila dela starih majstora Palestrine, Monteverdija; a što se tiče madrigala, sa kvartetom Dolorosa diventi, u kom sam pevala kontraalt, na repertoaru su bili madrigali, kao i srednjovekovne pesme koje smo izvodili širom Evrope. Kada sam dobila poziv hora Dekor iz Ljubljane da ostvarimo zajednički koncert, izabrala sam upravo ovakav program, zato što mi se čini da je savremena vokalna muzika, na osnovu načina pevanja i vokalne dispozicije, bliska renesansnoj muzici. Pre svega, savremeni italijanski stvaraoci komponuju i oslanjaju se na muziku ranijih perioda – bilo gregorijanskog, bilo motetskog stila, čije osobene efekte nastoje da ostvare čistim vokalnim izrazom. Koncert je, stoga, nosio naziv Italija antika i bio je odlično prihvaćen, najpre, zato što je u Sloveniju doneo novi model postavke hora, koji ne zahteva klasičnu dispoziciju hora ispred publike, već iza publike, kao i podelu na dupli hor i promenu mesta. Sve to je toplo i srdačno prihvaćeno i postavljeno u centar kao novina koja je poštovana. Tako sam pronašla svoje mesto u Mateovom projektu, budući da i on gaji iste afinitete prema ovoj muzici, te smo brzo uskladili naše ideje.
Koje je Vaše mišljenje i opšti utisak o saradnji sa mladim studentima sa Specijalne akademije iz Kronberga?
Kao prvo, pripala mi je velika čast, ali i prilika da vežbam svoj engleski (smeh). Studenti su izuzetni muzičari, koji prate svoj san i realizuju ga – toliko voleti muziku da napustiš porodicu i odeš daleko od nje u potrazi za istinom u muzici, odraz je velike snage volje. Uprkos manjku vremena za probe, zadovoljna sam i počastvovana odličnom interakcijom i saradnjom na sceni.
piše: Milica O. Marković
maj, 2018.
