Boginja sa kojom se družimo ovaj mesec ima mnogo imena – Morana, Morena, Marena, Mara, Maržana, Mora… Koji god naziv nosila, ovu boginju karakteriše povezanost sa zimom, snegom, ledom i smrću. Ona simbolizuje smrt prirode koja nastupa svake zime, pa se kod nekih naroda na kraju zime tuče, baca u vodu ili spaljuje lutka napravljena od krpa i slame koja predstavlja Moranu. Ovaj obred pomaže da proleće (Vesna) dođe što pre.
Morana je Vesnin antipod, a Stribog je taj koji pri smeni leta i zime donosi jednu a odnosi drugu boginju.
Najčešće je prikazivana kao mlada, crnokosa devojka izrazito bele puti, čiji izgled kvare veliki, vučji očnjaci i kandže. Interesantno je da Morana leti na metli, a takav način transporta je kasnije pripisivan vešticama. Pored metle, ona plovi u polovini ljuske od jajeta. Nekada je izjednačavana sa Baba Jagom.
Kult Morane je različit, pa je kod Istočnih Slovena ona boginja plodnosti i zaštitnica ženskih poslova.
Iako u slovenskoj mitologiji nema jasnog polariteta između dobrih i loših bogova, Morana se opasno približava goroj strani spektra. Ona voli da nanosi patnju, ulazi kroz ključaonice i muči ljude tako što im uskraćuje dah u toku sna. Naročito voli da muči decu, pa ponekad da ih čak i pojede. Zbog ovakvog njenog ponašanja, sintagme kao što su „noćna mora” postoje. Još neki izrazi su povezani sa ovom boginjom – „zubato sunce” je sunce koje sija a ne greje, a zubi tog sunca upravo upućuju na Moranine očnjake. Takođe, vratimo se na već spomenutu povezanost Morane i Baba Jage – cvet visibaba, koji cveta u proleće, ukazuje na smenu zime i proleća, odnosno na period kada Morana (Baba Jaga) odlazi. Sloveni su se od Morane štitili tako što su kačili preslice i vretena ispred kuće, ali i belim lukom i bosiljkom.
oktobar, 2022.
